AGROSAVETNIK, 21. januar 2018.

AGROSAVETNIK, 21. januar 2018.

- Surutka se može veoma uspešno koristiti i kao sredstvo za zaštitu bilja ali i kao đubrivo, a naročito je efikasna u borbi protiv plamenjače, kaže Svetlana Jerinić, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu

0

Prema mišljenju stručnjaka, Srbija ima velike potencijale za organsku proizvodnju, ali je ona kod nas još u začetku a površine na kojima je zastupljena su izuzetno male.

Svetlana Jerinić, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu, smatra da je situacija takva jer je organska proizvodnja za naše konvencionalne proizvođače i dalje velika nepoznanica.

– Ono što mi kao savetodavna stručna služba savetujemo poljoprivrednike u kontaktima sa njima ili tokom grupnih aktivnosti na radionicama i tribinama, jeste da mala gazdinstva, ona koja imaju 2-3 muzne krave ili mali broj ovaca i koja ne mogu da budu održiva u uslovima poslovanja gde samo intenzivna proizvodnja može da donese neku održivost i ekonomsku isplativost, treba bar jednim delom da se prebace na organsku proizvodnju ukoliko ne postoje uslovi da se na takvu proizvodnju prebaci celo gazdinstvo. Jedino na taj način ta mala gazdinstva mogu ostvariti potpunu uposlenost radne snage i održivost u teškim uslovima poslovanja, kaže Jerinić.

Ona ističe da poljoprivrednike plaši činjenica da je organska proizvodnja nov način gajenja poljoprivrednih kultura i da se poljoprivredni proizvođači mahom plaše rizika ulaska u ovaj posao.

– Mislim da ipak ne možemo reći da je metod organskog gajenja kultura nov, jer smo svesni činjenice da su se do 80-ih godina prošlog veka vrlo uspešno gajile i ratarske i povrtarske kulture bez primene materijala hemijsko-sintetičkog porekla. Potrebno je samo da se vratimo nekim načinima i metodama kojima su se bavili naši preci, doduše bez podrške nauke, ali koji su sami primećivali da neke agrotehničke mere i metode doprinose uspešnoj proizvodnji, kaže Jerinić.

Primer dobre prakse

Dobar primer uspešnog prelaska sa konvencionalne na organsku proizvodnju u Kolubarskom okrugu je gazdinstvo Radosava Grujičića iz Pambukovice, koji ima celokupnu sertifikovanu biljnu i stočarsku proizvodnju na površini od 18 hektara. Njegova struktura proizvodnje je raznolika i obuhvata ratarsku, povrtarsku, voćarsku proizvodnju ali i proizvodnju jaja, navodi Jerinić.

– Ovo gazdinstvo se do 2008. godine bavilo stočarskom proizvodnjom, imalo je 5 muznih krava koje nisu bile u proizvodnoj kondiciji. Umesto toga, celo gazdinstvo je prešlo na organsku proizvodnju. Najpre su počeli sa povrtarskom, kasnije sa voćarskom a nakon toga i sa stočarskom proizvodnjom, da bi danas radili i preradu. Gazdinstvo poseduje hladnjaču kao i sušaru na solarnu energiju i svo svoje voće i povrće suši i prodaje tokom godine. Stekli su poverenje svojih potrošača, što je u organskoj proizvodnji jako važno, pa ti potrošači i sami dolaze na ovo gazdinstvo i velika količina proizvoda se tu proda. Znamo da danas postoje proizvođači koji se bave konvencionalnom proizvodnjom, koji su dobri i koji znaju da proizvedu kvalitetan proizvod, ali kojima je glavni problem tržište.

Jerinić navodi da cene organskih proizvoda jesu veće od cena proizvoda dobijenih na konvencionalan način i to za onoliko za koliko je potrebno proizvođaču da pokrije troškove proizvodnje, da obezbedi održivost gazdinstva i da investira u njega.

– Kada se ovo gazdinstvo prebacilo na organsku proizvodnju, svaki višak prihoda su investirali u obnavljanje mehanizacije, objekata za skladištenje svojih proizvoda, kamion-hladnjaču u kojoj transportuju robu do potrošača i vremenom su razvili održiv posao i isplativu proizvodnju. Kada se odbiju svi troškovi koje ove gazdinstvo ima, svih 6 zaposlenih na njemu sebi zarade prosečnu platu a višak sredstava ulažu u širenje proizvodnje, u osnovna sredstva koja se svake godine uvećavaju i u obrtna sredstva. Mislim da mala gazdinstva koja se bave konvencionalnom proizvodnjom u današnje vreme ne mogu time da se pohvale, kaže Jerinić.

Prirodni preparati kao sredstvo zaštite i đubrivo

U organskoj proizvodnji nije dozvoljena primena preparata hemijsko-sintetičkog porekla. Postoji spisak sredstava koje je dozvoljeno koristiti za zaštitu, ishranu i oplemenjivanje biljaka i zemljišta, ali u prirodi postoje razne biljke od kojih je moguće spravljati prirodne preparate, kaže Jerinić. Ona naglašava da prirodni preparati daju veoma dobre rezultate u zaštiti biljaka od bolesti i štetočina, a takođe se mogu koristiti i kao đubrivo.

– Tu prvenstveno mislim na upotrebu koprive jer je ona najrasprostranjenija u našem okruženju i najviše se koristi u organskoj proizvodnji, bilo kao insekticid odnosno sredstvo za zaštitu biljaka od napada lisnih vaši, bilo kao kvalitetno azotno đubrivo. Međutim, tu postoje i druge biljke. Maslačak, kamilica, rastavić, pelin, crni i beli luk, duvan – to su sve dobri insekticidi.

Za svaku biljku postoji receptura, kaže Jerinić, bez obzira da li je u pitanju pravljenje čaja ili ekstrakta, i određena receptura je najefikasnija u borbi protiv određenih insekata i drugih štetočina.

Surutkom protiv plamenjače

– Postoji i nešto što se do sada kod nas nije koristilo, ali nam u poslednje vreme iz okruženja o tome stižu informacije i pozitivni rezultati. To je primena surutke. Znamo da većina poljoprivrednih proizvođača kod nas prerađuje mleko, da je surutka nus-proizvod i da se najčešće koriste određene kategorije surutke za ishranu stoke, Međutim, ona se može veoma uspešno koristiti i kao sredstvo za zaštitu bilja ali i kao đubrivo, a naročito je efikasna u borbi protiv plamenjače kao najzastupljenije bolesti paradajza, paprike, patlidžana, krastavca. Surutka daje veoma dobre rezultate ali se mora koristiti u razblaženom stanju da ne bi došlo do pojave ožegotina i da ne bi ostavila oštećenje na listu. Najbolje je da se razblaži u odnosu 1:10, odnosno litar surutke u deset litara vode, da se dobro promeša i da se tim rastvorom tretiraju biljke.

Jerinić navodi i upotrebu rastvora surutke i vode kao đubriva za zalivanje zemljišta, ali napominje da tu treba biti oprezan jer rezultati pokazuju da su naša zemljišta sama po sebi već kisele reakcije, što je ograničavajući faktor u biljnoj proizvodnji.

Eterična ulja šargarepe repelent za lukovu muvu

– Postoji i niz drugih mera kojima se može uticati na smanjenje pojave insekata, na primer, u proizvodnji luka. Poznato je da je lukova muva jedna od najvećih štetočina. Zato je savet da se luk sadi zajedno sa šargarepom, gde se obično sadi 2-4 reda luka i 2-4 reda šargarepe. Lukova eterična ulja odbijaju šargarepinu muvu, a eterična ulja šargarepe odbijaju lukovu muvu koja nanosi velike štete luku. Na taj način se može izbeći upotreba sredstava za zaštitu bilja, a mogu se dobiti zdravstveno bezbedni plodovi, objašnjava naša sagovornica.

Poznato je i da je krompirova zlatica velika štetočina i veliki problem u proizvodnji krompira, kaže Jerinić i navodi način da se njena brojnost krompirove zlatice smanji.

– Ukoliko se u svaki red, ili u 2-3 reda zasadi ren u usev krompira, on može značajno da smanji prisustvo krompirove zlatice. Postoje i mehaničke mere kojima se suzbija krompirova zlatica, tako što se odrasla imaga krompirove zlatice sakupljaju i sasuše pa se naredne godine razblaže sa vodom i tim rastvorom se prskaju biljke krompira. Kako se krompirova zlatica kreće po mirisu, ona se na tim mestima neće pojavljivati.

Jerinić navodi da se ove mere mogu primenjivati ne samo u organskoj već i u konvencionalnoj proizvodnji kako bi se dobili kvalitetni i zdravstveno bezbedni plodovi.

– Takođe, postoji začinsko i aromatično bilje čijom se setvom u povrtnjake značajno može smanjiti prisustvo štetnih insekata. To može biti korijander, mirođija, dragoljub, kamilica… Sve ove aromatične biljke pomažu gajenom povrću na više načina. Ili privlače insekte predatore koji se hrane štetnim insektima ili su repelenti koji odbijaju štetne insekte i ostavljaju gajene kulture nenapadnutim, objašnjava naša sagovornica.

POSTAVI ODGOVOR