Iako su brojni poljoprivrednici već bili navikli da im saveti, pre svega oni o tretiranju voća i povrća protiv bolesti, stižu čak i SMS porukama, to više, bar u čačanskom kraju, neće biti moguće.
Podsećanja radi, Čačanska Poljoprivredna savetodavna i stručna služba započela je 2014. godine evidentiranje poljoprivrednika, pre svega ratara i voćara koji su zainteresovani da im ova ustanova besplatno šalje SMS poruke koje sadrže informacije o meteorološkim uslovima pogodnim za hemijsko tretiranje biljaka. Tada je Služba u okviru projekta dobila na korišćenje 8 meteoroloških stanica koje su bile postavljene na području Čačka na punktovima gde je poljoprivredna proizvodnja najintenzivnija.
Svetlana Stanković, koordinatorka Prognozno izveštajne službe Srbije za naše područje, tada je istakla da je posebnim metodama pregleda na našem terenu tokom trogodišnjeg praćenja prikupljeno dovoljno podataka za davanje prognoze o pojavi i merama za suzbijanje ekonomski najvažnijih bolesti i štetočina. Ona je dodala i da se sistem svake godine dopunjavao, a da su praćenje i prognoza bili usmereni na aktuelne probleme u poljoprivrednoj proizvodnji na našem terenu. Poljoprivrednici iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Ivanjice i Lučana su se izjašnjavali da li žele da putem SMS poruke primaju preporuke i obaveštenja vezana za hemijska tretiranja u svojim usevima. Poruke su bile selektovane prema oblastima ratarstvo, voćarstvo i povrtarstvo. U Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Čačku i dalje postoji baza koja je do sada funkcionisala, ali koja zbog obima posla i nedostatka tehničkih sredstava više ne može da funkcioniše.
Svetlana Stanković objašnjava na koji način će sada poljoprivrednici moći da se informišu o zaštiti bilja.
Informisanje isključivo putem portala pissrbija.com
– SMS poruke više neće ići do proizvođača kao što je to bilo planirano u početku, već će sve potrebne informacije moći da pronađu na portalu Prognozno-izveštajne službe. Na tom portalu proizvođači mogu izabrati svoj region i videti kompletne preporuke čime se prskaju sve voćne kulture na našem terenu. Portal je jedino mesto gde će dobiti ispravne informacije i gde će svake nedelje moći da vide kakvo je stanje na terenu. Takođe, na grafikonima će moći da vide praćenje svih štetnih organizama i što je za njih najvažnije, moći će da vide čime treba da prskaju voće.
Funkcionisanje SMS poruka sa savetima za poljoprivrednike bilo je moguće dok je lokalna samouprava u Čačku finansirala taj projekat. Nažalost, projekat je završen, ali se Svetlana Stanković nada nastavku saradnje.
– To je funkcionisalo u početku kada je veliki broj ljudi bio uključen u priču. Već dve godine unazad mi nemamo kontinuitet tih poruka iz centrale Prognozno-izveštajne službe. Mi smo kao služba imali saradnju sa opštinom i našim proizvođačima smo preko internog sistema slali poruke. Sada opština to ne finansira, nisu izdvojili sredstva, zbog čega mi nismo u mogućnosti da angažujemo dodatne ljude i dodatno vreme da bi te poruke prekucavali i ponovo slali našim proizvođačima. Grad je napravio problem i ukoliko žele da se nastavi sa pružanjem te usluge, moraju sa nama ponovo napraviti saradnju. Ni prošle godine nismo mogli da dobijemo saradnju sa opštinom. Do 2016. godine prekucavali smo poruke, koje smo slali u centralu PIS-a, u interni sistem i slali smo ih proizvođačima jabuke, vezano za venturiju, kao i proizvođačima krompira za plamenjaču i krompirov moljac.
To znači da će računari i mobilni telefoni biti neophodni poljoprivrednicima ako žele da tretmane protiv biljnih bolesti i štetočina odrade na vreme i pravilnom upotrebom preparata. Svetlana Stanković još jednom ističe da, i pored najbolje volje, funkcionisanje usluge savetodavnih poruka neće biti moguće.
– Sa ovim brojem ljudi i sa svim raspoloživim tehničkim sredstvima nije moguće to postići u ovom trenutku, mi smo to zamislili kao krajnju tačku našeg rada, ali se još uvek do tog segmenta nije došlo. Samo na portalu pissrbija.com proizvođači će moći da dobiju sve potrebne informacije.
Sukob pčelara i voćara zbog prskanja voća
Pčelari i voćari svake godine vode „tihi rat“ zbog prskanja voća za koje pčelari tvrde da izuzetno smeta njihovim pčelinjim zajednicama. I dok pčelari tvrde da bi i voćari imali koristi od zajedničke saradnje, primeri saradnje su retki, a stručnjaci iznova upozoravaju voćare na zakonsku obavezu obaveštavanja pčelara o terminu prskanja voća.
Upravo zbog toga, Vesna Nišavić Veljković, savetodavac za zaštitu bilja u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Čačku, podseća na pravilnu upotrebu pesticida.
– Upotreba pesticida u vreme cvetanja biljaka donosi velike štete pre svega pčelinjim zajednicama koje imaju veliku ulogu u oprašivanju i povećavanju prinosa svih voćnih vrsta. Da bismo izbegli trovanje pčela pesticidima potrebno je da se pesticidi ne koriste u fazi cvetanja. Postoje i pesticidi koji nisu otrovni za pčele, ali ni oni ne treba da se koriste u vreme intenzivnog leta pčela, već u popodnevnim ili večernjim časovima. U fazi cvetanja insekticidi ne treba da se primenjuju. Prilikom pripremanja te smese za tretiranje voditi računa da se ne zagade pojila pčela sa pesticidima. U fazi precvetavanja kada se moraju koristiti insekticidi treba povesti računa o tome da u voćnjacima postoje cvetovi korovskih biljaka koje posećuju pčele, pa je potrebno da se te biljke uklone ili da se primena insekticida pomeri u kasnim večernjim časovima kada nema pčela na cvetovima. Takođe, proizvođači su dužni da okolne pčelare obaveste o prskanju pre nego što krenu da ga obavljaju, kako bi pčele zatvorili ili odselili ukoliko postoji mogućnost za to.
Preventivno reagovanje je najbolja zaštita
Ipak, potpuno je jasno da voćari moraju tretirati voće sa čim se i stručnjaci slažu.
– Do sada je bio manji broj tretiranja, odnosno dva tretiranja jabuke, a sada najavljene padavine uslovljavaju još jedno tretiranje. Vremenski uslovi kao što su manjak padavina su uticali na pojavu bolesti kod biljaka. Voćne vrste koje se prskaju u cvetanju obično nekad imaju dva, tri tretiranja protiv monilije, ali sada to nije slučaj, verovatno će biti skraćen period cvetanja, pa će biti dovoljno samo jedno tretiranje. Situacija se menja iz dana u dan, svi znamo da tretiranje moramo uraditi pre kiše jer je preventivno reagovanje najbolja zaštita.
Gajenje rena nije skupa investicija
Prema savetima stručnjaka sa kojima smo razgovarali, ren je biljka o čijem gajenju svakako treba razmisliti. Svake jeseni kad nam zatreba, kupujemo ga i znamo da ga skupo plaćamo. I to upravo zato što ga malo gajimo. Preporuka je poljoprivrednim proizvođačima da pored tradicionalnih biljnih vrsta koje gaje, uključe i ren. Ova biljka nije zahtevna po pitanju hemijskih sredstava i ne zahteva velika novčana ulaganja, osim fizičkog rada koji je nesumnjivo potreban za tu proizvodnju.
Sama proizvodnja rena dobija se rasađivanjem, odnosno sadnicama reznica korena. Dakle, reznice korena su ono što ćemo zasaditi i dalje gajiti.
Prema informacijama do kojih smo došli, veoma mali broj proizvođača gaji ren, a oni koji to rade, gaje ga sporedno, pored drugih povrtarskih vrsta. Nema ozbiljnije proizvodnje, a ren svakako može biti isplativ po jedinici površine. Dobija se razmnožavanjem reznica, odnosno deljenjem korena, a međuredni razmak može iznositi od 50 do 80 cm. Razmak između sadnica treba da bude 30 cm, a odlične rezultate pokazala je sadnja na humkama, odnosno na gredicama gde se zemljište može izdići što omogućava dublji korenov sistem, a zatim i lakše vađenje. Svakako, bolji koren ima i veću tržišnu vrednost. Poljoprivredni stručnjaci kažu da je agrotehnika jako bitna: trebalo bi da je zemljište uzorano tokom jeseni i da je rastureno osnovno mineralno đubrivo ako hoćemo da ren zasadimo na proleće. Preporuka je da se ren gaji na lakšim tipovima zemljišta jer je ono poroznije i ima bolju vodno-vazdušnu sposobnost. Na takvom tipu zemljišta se razvija bolji koren i ren ima veći prinos po jedinici površine. Pri tom, ova biljka zahteva i dodatno navodnjavanje. Optimalan prinos rena iznosi 10 tona po jednom hektaru, a uz bolju agrotehniku i veća ulaganja prinos može biti još veći. Ren ne zahteva mnogo zaštitnih sredstava, pa možemo reći da se vrlo lako može uvrstiti i u organski sistem gajenja.
Lekovita svojstva rena
Pored belog luka koji ima izuzetna lekovita svojstva, ren je druga po redu biljna vrsta po količini lekovitih svojstava, što je još jedan razlog zbog kojeg ga treba gajiti. Suvišno je reći da je dobar za alternativne načine lečenja.
Na tržištu ga nema u značajnim količinama, nema viškova, pa mu je cena visoka. Sadrži lekovita svojstva, sve više se koristi u raznim namazima i nadevima zbog čega naši proizvođači svakako treba da razmišljaju i o preradi te sirovine, jer na taj način mogu da postignu značajno bolju zaradu.
Proizvodnja rena ima perspektivu
Rasađivanje rena traje do sredine maja. Ozbiljna proizvodnja u ovom trenutku je nezamisliva ako nemamo spremljen sadni materijal, a oni proizvođači koji se odluče da proizvode ren u ovoj godini, trebalo bi to da učine na manjim površinama na kojima će pripremiti reznice za narednu godinu. U ovom trenutku je teško naći reznice za ozbiljniju proizvodnju pa je preporuka da se pokuša da se na sopstvenom gazdinstvu spremi određena količina za narednu godinu i na taj način obezbedi uspešna proizvodnju rena na većim površinama.
Proizvodnja rena ima perspektivu, ali pored njega treba uključiti još povrtarskih biljnih vrsta koje bi se smenjivale i nadovezivale, i zbog plodoreda i zbog sigurnosti proizvodnje, savetuju stručnjaci i zaključuju da će se u narednim godinama površine rena povećati u Srbiji, ali i u čačanskom kraju.
