У питомини моравског крајолика, где пркосни Вујан одмара своја старачка плећа, бокоре се Мрчајевци. За становништво које живи у овом надалеко чувеном шумадијском селу, песник Обрен Пјевовић својевремено је рекао да је то „жуборави свет“, јер у срцу и свести овдашњих људи непрестано трепери снажно осећање људскости, ведар и стамен дух, а нарочито надареност и љубав према песми и родном завичају. Стари записи сведоче да насеље под именом Мрчајевци постоји још од далеке 1528. године. Данашњи назив, по легенди су му дали досељеници из села Винице код Никшића. Ово место су тада окруживале густе, простране шуме, због којих је у насељу било често сумрачно, односно како се тада говорило била је мрча, па отуда и назив Мрчајевци.
Густих шума данас више нема, али остало је име. Поред црквених записа, о старости Мрчајеваца говоре и друга сведочанства, као што су храст чија се старост процењује на више од 450 година, а који се и данас налази у селу, затим кућа породице Тошић која је подигнута пре 300 година, источник који је подигао угледни мештанин Мрчајеваца, јереј Стефан Вујиновић и црква светих апостола Петра и Павла из 1848. године подигнута у центру села. Прва црква брвнара датира из 1777. године и налази се у засеоку Гушевац уз Западну Мораву. Једно од три звона цркве, поклонио је краљ Александар Карађорђевић 1934. године, али звук звона није дочекао. Када су мештани са запрегом отишли до оближње Прељине на железничку станицу да преузму звоно, јављено је да је краљ убијен у Марсеју. Из тог периода, у Мрчајевцима постоји и основна школа која је почела са радом у време када је отворена и Гимназија у Чачку, 1837. године, а иначе прва школа у Мрчајевцима датира из 1787. и налазила се код старе мрчајевачке цркве брвнаре у засеоку Гушевац.
Основна школа у Мрчјевцима данас носи име свог бившег ђака, познатог светског научника и академика, Татомира Анђелића. Броји 405 ученика, а у школи ради и истурено одељење музичке школе „Др Војислав Вучковић“ Чачак.
То би била кратка историја овог живописног села, које је вековима красило бројно становништво и богатство пространих ораница и поља. А како се у њему данас живи, чиме се становништво превасходно бави и да ли му послови у селу доносе задовољство или стварају проблеме са којима се носи већина села, испричао нам је Љубиша Спасовић, мештанин Мрчајеваца.
– Становништво се углавном бави пољопривредом. А то је фабрика под отвореним небом. Веома је тешко, много се ради, а не зависи само од онога ко ради. Гледа се у небо. Ако дође мраз или град, све пропада. Проблем је и суша. Некада су Мрчајевци имали систем за наводњавање, канал који се протезао од Парменца до Катрге, а целом доњом страном од магистрале до Мораве било је омогућено наводњавање. Канал је уништен, разводна мрежа је такође уништена, а тај део села се бави воћарством и повртарством. Тако да је тај посао много тежак. Становништво Мрчајеваца углавном гаји купус, кромпир, лук, парадајз. Имамо три купусаре. Купус који се произведе у Мрчајевцима кисели се и такав се дистрибуира по Србији, чак се и извози у иностранство. То је добра страна.
Међутим, живот пољопривредника који живе од своје производње има и лоше стране, јер добар и богат род не значи увек и добру зараду, објашњава саговорник.
– У пољопривреди је тако да кад се сељак обрадује да му је добра година, кад је добро родило, онда је проблем са пласманом и ценом. Чега год буде много, или цена иде доле или је пласман отежан. Најбоље би било кад би сваке године био умерен род и задовољавајуће цене. Једино пољопривредни производи иду са ценама готово увек надоле. А када нема довољно производа, цене иду драстично горе али то не ваља ни потрошачима који купују а нису ни произвођачи задовољни тиме јер знају да ће следећи пут цене пасти кад дођу веће количине и да ће тада радити само да би могли да извуку трошак. Имали смо такав случај када је држава донела одлуку да повећа субвенције за млеко за 4 динара. Непосредно после тога су откупљивачи снизили цену млека, тако да произвођачи нису добили ништа. Остали су незадовољни, видите и да се често дешава да просипају млеко јер не могу да га продају, да протестују и блокирају путеве јер их други уцењују. Ко се није бавио пољопривредном производњом, или сточарством, не зна да је то мукотрпан посао. Јер у сточарству нема предаха, нема годишњег одмора, ни суботе ни недеље, ни празника ни црвеног слова. Морате бити присутни нон-стоп.
За разлику од других села у којима је бројност стоке сведена на минимум, Мрчајевци се могу похвалити сточарском производњом.
– Мање је него у претходном периоду јер је више напуштених и старачких домаћинстава која више не могу да се баве тиме јер је посао тежак. Али има их и који имају фарме са око 50 музних крава. то је значај број у данашње време. Једном приликом сам чуо да 80% млека које се произведе у Србији долази од малих произвођача, само 20% је од великих произвођача који имају неколико стотина грла музних крава.
Један од проблема са којима се мрчајевчани суочавају је неуредно снабдевање електричном енергијом, које нарочито погађа произвођаче млека.
– Њима струја много значи за мужу. Ако немају струју морају да купе агрегате, то је додатни трошак, морају мрежу да преуређују. Доста је тога што морају додатно да ураде да би, кад помузу, расхладили млеко. То је доњи део Мрчајеваца где је највећи број произвођача. Они немају ни водоводну мрежу тако да користе воду са хидрогфора, а да би имали воду треба им струја. Тако да непоуздано електроснабдевање њима прави највећи проблем. А све мора да буде правовремено, чисто и педантно да се млеко не би укварило.
Мрчајевчани су пре неколико година добили нову трафостаницу у центру села, за коју је најављивано да ће проблем са електроснабдевањем решити. Али без обзира на то, ситуација се у том погледу није много побољшала, каже саговорник.
– Тачно је да је саграђена трафостаница у центру Мрчајеваца на Вашаришту. Пуштена је пред изборе, али нисам сигуран да она ради пуним капацитетом. Јер врло често се и данас дешава да нестаје струја у Мрчајевцима, али и у околним селима са којима имамо заједнички далековод. Оно што највише иритира мештане тих села и Мрчајеваца је то да кад нестане струја и покушате да добијете дежурног диспечера ради информације, немогуће је успоставити контакт са њима. Телефон им је стално заузет, односно они то вешто ураде и подигну слушалицу са апарата. Истог тренутка кад дође струја, они су доступни. Ја сам покушавао и раније да ступим у контакт са одговорнима из Електродистрибуције у Чачку, да замолим да испоштују те људе који имају проблем. Морате их разумети јер они морају да имају информацију кад долази струја и у чему је проблем, како би знали да ли да одложе радове, кад могу да их наставе у наредном периоду. Али те информације су им недоступне а телефони су глуви.
И поред најаве надлежних да ће све дрвене бандере бити замењене бетонским, електроснабдевање у појединим деловима Мрчајеваца и данас зависи од старих дрвених бандера.
– То су приче пред изборе када се обећава све и свашта. Јесте тачно да су Мрчајевци добрим делом покривени сноп каблом, али опет један део села зависи од дрвених бандера и жичаних проводника. Није спорно то што су бандере дрвене, под условом да су у добром стању. Али ове наше дрвене бандере су толико труле, да су поједине привезивали за дрвеће или за објекте да се не би срушиле. Или жице које су затегнуте држе бандеру. Мора да се поради на том проблему, јер кад се жичана мрежа помрси, долази до искакања осигурача у трафоу или до већих кварова. То су слаба места и потенцијални разлози зашто често нестаје струја. Одговорни у Електродистрибуцији у Чачку би требало да знају који су прави узроци проблема и да их решавају кад је лепо време. А не да чекају олује, ветрове и мразеве, јер ни тим оперативцима који раде не терену онда посао није лак. И њих разумем. Али неке проблеме треба предупредити да не дође до хаварија. Ако знају да имају квар на истом месту више пута, значи да постоји проблем, а сваки проблем је данас решив.
Поред неуредног електроснабдевања, проблем је и непостојање водоводне мреже у делу Мрчајеваца, у приобаљу Мораве. Проблем није мали, с обзиром на то да погађа око 200 домаћинстава у овом делу села, објашњава Спасовић.
– Месна заједница је 60-их година прошлог века, заједно са једним делом Месне заједнице Доња Горевница, кренула у решавање проблема водоснабдевања. Мрчајевци су добили воду 1969. године, као и један број мештана у горњем делу Доње Горевнице. То је била прва висинска зона. Друга висинска зона је урађена 1973. године и цео горњи део Мрчајеваца је покривен водоводном мрежом. Нажалост, део Мрчајеваца у приобаљу Мораве, односно негде око 200 кућа, и данас су без воде. Користе хидрофорска постројења за снабдевање водом, неки имају ручне пумпе. Пројекат за тих 200 кућа је урађен пре седам-осам година, а прошао је цевовод Катрга који може бити заједнички и за део Мрчајеваца. Тако је и димензионисан.
Да би и доњи део села добио воду, потребна је већа активност и жеља мештана, као и њихово веће ангажовање, сматра саговорник.
– Мислим да су индолентни и нису нешто претерано заинтересовани. За тих 200 кућа пројекат је пре пар година коштао 200.000.000 динара. Пола инвестиције сноси град, пола дају мештани. Значи тих 200 кућа треба да издвоје 25 милиона динара, односно нешто више од 1.200 евра по кући. Али да учествује свих 200 кућа. А знате како је то код нас у народу. Нећу да дам паре док нешто не прође поред моје куће, а после не питам колико кошта. То се сведе на око 100 кућа које морају веће износе да издвоје, а кад се остали прикључе ови неће добити повраћај и остаје на томе да они цео посао инвестирају. Мислим да би требало више да се ангажују, да им неко помогне и да се тај посао одради. Тај доњи део Мрчајеваца може и да се ради парцијално, али мора се завршити све до краја. Пројектна документација је урађена, што је битан корак. Остало је да се људи обиђу, да се са њима разговара и да се утврди колика је заинтересованост. Кад би то кренуло да се ради, мислим да би се све више људи прикључило. Јер стасавају млади. Ови старији су имали своја размишљања, а млади данас размишљају како треба – да је вода живот, здравље, стижу мала деца и родитељи желе да обезбеде да је та вода сигурна за пиће и контролисана. А „Моравац” до одрађује доста добро.
Мрчајевци су једним делом покривени канализационом мрежом која је изграђена 80-их година прошлог века. Проблем који је настао у одржавању ове мреже односи се на непостојање употребне дозволе, али то није само проблем Мрчајеваца, објашњава саговорник.
– Та мрежа је урађена на основу пројектне документације за насељено место Мрчајевци, у дужини од око 20 километара. Пречник канализационе мреже је од 200 до 500 милиметара. Међутим, дошли смо до проблема одржавања. Месна заједница је била инвеститор и носилац активности израде канализационе мреже и данас се води као титулар и власник канализационе мреже. Ми имамо јавно предузеће у Мрчајевцима које неће ни по коју цену да прихвати ни одржавање канализационе мреже, ни наплату коришћења канализације, јер канализациона мрежа нема употребну дозволу. Али то није проблем само Мрчајеваца. То је проблем и већих насеља и градова у Србији, да се за канализациону мрежу не може добити употребна дозвола ако не постоји систем за пречишћавање отпадних вода. Тако да је то нама проблем и своди се на активности Месне заједнице, то нам углавном одрађује Водовод ако је упитању разгушење или ако се појаве кварови они то одраде. Али они то наплаћују, а све плаћа Град Чачак. Годишње имамо око 50 до 70 излазака специјалног возила да разгуши канализацију у Мрчајевцима, а сваки излазак кошта 28.800 динара, два сата посла. То је око 2-3 милиона динара. Толико тај посао кошта Гад Чачак. У Мрчајевцима има око 400 домаћинстава и привредних субјеката. Кад би се радила наплата, то би донело значајна средства и „Моравац” би могао да функционише, да то искористи барем за текуће одржавање. Јер централни део Мрчајеваца је покривен канализацијом. У периферним деловима у којима је било техничких могућности тада када је рађена канализација урађена је фекална канализација. Остају огранци у којима је могуће уз помоћ пумпи и препумпавања урадити одвод отпадних вода. Али то више кошта јер изискује, бунаре, пумпе, струју, али постоји могућност за то.
„Овај пројекат је реализован уз подршку Града Чачка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства”
