Vakcinacija – opravdana neophodnost ili nužno zlo?

Vakcinacija – opravdana neophodnost ili nužno zlo?

„Danas je besmisleno davati vakcine protiv onih bolesti čija je učestalost mala ili koje se mogu izlečiti antibioticima u kratkom periodu. One mogu biti opravdane kod bolesti za koje medicina još uvek nema lek. Sa mog stanovišta, nedopustivo je da vakcinacija bude prisilna metoda i da vi možete silom zakona naterati roditelje da decu vakcinišu protiv svoje volje. U Srbiji je to mislim jedina procedura u medicini koja je prisilna i koju zakonski morate prihvatiti“, kaže dr Aleksandar Radojević

0
Ilustracija

Zima je vreme kada smo najviše podložni gripu i respiratornim infekcijama. Pored njihovih poznatih simptoma, kao što su povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i kašalj, ove bolesti prate i polemike u javnosti na temu obavezne vakcinacije, bezbednosti vakcina i njihove efikasnosti.

Reč „vakcinacija“ prvi put je upotrebljena krajem 18. veka a velike boginje su bile prva bolest koju su lekari pokušali da spreče vakcinom. Iako su vakcine stare više od 2 veka i zaslužne za iskorenjivanje nekih bolesti, u javnosti se danas preispituje njihova neophodnost. Neki lekari zagovaraju vakcinaciju, drugi su izričito protiv nje, dok treći, poput našeg sagovornika dr Aleksandra Radojevića, čačanskog pulmologa, smatraju da ona treba da bude stvar izbora. Dr Radojević kaže da su pre gotovo pola veka vakcine bile jedina preventiva pojedinih oboljenja, ali da ih je danas besmisleno davati protiv bolesti čija je učestalost mala ili koje se mogu izlečiti antibioticima u kratkom periodu.

– Prve vakcine su jako stare. Mislim da je to bilo 1904. godine kada je doktor napravio vakcinu protiv difterije iz očaja jer nije imao antibiotike, nije imao čime da leči obolele od difterije. Ta vakcina je i dan danas u upotrebi a mi u Srbiji nemamo obolelog od difterije zadnjih 50 godina. Sve i da imamo obolelog od difterije, ta bolest se leči u 21. veku za 7 do 10 dana antibioticima koji su na raspolaganju od 50-ih godina prošlog veka. Dakle, potpuno je besmisleno davati 50 godina vakcinu protiv difterije deci rođenoj u Srbiji a da difterija nije praktično zabeležena, možda sporadično negde, za tih 50 godina. A vi svake godine vakcinišete 65-70 hiljada novorođene dece takvom vakcinom.

Isti je slučaj i sa vakcinom protiv tuberkuloze. Iako istorija medicine pokazuje da je njena efikasnost danas diskutabilna, kako navodi dr Radojević, dete je u obavezi da je primi prvi dan po rođenju.

– Imate vakcinisanje u porodilištima vakcinom protiv tuberkuloze koja je pobeđena ili je incidenca oboljevanja smanjena u eri kada je pronađen streptomicin, koji je 1948. uveden u lečenje tuberkuloze, i posle toga kada su pronađeni efikasni lekovi protiv tuberkuloze. Ta vakcina je vrlo diskutabilno efikasna ako uopšte ima bilo kakvu efikasnost. Sudeći po onome što istorija medicine može da pruži kao dokaze na tu temu, uticaj vakcine protiv tuberkuloze na smanjenje broja obolelih od tuberkuloze je jako mali i diskutabilan.

Za svaku od vakcina mogao bi da se ispriča sličan istorijat, kaže naš sagovornik, i objašnjava da su neke vakcine arhaične i nepotrebne, kao što je i vakcina protiv velikog kašlja koji se poslednjih 50 godina na teritoriji Srbije javlja sporadično a danas se lako leči za desetak dana. Međutim, kod pojedinih bolesti za koje medicina još uvek nema lek, vakcine mogu biti opravdane jer je rizik od njihove primene manji od rizika oboljevanja, ističe dr Radojević.

– To su na primer besnilo ili poliomijelitis odnosno dečja paraliza. To su virusno posredovane bolesti za koje ne postoje efikasni lekovi i treba primeniti vakcine jer je rizik od njihove primene manji od rizika oboljevanja od ovih bolesti koji je još uvek jako visok. A rekao bih da je, u slučaju besnila, skoro uvek i smrtonosan. Kod velikog broja vakcina koje se danas daju protiv „običnih“ bolesti u nekim paketima, pentaksimima i slično, jako je diskutabilno da li su potrebne i da li treba decu vakcinisati, ali je u svakom slučaju, sa mog stanovišta, nedopustivo da vakcinacija bude prisilna metoda i da vi možete silom zakona naterati 70.000 roditelja, majki i očeva, da svoju decu vakcinišu protiv svoje volje. U Srbiji je to mislim jedina procedura u medicini koja je prisilna i koju zakonski morate prihvatiti.

Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, odbijanje odnosno sprečavanje obavezne vakcinacije smatra se prekršajem, a kazne se kreću od 30.000 do 150.000 dinara. Pojam prisilnog lečenja u medicini ne postoji, pa je samim tim i prisilna vakcinacija nedopustiva, objašnjava naš sagovornik.

-Vi nemate pravo da naterate čoveka da popije običan aspirin ako on ne želi da ga popije, bez obzira da li je to potrebno ili nepotrebno sa bilo čije tačke gledišta – pacijenta ili doktora. Vi nemate pravo da lečite alkoholičara prisilno ako on neće da se leči. Vi nemate pravo da nekoga ko ima sidu upozorite da se ne kreće ulicama, a oboleli od side se kreću svakoga dana sa nama i žive sa nama. Dakle, nedopustivo je da u savremenom svetu imate nešto što je prisilno pa makar to političari, mediji, zvaničnici iz Vlade prenosili kao spasonosno rešenje za naciju i zaštitu, recimo, od malih boginja ili sličnih bolesti koje su po svom obimu ili svojoj opasnosti zanemarljive u odnosu, recimo, na sidu.

Bezbednost vakcine, kao ni bezbednost bilo kog leka ili medicinskog postupka niko ne može garantovati, ali isto tako, niko nema ni pravo na vršenje prisile, naglašava dr Radojević i ističe da bi trebalo menjati postojeći Zakon jer se njime, kako kaže, narušavaju ljudska prava i slobode.

– Ne postoji lek ili vakcina na koje se ne može dobiti alergija, reakcija bilo koje vrste koja može ugroziti i život. Svaki lek u jednom trenutku može biti lek, u drugom trenutku može biti otrov. Imate i u našoj zemlji zabeleženih smrtnih slučajeva, recimo, od pola tablete aspirina date detetu od četiri godine. Dakle, ne može vam niko dati garanciju da je nešto apsolutno bezbedno. Sa druge strane, ne može vas ni naterati da to uzmete i da to primite – osim u državi Srbiji gde se poštuje zakon velikih brojeva i gde neko ko distribuira i prodaje vakcine ili neke druge lekove može kroz Skupštinu Srbije provući zakonsku odredbu koju će, nažalost, izglasati poslanici među kojima je i veliki broj mojih kolega medicinara koji su glasali za prisilnu vakcinaciju. Ja nisam glasao za to, ali su me preglasali. Tako da je to nešto što treba da se pokrene kao društvena inicijativa da se izmeni taj zakon koji je duboko protiv svih onih ljudskih sloboda i prava koja garantuje Povelja Ujedinjenih nacija, ističe dr Radojević.

On kaže da tokom svoje prakse, kao pulmolog, nije video veliku korist od vakcina protiv gripa, pa svojim pacijentima danas ostavlja pravo na slobodan izbor kada je reč o preventivnoj vakcinaciji protiv gripa.

– Kada sam bio mlađi i neiskusniji pulmolog, ja sam preporučivao pacijentima da se vakcinišu protiv gripa. Onda su ti pacijenti počeli da mi se vraćaju na kontrole i da govore: „Vi ste nam preporučili vakcinaciju protiv gripa a mi prebolesmo grip.“ Kada je taj broj u ordinaciji postao značajan a nezanemarljiv, da su ljudi koji su primili te preventivne vakcine protiv gripa dolazili i govorili mi da su ipak bolovali od gripa, ja sam prestao da preporučujem te vakcine. Preporučio sam njima, svakom pojedinačno, da sami odluče o tome da li će se vakcinisati ili ne. Ja lično nisam video neku veliku korist od tih vakcina.

Dr Radojević kaže da je apsurdno to što je postao trend da se vakcine protiv gripa poslednjih godina prodaju mnogo pre nego što je izolovan virus gripa na određenoj teritoriji. Kako je to moguće?

– Moguće je tako što su im se osladile pare i onda su anticipirali, valjda su pitali neku babu vračaru koja će grupa gripa da bude prisutna na našoj teritoriji ove godine, i onda su prema tome počeli da prave i prodaju te vakcine. Čuo sam da su nekoliko desetina hiljada vakcina već prodali i da naručuju novu količinu. Nedozvoljenim reklamiranjem lekova u medijima su postigli efekat prodaje koji su priželjkivali i oni su svoj posao završili. To što su zloupotrebili naciju, za to niko ne odgovara, na žalost.

Lekari su ti koji bi trebalo da pruže otpor prisilnoj vakcinaciji, ali kako se stanje u zdravstvu godinama urušava a lekara i medicinskih sestara je u Srbiji sve manje, lekarska ordinacija se preselila na male ekrane gde je danas sve dozvoljeno, kaže sagovornik.

– Doktori  koji su završili kvalitetne fakultete i kvalitetne specijalizacije mogu da pruže otpor onome što je prisila ili medijska hajka na nekoga u cilju promocije nečega. Ali vrlo perfidno nas ostavljaju i bez doktora i bez sestara i onda praktično na televiziji prodaju lekove, reklamiraju lekove, leče, daju primere izlečenja što je i po našem zakonu zabranjeno, ali ko još u Srbiji poštuje zakon.

Od gripa nema efikasne zaštite ističe dr Aleksandar Radojević, a na pitanje da li se svi lekari vakcinišu protiv gripa, kaže:

– Kako ko. Neko se vakciniše, neko se ne vakciniše. Ja sam sâm sebe vakcinisao i nisam imao uspeha u tome. S obzirom na to da radim kao pulmolog, nije prošla praktično nijedna sezona da nisam imao grip jer je nemoguće da vam u ordinaciju uđe 20 ljudi obolelih od gripa a da vi ne dobijete grip. Bio vakcinisan ili ne, bez obzira, skoro svake godine sam i sâm preležao grip. Od gripa nema efikasne zaštite osim da niste u kontaktu sa gripoznim ljudima, naročito u zatvorenoj prostoriji. Dakle, ako ste napolju u kontaktu sa gripoznom osobom, možete se „provući“  bez gripa, a ako ste sa njom u zatvorenoj prostoriji gde ona priča, kašlje, kija, vrlo je velika verovatnoća da ćete oboleti od gripa, zaključuje dr Aleksandar Radojević.

POSTAVI ODGOVOR