На Великој сцени Културног центра Чачак, вечерас у 20 часова, концерт ће одржати браћа Теофиловић, извођачи древне српске и балканске вокалне музике која сажима векове традиционалног музичког наслеђа и евоцира дух целокупног региона. Концертом у Чачку, браћа Теофиловић обележавају три деценије уметничке каријере, а како истиче Ратко Теофиловић, велико је задовољство наступати пред публиком у родном граду, и то управо на сцени где су некада наступали са Градским хором.
– После неколико година, ево нас поново у Чачку. Радујемо се што ћемо наступити у некадашњем Дому културе, на истој сцени на којој смо и почели да певамо. То је било пре 40 година у хору, а ево већ 30 година траје наша каријера. Обележили смо то датумом када смо направили прве трајне снимке за Радио Београд и прво појављивање на националној телевизији у серијалу „Од срца срцу”, Бошка Пантића, почетком ’94. године. Инспирација нам је и радост што ћемо пред нашим драгим земљацима направити пресек каријере.
Браћа Теофиловић су певањем почели да се баве у градском хору 1983. године. Ратко каже да он тада није био много заинтересован за певање, али на инсистирање тадашњег диригента Предрага Перуничића и свог брата Радише остао је члан хора, а певање је постало саставни део његовог живота.
– Од те 1983. године певање је саставни део нашег живота. Искрен да будем, када је Предраг преминуо и када се хор распао, остала је празнина. Трагали смо за нечим што би било адекватно за нас. Открили смо ту стару музику, старе извођаче на таласима Радио Београда, музиколошке записе, почели да их обрађујемо и кроз низ година еволуирали и развили наш а цаппелла начин певања без инструменталне пратње. То је постала аутентичност, препознатљива не само у нашој земљи и региону, већ и у свету. Јер то је раритет на који сви полажу доста.
Пут којим су браћа Теофиловић развијали своју каријеру није био лак, али је био прави, пун посвећења и вере, каже Ратко Теофиловић. Његова порука младима је да у остварењу својих циљева буду истрајни, јер, како каже, за добре ствари не постоји лоше време.
– У време када смо ми почињали на Радио Београду, у смислу бављења музиком било је још теже него данас. Данас имате YоуТубе који је пребукран. Има много информација и тешко је чак доћи и до нас. Ко то воли и жели, и ко сања, он ће сан остварити. Искрен да будем, пут није нимало једноставан. То је пут посвећења, одрицања, вере, а колико је неки млад човек данас спреман да се одрекне свега зарад неке своје љубави, то не знам. Не срећем много људи који су на то спремни. Ја бих волео када би се неко појавио и имао жељу да крене овим путем који није једноставан, али који је прави. Било којем послу да се посветите ви ћете успети. Јер за добре свари не постоји лоше време.
