Фото: Д. Ћирковић

Окончана још једна кампања систематских ископавања у дворишту чачанског Музеја

Откривен је део темељне зоне јужног бедема утврђења у дужини од 9 метара са унутрашњом кулом, чиме су потврђене претходне претпоставке о њиховој тачној позицији. Дуготрајан живот у оквиру зидина осликавају основе многих објеката, међу којима треба издвојити касноантичку радионицу за израду предмета од кости и рога из које потиче, између осталог, један коштани чешаљ. Неколико хришћанских гробова упућује на могуће средњовековне хоризонте, али ће детаљне радиокарбонске анализе пружити више података о њиховој хронологији.

Пре неколико дана Народни музеј у Чачку је завршио још једну сезону ископавања у дворишту Музеја. Иако се за овај локалитет знало одавно, тек је пре три године, током великих заштитних ископавања отпочетих у оквиру програма „Град Чачак – Престоница културе Србије 2023. године“ сагледан његов изузетан карактер.

Закључено је да се у дворишту Музеја, као и на централном градском платоу, налази римско утврђење и насеље настало изван његових зидина. Овим резултатом је град Чачак заузео место изузетних археолошких садржаја, раме уз раме са Београдом, Нишом или Сремском Митровицом.

Археолошки потенцијал истраживања римске фортификације, чије слојеве датујемо од 1. до 5. века, је огроман. Ископавања су временом добила систематски карактер. Њихов циљ је свеобухватно истраживање целе слободне површине и добијања што детаљнијих закључака о настанку, функционисању и променама које су се дешавале у оквиру овог важног римског центра. Не треба заборавити да је управо запустели римски град чинио основу за формирање средњовековног Моравског Граца, одакле је потекло његово име (Градац – стари град, порушени град).

Веома добри резултати истраживања остварени су током наставка истраживања 2024. године. Откривен је део темељне зоне јужног бедема утврђења у дужини од 9 метара са унутрашњом кулом, чиме су потврђене претходне претпоставке о њиховој тачној позицији. Дуготрајан живот у оквиру зидина осликавају основе многих објеката, међу којима треба издвојити касноантичку радионицу за израду предмета од кости и рога из које потиче, између осталог, један коштани чешаљ. Неколико хришћанских гробова упућује на могуће средњовековне хоризонте, али ће детаљне радиокарбонске анализе пружити више података о њиховој хронологији.

Наставак истраживања започетих целина очекује се већ следеће године, а нови резултати постепено ће употпуњавати разне аспекте живота у римском и средњовековном периоду.

Радове је изводио Народни музеј у Чачку. Руководилац теренских истраживања је др Катарина Дмитровић, саветник Музеја, а стручну екипу су чиниле Љубинка Богићевић, археолог из Чачка и Анастасија Стојановић и Анђела Гачевић, студенткиње мастер студија археологије.

Фото: Д. Ћирковић / Изглед ископа у дворишту Музеја у 2024. години
Фото: К. Дмитровић / Пражњење бунара
Фото: К. Дмитровић / Касноантички коштани чешаљ

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *