С обзиром на то да је вегетација кренула знатно раније у односу на претходне године, а самим тим и цветање готово свих воћних врста, јутарњи мразеви могу довести до оштећења на процветалом воћу. Највеће штете мраз наноси воћним врстама које су у пуној фази цветања, каже Снежана Драгићевић Филиповић, саветодавац за воћарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Чачак. Из тог разлога саветује воћарима да примене адекватне мере заштите, како би ублажили последице јутарњих мразева.
– У пуном су цветању кајсија, бресква, поједине ране сорте трешања и шљива, али све у зависности од терена. Углавном је у нижим деловима цветање у току. Јабучасте воћне врсте крећу касније. Најбоље би било да воћари који се баве овом делатношћу професионално и који имају веће површине под засадима, примене анти-фрост системе, односно да изврше орошавање у критичним периодима када се температура спушта испод нуле и када је у току пуно цветање. Приликом орошавања цветови се заледе, око њих се формира лед који их штити и тиме се проценат измрзавања смањује. С обзиром да код нас има воћара који се овом делатношћу озбиљно баве, има и таквих анти-фрост система. Осим тога, постоји и могућност задимљавања, у критичним периодима око 4-5 изјутра. Са задимљавањем би требало кренути око 9-10 сати претходне вечери како би се температура подигла макар мало изнад нуле и да би се смањио проценат измрзавања цветова.
Примена заштите задимљавањем изискује нарочит опрез како не би дошло до пожара, наглашава саговорница.
– Потребно је поставити велике бале са влажном сламом, односно сеном, и постепено стварати дим који ће обезбедити подизање температура. То треба радити опрезно како не дошло до пожара, зато те бале треба да буду благо навлажене, односно да не горе већ да стварају дим.
