Због брзог темпа живота у граду и све већих обавеза, често се од оних који живе у градским срединама, може чути да би радо отишли на село, јер сматрају да би им живот био много мирнији и здравији. Има оних који се селу враћају, али је ипак више оних који одлазе у супротном смеру и, како кажу тежак и неисплатив живот на селу мењају животом и радом у градским срединама. Чачанска села су богом дана за пољопривреду, али је све мање сеоског становништва које обрађује своје њиве и од рода са њих живи и издржава породице. Има и села која су се у последњих неколико година отргла од пропадања и чији мештани се упорно труде да на својим домаћинствима опстају али и да живе у корак са временом. Село Миоковци, удаљено око 12 километара од Чачка, дели сличну судбину.
Делимир Пауновић, председник Савета Месне заједнице Миоковци, каже да ово старо село већином има све што је потребно за добар живот али се, и поред тога, број становника из године у годину смањује.
– Миоковци датирају из турских времена. Село је смештено је уз реку Чемерницу са једне стране, а са друге су Каблар и Овчар. Има веома добар географски положај и на лепом је месту. Најудаљенија кућа је 30 километара од центра града. Имамо асфалтиране путеве и сву инфраструктуру, градску односно рзавску воду. Комплет је реконструисана мрежа за електроснабдевање. Постављена је на бетонске стубове и ту проблема немамо. Река протиче кроз село, имамо два прилаза са пута, имамо цркву, школу четворогдишњу, две продавнице, фабрику столарије, хладњачу, откупљивача. Тако да можемо да се похвалимо да смо, у односу на друга села, а без потцењивања, мало напреднији.
Иако је у селу велики број напуштених кућа, оно још увек није замрло, а охрабрујуће је то што се протеклих година бележи и прилив оних који желе да се настане у Миоковцима. Томе нарочито погодују унапређена инфраструктура и добар географски положај.
– Почињу да долазе људи са стране и да купују и обнављају домаћинства. Имамо породицу из Америке која се враћа, долазе пензионери из Немачке који адаптирају оронуле куће. Има и напуштених кућа, али можемо рећи да има и помака по питању настањивања села. Људи препознају лепоту српског села и враћају се старим обичајима и вредностима. Као Месна заједница свима излазимо у сусрет. Уступамо им прикључке за воду, уз надокнаду, помажемо око довођења струје, завршавамо оно што је у нашој моћи, насипамо путеве, обезбеђујемо пропусте. И све то да бисмо омогућили људима лакши повратак и да не бисмо били одсечени од света.
Добри путеви, стабилна електромрежа и уредно водоснабдевање најважнији су за нормалан живот на селу, каже Пауновић и додаје да инфраструктура у Миоковцима није толико лоша као у појединим чачанским селима. Иако има инфраструктурних недостатака који чекају на решавање и санацију, доста тога је у протеклих неколико година унапређено, између осталог и електромрежа.
– То је био горући проблем у Миоковцима. Нисконапонска мрежа је комплетирана, више немамо дрвене бандере ни прекид у напајању. Све дрвене су замењене бетонским бандерама, а урађено је и проширење уличне расвете. Ту смо напредовали и сад смо на здравим ногама.
Сеоски путеви су углавном санирани. Посао још увек није готов, али је ситуација много боља јер су ти путеви данас проходни. Потпуно решавање овог инфраструктурног дела зависи од локалне самоуправе. Излазе мештанима у сусрет, онолико колико је у то у њиховој могућности и у складу са приоритетима великог броја села на подручју Чачка.
– Започето је санирање Катићког пута ове године. Отклоњене су поједине ударне рупе и повађен је стари асфалт. Стављен је тампон и само се чека пролећна сезона радова када ће бити постављен нови асфалт, а видећемо и колико будемо могли да урадимо реконструкцију постојећег пута. Пут је био у катастрофалном стању да смо добили забрану ограничења брзине од 30 km/h. Сада је то регулисано. ЈКП „Градац“ изводи радове. Обећана нам је и санација пута који зовемо „пут Дрење“. Проходан је али пун ударних рупа и неравнина. Чекамо и ту санацију током овде године, како би се пут довео у пристојно стање. Разумем и локалну самоуправу која има огроман број захтева 65 месних заједница и јасно је да не могу свима истовремено да изађу у сусрет.
У време обилних падавина, највеће проблеме у Миоковцима имају мештани доњег дела села кроз који протиче Чемерница. Честа плављења, попут оних из 2014. и 2016. године, нанела су велику штету селу. Уређење реке је неопходно, донекле је започето, али ту постоје законски проблеми који посао коче. Проблем је и чињеница да је уређење Чемернице велика инвестиција и да су потребна средства која у овом тренутку селу нису доступна, објашњава Делимир Пауновић.
– Правили смо елаборате и имали састанке у Јавном предузећу „Морава” које управља рекама. Чак смо стигли и до предузећа „Србијаводе”. Добили смо одобрење да можемо да уђемо у реку Чемерницу и да рашчистимо растиње, али да не дирамо обалу. Река је природна граница, она се мења. Они могу да утичу на то, али ако промени свој ток немогуће је вратити је у првобитно стање јер на основу закона то представља онда рушење граница. Уређење Чемернице би била огромна инвестиција. Некоме то уређење иде у прилог, некоме не иде. Неки мештани би тим уређењем изгубили њиве. На пример, у конкретном случају ми губимо један део, а Горевница у том случају добија. Ситуација није једноставна.
Међутим, по мишљењу саговорника, овај проблем се неће решити све док не настане нека ванредна ситуација са плављењем, слична оној из претходних година. Чини се да су такве околности данас сви заборавили.
– Нико сад не обраћа пажњу на Чемерницу, за сада се ћути око тога и нико не потеже тај горући проблем. Тек кад се штета деси, онда чујете „Е, могли смо“. Значи ми имамо решење уласка у реку Чамерницу да може да се очисти. Али и то су велика средства, мали нам је буџет, немамо ни самодопринос. Располажемо средствима од продаје прикључака када је у питању водоснабдевање са Рзава, то иде у буџет Месне заједнице, али то је ситан новац да би се уложило у нешто капитално. „Србијаводе“ нам је дало привремено одобрење да ми можемо, у случају да нешто падне преко реке или да се појаве спрудови, да то можемо да чистимо. „Морававоде“ то неће да раде јер кажу да имају друге приоритет, ставили су нас на листу чекања па ће се виде касније шта ће са тим да раде.
Плави мост који спаја Миоковце и Горњу Горевницу, а који је страдао у поплавама 2016. године, обновљен је и стављен у функцију. Локална самоуправа је изашла у сусрет и овај проблем препознала као приоритет миоковчана.
– Тај мост нам много значи. Спаја два села, асфалт је са обе стране и то је пун погодак што се тиче инвестиције. Потпуно је реконструисан и пуштен у функцију. Започета је реконструкција Катићког пута, тренутно је посао прекинут, на пролеће се наставља. Могу да се похвалим да имамо добру сарадњу са Градском управом, „Комуналцем”, ЈП „Градац”, као и са „Моравцем”. Кад год смо за нешто замолили, увек су нам излазили у сусрет онолико колико су могли.
Миоковци се могу похвалити добром повезаношћу са градом и другим месним заједницама. Аутобуске линије су редовне, а постоји и посебан ђачки аутобус који развози најмлађе до школе и назад.
– На Катићком путу из правца Чачка имамо четири линије, а кроз Доње поље шест полазака – ка Прањанима, Каменици и назад. Близу града смо, има доста мештана који су везани за сопствени превоз јер се не уклапају у линијски превоз. Ђаци иду аутобусима, редовни су и релативно пуни. Тај број полазака је довољан. А имамо и ђачки аутобус који иде специјално за основце. Пролази кроз цело село, покупи ђаке и вози их у ОШ „Степа Степановић”.
И поред свих инфраструктурних унапређења, миоковчани се суочавају са проблемом ниског наталитета и депопулације, због чега је и опстанак издвојеног одељења ОШ „Степа Степановић” у Миоковцима доведен у питање.
– Имамо само три ђака и опстанак школе је упитан. Од велике лепе школе, само три ђака да остану, то је тужно. Нема наталитета, нема напретка у том делу. Имамо делове села где је последња беба рођена 1984. године. Рецимо, за пет до десет година у заселку Зове неће бити ни једног мештанина. Ту остају празне куће. Опет кажем, није то само код нас, ситуација је кризна у целој Србији. По попису, број становника је спао на 1100, све са децом.
Имајући у виду садашње стање села и његове скривене потенцијале, опстанак се не доводи у питање. Али за тај опстанак су кључни млади – они који би остали на селу на огњишту предака, или они који би се доселили из града и удахнули нову наду. Али то је веома тешко, каже саговорник. Какав би савет у том погледу дао младима – ни сами није сигуран, али није ни превелики оптимиста када је реч о животу и раду омладине на селу.
– Искрен да будем, не знам шта би могло да се уради. Имамо одличан географски положај, комплетно решену електромрежу, две продавнице, градску воду, све имамо. Али постоји несигурност око живота на селу. Прошле године, мраз је дотукао воће. Однео је све преко ноћи. И сад ви да посаветујете некога шта да посади и чиме да се бави, није захвално. Омладина данас хоће сигурност. Или у фабрици или код приватника. тешко је улити наду и рећи да ће бити боље. Али дође град, суша, мраз, млад човек се разочара и од тог посла нема ништа. Не знам шта бих препоручио. Млади не одлазе зато што неће да раде, већ иду за платом. Ако вас на селу задесе непогоде две-три године заредом, ту сте већ у губитку и сигурности нема.
Све пољопривредне гране су замрле, а улагања у пољопривредну производњу су велика, па је самим тим и повратак на село са циљем покретања пољопривредне производње, макар и оне на микро нивоу, данас за већину неисплатив, закључује Делимир Пауновић.
– Огромни су трошкови одржавања, улагања у пољопривреду. Садница шљиве је 300 динара, садница кајсије 350 – 400 динара. Замислите колики је то почетни улог. А чекаш је пет година и онда на крају пете или шесте године кад треба да стигне род изненади те мраз, град или суша, а све до тада си улагао. Сточарство и овчарство су замрли, људи држе свиње само за сопствене потребе, озбиљна производња је замрла. Некада је свака кућа имала по две-три краве. Данас у три села нема укупно 300 грла говеда. А све је доступно – и ливаде и пашњаци и обрадиво земљиште и механизацију, али људи то неће да раде. Разочарани су. Тако да ни сам не знам како бих данас посаветовао оне који желе да дођу на село, да заснују породице и започну неки посао. Данас је све неизвесно.
„Овај пројекат је реализован уз подршку Града Чачка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства”
