Za Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji, čuli su i oni koji nikada nisu kročili u ovo banjsko mesto. Reč je o jednom od 32 mosta, koliko ih Banja, na Vrnjačkoj i Lipovačkoj reci ima, o čiju ogradu zaljubljeni kače katance kao zalog neraskidive veze. Most je nekad bio omiljeno sastajalište učiteljice Nade i Oficira Relje, na tom mestu su ih viđali i divili se njihovoj ljubavi.
Sa dolaskom novih ratova i novih stradanja, legenda je bila zaboravljena sve dok Desanka Maksimović nije čula za ovu priču od meštana Banje. Inspirisana tužnom pričom napisala je jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama „Molitva za ljubav“, i tako je sačuvala legendu od zaborava. Desanka, svojom pesmom koja će večno živeti, i zaljubljeni parovi, zaključavanjem katanca na mostu, čuvaju uspomenu na Nadu i Relju i jednu veliku ljubav koja se nažalost neslavno završila, ali je svakako vredna pomena.
Danas na tom mostu zaljubljeni parovi, sa željom da sačuvaju svoju ljubav, na katancu ispisuju svoja imena, zaključavaju katanac za ogradu mosta i ključ bacaju u reku u nadi da će njihova ljubav večno trajati.
Tako je u The New York Timesu 27. aprila osvanuo tekst o Vrnjačkoj Banji i njenom “Mostu ljubavi“: – Iako su brave ljubavi počele da se pojavljuju na pariskim mostovima 2008. godine, njihova istorija datira najmanje 100 godina ranije, iz melanholične srpske priče iz Prvog svetskog rata, koja govori o ljubavi mlade učiteljice iz Vrnjačke Banje i vojnika koji je trebalo da ide na front. Vojnik se oženio ženom iz Grčke, gde je ratovao, i nikada se nije vratio, stoji u pomenutom tekstu.
„Most ljubavi je mesto koje vibrira ljubavlju, da li je to zbog ljubavne priče Nade i Relje, pesme ”Molitva za ljubav“, Desanke Maksimović, ili zaljubljenih parova i katanaca koji su na ogradi mosta okačili, ili zbog svega po malo, presudite sami. A za to je potrebno doći i posetiti most koji godinama zavređuje ogromnu pažnju“…..poručuju iz Turističke organizacije Vrnjačke Banje.
