Емисија прилагођена особама оштећеног слуха
Од кућног компостера до централне компостане: Чајетина као пример еколошки одговорне општине
Општина Чајетина већ дуги низ година доследно корача ка остварењу своје визије – да постане прва еколошка општина у Србији. Улагањем у зелене иницијативе, еколошко образовање и одговорно управљање ресурсима, поставља стандарде одрживог развоја који превазилазе локалне оквире.
Једна од актуелних и практичних иницијатива у тој области је подела мини компостера домаћинствима у општини, коју је у априлу покренуло Комунално јавно предузеће „Златибор”. Ова акција није само еколошки подухват – она је пример конкретне примене стратегије одрживог управљања отпадом која се ослања на активну улогу грађана. Циљ је да се грађани подстакну да издвајају биоразградиви отпад и да га користе за производњу компоста у сопственом домаћинству, објаснила је Вера Благојевић, руководилац Комуналне службе КЈП „Златибор”.
– Када смо радили испитивање морфологије, односно састава комуналног отпада који долази у наше предузеће, који сакупљамо са терена, утврдили смо да 40-50% укупног комуналног отпада чини управо биоразградиви отпад коме реално није место на депонијама. То је отпад који се може даље третирати и искористити на неколико начина. Према Плану управљања отпадом општине Чајетина, предвиђена су два начина. Индивидуално, такозвано урбано компостирање у домаћинствима и компостирање у централној компостани – односно, сакупљање од домаћинстава од стране Комуналног предузећа и формирање централне компостане ради третирања сакупљеног биоразградивог отпада, са циљем добијања компоста који се даље може искористити за ревитализацију јавних површина, пре свега зелених цветница. Ми смо у прву фазу третирања биоразградивог отпада кренули на тај начин што смо увели урбано компостирање где год је то могуће. Немају сва домаћинства одговарајуће услове за компостер, или немају дворишта или сама структура домаћинства то не подржава, али велики број њих ипак може тиме да се бави. Зато смо покренули кампању за истицање предности урбаног компостирања.
Урбано компостирање, као део шире стратегије циркуларне економије, подстиче грађане да преузму активну улогу у заштити средине, развијају еколошку свест и утичу на позитивне промене у својим заједницама. Сваки компостер у нечијем домаћинству корак је ка колективном циљу – чистијем, здравијем и еколошки одрживом друштву. Тиме је и допринос који урбано компостирање даје заштити животне средине немерљив.
– Прво и основно је смањење количине биоразградивог отпада који одлази на депонију, како би се штедео депонијски простор и умањила могућност за настајање гаса који може довести до пожара. Друго је поновна употреба те врсте отпада. Кад кажемо биоразградиви отпад, мислимо на отпад који долази из домаћинстава, првенствено од хране, односно од разних врста воћа и поврћа, затим трава, лишће, ситно грање, пепео у зимском периоду итд. Све те врсте отпада се могу заједно сложити у један компостер. То је процес који траје континуирано током целе године. Након одређеног временског периода, а обично је код урбаног компостирања то од два до три месеца – али ако је подручје хладније то може да траје и дуже – као крајњи производ домаћинство добија компост који може користити за своје цветњаке, уређење башта или оплемењивање земљишта. То је најквалитетније ђубриво које се може добити и које је потпуно природно, истиче саговорница.
Пројекат урбаног компостирања представља тек први корак ка системском решавању питања биоразградивог отпада на територији општине Чајетина. Већ од следеће године, планирано је увођење треће – браон канте намењене за отпад који ће се одвозити на централну компостану, чије се успостављање очекује у наредној години. На тај начин, Чајетина гради заокружен систем управљања биоразградивим отпадом који обухвата и индивидуалне и колективне моделе компостирања, наводи Вера Благојевић.
– Са тим пројектом смо започели почетком априла када смо поделили компостере у насељеном месту Чајетина. А сада смо у јуну наставили са акцијом и на Златибору. Током поделе, наше колегинице едукаторке улазе у свако домаћинство коме предочавају предности урбаног компостирања, које је за сада на добровољној бази. Већ од следеће године, Локалним планом управљања општине Чајетина и Националном стратегијом за побољшање третирања биоразградивог отпада, предвиђено је организовано сакупљање отпада из домаћинстава, где ће наша домаћинства добити трећу, браон канту, коју ће бити обавезна да задуже и да издвајају биоразградиви отпад. Морам да напоменем да ту неће смети да се нађу остаци меса, рибе и хлеба јер нису погодни за компостирање. Такав отпад ће одлазити на централну компостану коју општина Чајетина планира да успостави, ја се надам већ следеће године, упоредо када крене и сакупљање. Овај вид урбаног компостирања који смо увели је свакако најлакши и најпријемчивији за грађане. Купили смо компостере запремине 420 литара, што је довољно за једну четворочлану или петочлану породицу са двориштем до 10 ари. Имамо и надоградње према којима се компостер може проширити на 620 литара запремине, али гледали смо да нађемо оптималну меру за свако домаћинство које има потребу за тим.
Мини компостери су подељени првенствено имајући у виду практичну страну урбаног компостирања за сталне стновнике, а у складу са тим активност се даље шири на све делове општине који за тим имају потребу, објашњава саговорница.
– У јуну смо тек започели са поделом у насељеном месту Златибор, јер нам је циљ био најпре да поделимо компостере у домаћинства у насељеном месту Чајетина, где људи стално живе. То су наши стални становници који су 365 дана у својим кућама. Такође смо желели да их поделимо у оним деловима насељеног места Златибор где живе староседеоци. Урбано компостирање није погодно за викенд-насеља, односно јесте ако боравите у тој кући два до три месеца, јер након тога процес компостирања престаје. Зато смо у фокус ставили сталне становнике. У деловима насеља на Златибору такође радимо едукације и одвозимо компостере на адресе. Сву комуналну опрему на територији општине Чајетина, укључујући и посуде, Комунално предузеће набавља и додељује грађанима без надокнаде. Тако је било и са кантама за мокру и суву фракцију, тако ће бити и за биоразградиви отпад. Ми се налазимо у другој фази пројекта Одвајамо. Управо следеће године креће пројекат Министарства за заштиту животне средине, у који је и општина Чајетина укључена. Добићемо додатне компостере али и канте за сакупљање биоразградивог отпада од врата до врата. У овом тренутку, фокусирали смо се на оне који желе то да раде, ту смо да им објаснимо како то треба да се ради и да им пружимо све услове и сву подршку у том процесу. То је случај са мини компостерима, док ће такозване браон канте бити обавезне за сва домаћинства, нагласила је Вера Благојевић.
Кампања од врата до врата је процењена као најучинковитија метода за едукацију о компостирању, јер омогућава директан и лични контакт са грађанима. Представници КЈП „Златибор” обишли су сва домаћинства која су добила компостере, пружајући им практична упутства, одговарајући на питања и разјашњавајући недоумице у вези са правилним одвајањем и третманом биоразградивог отпада. Овакав приступ омогућио је боље разумевање процеса компостирања, већи ниво укључености грађана и подстицај да се одмах започне са применом наученог у пракси, каже Вера Благојевић.
– Имамо доста искуства са пројекта поделе посуда за примарну селекцију отпада, који се спроводио 2022. године у Чајетини и 2023. године на Златибору. Схватили смо да је најбољи начин кампања од врата до врата. Без обзира на то што дуго траје и што захтева огромну енергију и ресурсе, заиста је најучинковитија. Јер када са грађанима разговарате директно и када им исто тако директно одговарате на њихова питања, они боље то савладавају. Поред те кампање, емитујемо и кратке промотивне спотове на друштвеним мрежама и на сајту нашег предузећа. Такође је ту и штампани материјал, јер имате различите генерације грађана па морате свима обезбедити адекватан едукативни материјал. Ту смо као подршка и то сва домаћинства знају. Имају и телефоне наших колегиница које повремено излазе на терен и мере температуру компостне масе како би виделе да ли је процес започео, како се одвија, да није случајно компосиште суво или превише влажно. На основу тога, оне дају одређена упутства, како би се процес одвијао онако како је предвиђено.
Компостирање је пракса која је у сеоским подручјима општине присутна већ вековима. Одвија се спонтано и природно. Међутим, када је реч о урбаним деловима општине, компостирање захтева системски приступ: посебну опрему, као што су мини компостери, јасно дефинисана правила и едукацију.
– Када добијете компостер и задужите га, битно је да одмах кренете са раздвајањем отпада. То значи да ви у својој кухињи већ одвојите остатке од воћа и поврћа, љуске од јаја – али иситњене. У летњем периоду сви волимо да једемо лубеницу, а кора од лубенице је идеална за компостирање, само би ваљало да се и она уситни како би процес компостирања био бржи. Затим, када орезујете живу ограду, одвајате гранчице, које не би ваљало да буду дебље од прста јер ће им требати два процеса да се искомпостирају. Што ситнији материјал одлази у компост, то га је касније лакше извадити. Наравно, битно је да се ту не нађу месо, риба и хлеб јер они развијају патогене и стварају непријатне мирисе, тако да нису погодни за кућно компостирање. Такође, приликом кошења дворишта можете сакупити траву и одложити је у компостер. Али је у свему томе јако битно да се равномерно распореде зелена и браон маса. Браон маса су пепео, лишће, гранчице итд. Наша домаћинства доста ложе и користе дрво за огрев, а пепео се може одлагати у компостер искључиво од дрвета. У летњем периоду је мало дефицитарна браон маса, али сваки дан када имате неку такву врсту отпада ви ћете је одлагати у свој компостер. И тако 365 дана.
Сва домаћинства која изразе жељу да компостирају на организованији и ефикаснији начин, имаће могућност да добију мини компостер, без обзира на то да ли живе у урбаном или сеоском подручју. Циљ је да се свима који желе да допринесу заштити животне средине омогући адекватан алат и подршка за то.
– У првој фази смо набавили 500 компостера и ближимо се крају поделе тог броја. Почетком следећег пролећа добићемо од Министарства за заштиту животне средине отприлике исти број, па ће са тим бројем компостера бити покривени Златибор и приградска насеља. У селима становници ионако већ годинама спроводе процес компостирања на природан начин. Скупљају све остатке на једну гомилу. Али и поред тога, компостер ће добити и свако домаћинство на сеоском подручју које изрази жељу за тим. У сваком тренутку имамо и листу заинтересованих лица која су ван Златибора и Чајетине. Позивамо заинтересоване који су се пријавили да дођу на групну едукацију код нас у предузеће и том приликом задуже компостере. Оно што се чешће дешава јесте да зову зграде, односно стамбене заједнице. Има заинтересованих, па одређени управници зграда траже компостере и њима такође излазимо у сусрет. Али увек молимо да одреде бар једну особу која ће бити одговорна за компостер и која ће водити рачуна о њему.
План општине је да се наредне године успостави централна компостана, која ће омогућити организовано сакупљање и прераду биоразградивог отпада са целе територије Чајетине. Ова савремена постројења ће представљати кључну карику у систему управљања отпадом, јер ће прихватати органски отпад из трећих – браон канти, чија је дистрибуција планирана паралелно са успостављањем компостане. Централна компостана ће омогућити контролисан процес разградње отпада, производњу висококвалитетног компоста и значајно смањење количине отпада који би иначе завршио на депонији.
Поред урбаног компостирања, које је у последњих неколико месеци покренуло велики број грађана да се активно укључе у одговорно управљање отпадом, једна од значајних активности у наредном периоду биће и изградња рециклажног дворишта.
То ће омогућити да грађани на једном месту безбедно и прописно одлажу различите врсте отпада – од кабастог и електронског, до старе пластике, метала, стакла, папира и текстила. Циљ је да се повећа стопа рециклаже, смањи број дивљих депонија и подстакне развој културе раздвајања отпада у домаћинствима.
– Изградња рециклажног дворишта Златибор је започета. Урађени су комплетни земљани радови и оно се налази на неких 1,5 километара од насељеног места Златибор, на путу за Семегњево. Технологијом су предвиђене све врсте отпада које ће се сакупљати на рециклажном дворишту. Поред отпада из домаћинстава, ту долази и оно што не иде у плаве канте – односно гуме, тврда пластика, делови намештаја, електроуређаји и њихови делови, батерије, сијалице и други ситни елементи који спадају у опасан отпад. Грађани ће имати могућност да у оквиру цене комуналне услуге коју плаћају сада за сакупљање отпада, одлажу и све остале врсте отпада из домаћинства који не иде у плаву канту. Сасвим сигурно ћемо и ту имати едукацију. Сада је најлакше допрети до грађана ако одрадите квалитетне, садржајне видео материјале који дају упутства шта одговоран грађанин треба да уради како би правилно управљао отпадом. Ми ћемо у том правцу ићи са едукацијом. Слаћемо и обавештења уз рачуне, а користићемо и остале канале које користимо и сада, попут друштвених мрежа, сајтова итд.
Планови КЈП „Златибор” обухватају изградњу неколико кључних инфраструктурних објеката који ће у наредном периоду подићи еколошку заштиту и ефикасност управљања отпадом на нови ниво. На тај начин, Чајетина ће добити комплетан, заокружен систем управљања отпадом у складу са савременим еколошким стандардима.
– Приводи се крају процедура за избор понуђача који ће градити рециклажно двориште и очекујемо већ следеће године његово отварање, што ће олакшати управљање отпадом. План нам је да урадимо и Центар за секундарну селекцију отпада. Значи, све што долази из плаве канте, односно примарно селектовани отпад, да раздвојимо на територији општине у нашем центру за селекцију како бисмо га даље што боље искористили и извукли још веће количине. Јер чињеница је да отпад, посебно онај из стамбених заједница у насељеном месту Златибор, долази у помешаном стању, а у њему је велико учешће амбалажног отпада. Сасвим сигурно можемо издвојити још значајних количина које неће одлазити на депоновање. Друга ствар коју планирамо, јесте постављање централне компостане и третман биоразградивог отпада. Са тим иницијативама, као и постављањем санитарне каде, мислим да ћемо успети да заокружимо правилан процес управљања отпадом на територији општине Чајетина, закључила је Вера Благојевић.
„Слушали сте емисију Путевима развоја Чајетине: од визије до реализације, која се реализује уз подршку општине Чајетина. Ставови изнети у емисији нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства”
