Zdrav razum ne sme da ćuti

Zdrav razum ne sme da ćuti

„Niko nema pravo da prisvoji vodu, niko nema pravo da je usmeri na svoje potrebe dok ostali svet zbog toga trpi, a Trnavska reka je stavljena u cevi i bukvalno je zarobljena“

0
Foto: Dveri_„Zarobljena" Trnavska reka

Informativna služba Srpskog pokreta Dveri Čačak – Mesni odbor Trnava, uputila je saopštenje javnosti, sa pratećim fotografijama, kojima ukazuje na moguće ekološke posledice pregrađivanja korita Trnavske reke i usmeravanja vode. U saopštenju se navodi da su odgovarajuće službe lokalne samouprave našeg grada u okviru svojih ovlašćenja u obavezi da se pridržavaju Zakona o zaštiti voda RS i iz njega proističućih lokalnih zakonskih akata. Priložene fotografije su najbolji dokaz zloupotrebe Zakona, navodi se u saopštenju.

„Onaj ko je dozvolu dao, nije pametno prosuđivao“

Radmila Živković, odbornica Dveri u Skupštini Čačka, kaže da je Trnavska reka nekada bila od neprocenjivog značaja za ovaj kraj, u prilog čemu svedoči i činjenica da je na njoj bilo 15 malih vodenica, ali je danas zloupotrebljena do te mere da je izgubila svoju funkciju.

– Pre tridesetak godina, reka je usmerena na vodovodne cevi i kapacitet je bio toliki da je 450 domaćinstava imalo vodu, a kako su rasle potrebe ljudi u taj vodovod se uključilo oko 800 domaćinstava. Kapacitet nije više mogao da podmiri te potrebe, a gornji delovi sela Trnava koji su prvi i koristili tu vodu,  počeli su da ostaju bez vode. Tako se događalo da po nekoliko meseci tokom leta u gornjem delu Trnave ljudi uopšte nemaju ni kapi vode. Donji deo Trnave je uveo Rzavsku vodu ali je ostalo na tome da reka nije ničija briga. Ta reka, takva kakva je sada u ovom momentu, a koja je nekada bila žila kucavica ovog dela Trnave, je zarobljena. Ukolotečili su je. Ako su radili sa dozvolama, mislim da taj koji im je dozvolu dao nije baš pametno prosuđivao i nije se obazirao na sav taj svet koji ovde živi pored reke i od reke. Postoji valjda neki zakon o vodama, a ja znam da postoji, i niko nema pravo da prisvoji vodu, niko nema pravo da je usmeri na svoje potrebe a da ostali svet zbog toga trpi. Naša reka je stavljena u te cevi i  bukvalno je zarobljena.

„Čišćenje u pokušaju“

Ovo nije jedini problem, ističe Živković, i napominje da nedostatak kanalizacije u Gornjoj Trnavi i otpad koji se iz domaćinstava i štala sliva u Trnavsku reku, dodatno utiče na njenu degradaciju.

– Prošle godine je Grad pookušao da očisti reku, ali nije završio posao, dakle to je bilo čišćenje u pokušaju. Nekoliko metara reke je očišćeno a onda su odlučili da više to ne rade. Stali su na najkritičnijem mestu gde smo videli da je već počeo odron, da ozbiljno preti jedinoj vezi gornjeg dela Trnave prema manastiru sa ostatkom sveta, a pogotovu u vreme bujica. Te bujice smo imali pre nekoliko godina kada su bile tolike da su upropastile voćnjake, oranice, odnele jedan deo asfaltnog puta koji ni do danas nije popravljen.

Mora se stati na put neodgovornim ljudima, ističe Radmila Živković.

– Možda su ti ljudi koji su zarobili Trnavsku reku imali najbolje namere, ali su one isuviše lične prirode. Ostatak sveta koji živi pored te reke nije imao priliku da kaže da li nešto hoće ili neće. I neko ko je izdao dozvole za taj posao, očigledno nije imao u vidu zakone koji, valjda, treba da vladaju na korist svim ljudima.

POSTAVI ODGOVOR