Филмска публика у Чачку вечерас има прилику да погледа документарни филм „Зима једног пролећа” у режији Милана Никодијевића. Филм је прича о фотографији спаљеног Јана Палаха, чешког родољуба и њеном аутору и дешавањима у Прагу током војне интервенције СССР 1968. у тадашњој Чехословачкој. Своје виђење ових догађаја, у филму дају Предраг Пега Поповић, Горан Марковић, Срђан Карановић, Рајко Грлић и Лордан Зафрановић, који су у то време студирали на ФАМУ у Прагу и активно учествовали у тим дешавањима, каже аутор филма Милан Никодијевић.
– Фотографија спаљеног Јана Палаха у чешкој мртвачници, која је обишла свет и објављена је у највећим светским магазинима, настала је тако што је Пега Поповић, наш велики директор фотографије, својевремено и декан Факултета драмских уметности у Београду, човек који је снимио 26 играних филмова, упао у мртвачницу и направио ту фотографију. То је била само иницијална каписла за филм, да одатле кренем. Филм се бави, после 55 година, сећањима те наше чувене чешке школе, како су назвали ту петорицу редитеља Горана Марковића, Срђана Карановића, Рајка Грлића, Лордана Зафрановића и покојног Горана Паскаљевића, који су у то време студирали на тада престижном ФАМУ у Прагу, о том Прашком пролећу које је почело 1968 и које се завршило 16. јануара 1969. године када се Јан Палах спалио на Вацлавским наместима, пославши поруку својим сународницима Чесима и Словацима у то време да су остали прилично анемични после Совјетске интервенције и окупације Чехословачке. То није никаква врста накнадне памети већ једно зрело промишљање тих људи са дистанце од више од пола века. Ти догађаји су били преломни, не само за тадашњу Чехословачку, већ и за читаву Европу. У том контексту се дешава прича документарног филма која има још једну ноту – мој лични однос према томе и неке догађаје које сам ја доживео 1968. године као дечак. То је све, рекао бих, а кажу и критичари и публика која је до сада видела филм, прилично добро упаковано и подсећа на нешто што је актуелно – било не само тада већ се некако читаво снимање филма погодило и са почетком рата у Украјини. Тако да филм говори о свевременској категорији борбе за власт и територије која никада није престајала од почетка цивилизације. Провео сам готово две и по године снимајући овај филм у четири државе – у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини тј. Републици Српској и највише у Чешкој у Прагу. Филм је био премијерно приказан прошле године у ово време на Фестивалу ауторског филма у Београду, потом је обишао још неколико фестивала у земљи и свету. Издвоји бих мартовски 70. Фестивал ове године у Београду као највећи Фестивал документарног и кратког филма на овим просторима и наравно Фестивал у Пули који је препознао овај филм као добар. Филм има свој живот и своју публику.
Након пројекције, која је заказана за 19.30 часова, публика ће имати прилику да о филму разговара са аутором Миланом Никодијевићем.
