Pre nešto više od godinu dana Vlada Srbije je formirala Komisiju za borbu protiv narkomanije u školama zbog slučajeva smrtnih ishoda dece usled konzumiranja psihoaktivnih supstanci. Njen cilj je da osvesti mlade i informiše ih o štetnosti koje droge nose kao opasnost modernog doba.
Komisija je sprovela istraživanje u srpskim školama, na uzorku od 11.850 učenika uzrasta od 13 do 17 godina, a istraživanje je pokazalo da „75 odsto mladih nikada nije imalo priliku da razgovara sa stručnjacima o svojim emocionalnim stanjima koja prate adolescenciju, kao i da svaki drugi adolescent u Srbiji nikada nije dobio informaciju ni kod kuće a ni u školi o štetnim posledicama upotrebe droga“.
U prošloj godini na teritoriji Srbije registrovano je 15 novih droga koje su stavljene na listu zabranjenih, odnosno kontrolisanih psihoaktivnih supstanci. Zabrinjavajuće je to što je, kako tvrde stručnjaci, dejstvo mnogih od njih više od sto puta jače od do sada poznatih psihoaktivnih supstanci. Sa ciljem informisanja dece školskog uzrasta i podizanja njihove svesti na temu narkomanije i opasnostima koje ona nosi, Komisija je formirala timove za borbu protiv narkomanije u školama za svaki okrug u Srbiji. Timovi sastavljeni od kompetentnih lica iz školstva, policije, sudstva, zdravstva i kancelarija za mlade, najpre su obučeni kroz stručne seminare o načinu sprovođenja preventivnih mera a svaki tim je nakon toga sarađivao sa učenicima, nastavnicima i roditeljima kroz tribine i edukativna predavanja na temu prevencije narkomanije u školama.
Problem konzumiranja psihoaktivnih supstanci na nivou školskog uzrasta postoji u celoj Srbiji, pa ni Čačak nije izuzetak, ali precizna statistika o rasprostranjenosti tog problema ne postoji jer ona uključuje samo registrovane slučajeve, kaže Marija Lukić, profesor u Mašinsko-saobraćajnoj školi u Čačku i član tima za borbu protiv narkomanije za Moravički okrug ispred Školske uprave Čačak.
– Ono što smo mi kroz tribine koje smo sprovodili tokom prošle godine na teritoriji Grada Čačka zaključili je da postoji određena grupa mladih u Čačku koja konzumira psihoaktivne supstance i da problem u našem gradu sigurno postoji, ali mi ne možemo imati preciznu statistiku o tome jer ona obuhvata samo slučajeve koji su registrovani – recimo u bolnici ukoliko se predoziraju ili u policiji ako su uhvaćeni u nekoj od akcija Policijske uprave – tek onda se prijavljuju i evidentiraju. Dakle, problem ne možemo potkrepiti realnim statističkim podacima, ali činjenica je da on postoji i u našem gradu, objašnjava prof. Marija Lukić.
Ciljna grupa tribina o preventivnim aktivnostima za borbu protiv narkomanije u školama, koje su se održavale u čačanskim školama, bili su učenici sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole. Članovi tima imali su zadatak da steknu uvid u upoznatost dece sa ovim problemom i da ih dodatno edukuju i informišu.
– Sprovodeći tribine došli smo do zaključka da su oni već odlično upoznati sa temom psihoaktivnih supstanci i narkomanije. Svako od nas je na toj tribini razgovarao sa mladima. Oni su nam postavljali pitanja, bili smo otvoreni sa njima u komunikaciji što je mnogo značilo i nama jer nam je dalo određene smernice u radu, a isto tako je bilo značajno i deci jer ih je usmerilo na to kako treba da se ponašaju u slučaju ako im neko ponudi psihoaktivne supstance. Kao članovi tima, mi i treba da budemo osobe sa kojima deca mogu da razgovaraju na tu temu i kojima mogu da se povere. Međutim, te tribine su bile javne i sigurno je da niko ne bi istupio i javno izneo svoj problem niti bi rekao da poznaje neku osobu koja ima ovaj problem. Međutim, ono što je mnogo važno, a što smo mi i u medijima naglašavali, je da je razgovor u kući sa roditeljima jako bitan, jer svaki problem tog tipa koji se javlja u adolescenciji – bilo da je to alkoholizam ili narkomanija – kreće iz kuće, objašnjava naša sagovornica.
Ona ističe da je kao profesor koji svakodnevno radi sa decom i koji ima prilike sa njima da razgovara, došla do zaključka da problemi te dece, u najvećem broju slučajeva, potiču iz kuće.
– Razlog tome je nepostojanje odgovarajuće slobodne komunikacije sa roditeljima bez obzira na autoritet roditelja. Danas su roditelji zaokupljeni mnogim problemima, prezauzeti su u trci za materijalnim sredstvima, pa im ne ostaje vremena za razgovor sa decom. A problemi koje njihova deca nose u periodu puberteta, koji je za njih najzahtevniji period razvoja, traže da roditelji malo više razgovaraju sa njima. Izostajanjem komunikacije između deteta i roditelja, deca često dolaze u situaciju da se sama bore sa svojim problemima koje ona u tom periodu smatraju velikim – počev od toga kako će se obući, da li ih neko u društvu ponižava, da li će ih u društvu prihvatiti, da li će biti „in“ – i tada posežu za psihoaktivnim supstancama kako bi zaboravili svoje probleme. Deca su puna pubertetskih kompleksa kada je i izražen taj osećaj niže vrednosti, pa da bi se dokazala u društvu počinju da koriste ili da preprodaju psihoaktivne supstance, navodi prof. Marija Lukić.
Izgradnja samopouzdanja deteta kroz razgovor u kući najbolja je preventivna mera, ističe naša sagovornica.
– Podatak koji smo mi dobili na stručnom seminaru je da je najmlađi registrovan narkoman u Srbiji dete od 10 godina. To nam daje do znanja da taj problem postoji i da mi kao društvo moramo drugačije da se ophodimo i sa našom decom više da razgovaramo. Koliko god je to moguće, potrebno je preventivno se pripremiti, roditeljima stalno moramo naglašavati da sa decom moraju razgovarati i ulivati im samopouzdanje jer je ono najvažnije za odrastanje mladog čoveka koji svojim samopouzdanjem i snagom intelekta treba da kaže NE narkomaniji, alkoholu, drugarima ili ljudima koji im to nude. Jer samo tim samopouzdanjem koje izgrade kroz kuću, uz roditelje, deca mogu da se odupru ovoj pošasti koja im se nudi u društvu.