Блага зима и дужи период топлог времена у фебруару довели су до ранијег кретања вегетације и појаве пупољака на одређеним воћним врстама. Уколико у наредном периоду дође до захлађења и појаве мразева, то ће негативно утицати на коштичаво воће које је најосетљивије на пролећне мразеве, каже Велимир Станојевић, саветодавац за воћарство и виноградарство у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби.
– Имамо дуг период неуобичајено топлог времена за ово доба године, односно високе просечне дневне температуре и све је то довело до раног кретања вегетације. Код раних сорти кајсије, пупољци се налазе у фази црвеног балона, односно на неколико дана до почетка цветања. С обзиром на то да најраније цвета, кајсија је потенцијано најугроженија, али су угрожене и ране сорте брескве, трешње и шљиве, као најзаступљенијег воћа у нашим крајевима. Ако у наредном периоду дође до јачег захлађења, негативни утицај зависиће од фазе у којој се воћке налазе и докле ће се темпертуре спустити. Тако рецимо, у овој фази развоја кајсије, температуре око – 6 степени могу нанети велике штете. Оно што би било добро, то је да дође до захлађења, како би се вегетација успорила, али са температурама које не би ишле у минус. У суштини, воћне врсте, пре свега коштичаве, када крене вегетација већ постају осетљиве на пролећне марзеве, а колика ће бити штета, зависи пре свега од фазе у којој се воћке налазе. Што су ближе цветању и формирању плодова, воћке су осетљивије на ниске темпертуре. Имали смо ситуацију пре неких 6 – 7 година да се управо у ово доба године температуре супусте до – 10 степени и те године смо имали готово потпуну штету на коштичавим воћним врстама. Са друге стране, било је и неких добрих сценарија, па је тако на пример пре неколико година, исто у ово доба, кајсија цветала, али су временски услови били такви да их нису пратиле ниске темепратуре тако да смо ипак имали добар род, рекао је Станојевић.
Воћари могу да примене одређене превентивне мере за заштиту својих засада, али према речима нашег саговориника, најбоље би било када би се изменили услови за осигурање воћа од позних пролећних мразева.
– Када причамо о превентиви, то су неке традиционалне мере попут кречења дебла, што је већ требало обавити, затим примена биостимулатора, као и орошавање атомизерима у тренутку када температуре достигну минимум, углавном у раним јутарњим сатима. Задимљавање такође има ефекта, али то се углавном односи на мање засаде са ограниченим бројем стабала, на окућницама. На неким великим површинама и у интензивнијим засадима људи покушавају са орошавањем, односно прскањем водом из атомизера. Том приликом се ствара изолација око цвета, односно тек формираног плода и ту делимично може да се спаси одређени проценат плодова. Ако говоримо о најсигурнијем виду заштите, то би свакако било осигурање од позних пролећних мразева, али ту имамо једну отежавајућу околност, а то је да осигуравајуће куће у овој фази, односно овом периоду не осигуравају засаде од позних пролећних мразева већ то раде од краја марта, односно од 1. априла.
