Емисија прилагођена особама оштећеног слуха
Са пута којим се као друштво крећемо, а који је све чешће поплочан неким новим вредностима и, како их данас зову, новим нормалностима, или утабан неким туђим традицијама које, вољно или невољно прихватамо, још увек су видљиве оне наше старе стазе српске духовности и традиције. Стазе које воде пут извора који још нису пресушили – извора вере, културе, саборности и вековних знања и умења. Кроз различите начине и вештине рада у сеоским срединама, начине слављења, вашаровања, сеоских спортских надметања, али и преношења свега знаног са колена на колено, трудимо се да се на те стазе вратимо. Јер како год кривудаве и клизаве током векова биле, оне су наше. На њима смо проходали, упознали сваки камичак и увек тежили да их добро утабамо за оне који иду за нама. Колико добро ћемо их утабати зависи од наше жеље и спремности, али и знања како да у њих уградимо и оне новине које су за нас добре. Да спојимо традиционално са модерним, али да не изгубимо трку са глобализмом.
На једној таквој стази налази се Сирогојно.
Смештено на источном ободу златиборске висоравни, село је својеврсни музеј и баштиник златиборских обичаја, традиције и духовности. Један такав обичај оличен је у манифестацији која се организује управо сутра, на Петровдан. Програм почиње јутарњом литургијом у цркви Светих Апостола Петра и Павла, која је изграђена 1764. године и чију највећу вредност представља иконостас који спада у прве радове нашег највећег зографа Симеуна Лазовића. Програм ће пратити културно-уметнички део који ће изводити деца из Сирогојна и других чајетинских села, а биће одржано и хуманитарно гурманско такмичење.
Управо овакав концепт доприноси томе да Петровдански дани од заборава сачувају све исконске вредности овог краја, испричао нам је Михајло Павловић, председник Туристичког удружења Сирогојно.
– У Сирогојну се већ деценијама слави Петровдан, а симболично са тим одржавају се Петровдански дани, како смо их назвали пре пар година. Програм почиње јутарњом литургијом у цркви у центру села која траје до 9 сати. Након тога се креће у обилазак сталне поставке Музеја који се налази одмах поред цркве. То је Музеј на отвореном Старо село Сирогојно, једини отворени музеј у Србији, који показује културу народа златиборског краја и начин њиховог живота током 19. и 20. века. Музеј је саграђен тако што су све кућице које су у оквиру њега постављане прикупљане по златиборским пропланцима у местима где су људи некада живели. Све то је постављено као једно домаћинство које је некада имало своју главну кућу, салаше, друге просторије, радионице. Главна кућа је имала у средини огњиште, где су се увече скупљали и договарали се о пословима које ће обављати наредне недеље и наредних месеци. Ту се знало да се запевају песме и да се дружи. У оквиру Музеја се налази и крчма у којој се могу појести специјалитети карактеристични за овај крај.
У оквиру музејског комплекса налази се и сувенирница која садржи симболе Сирогојна као подсећање на вековну традицију.
– Као симболе Сирогојна, поред традиционалних кућа, можемо издвојити овце које су својом вуном симболично уткале пут плетиљама Сирогојна а тиме и традиционалним џемперима који су се током прошлог века продавали широм света. Чест сувенир су и гастрономски производи – златиборски сир и кајмак, али и чајеви од биља које се вековима брало на златиборским падинама. Ту су и вез, миљеи и други предмети који представљају традиционалне народне рукотворине златиборског краја ….
Традиционални начин живота оличен кроз Музејски комплекс на отвореном
Како се у Сирогојну живело пре 100 и више година, тешко се данас може препричати. Зато је Музеј на отвореном, Старо село, ту као подсетник и споменик културе. Скуп кућа које су сачувале свој првобитни изглед и намену, крчма у којој се служе стара јела овог краја, брвнаре прављене као сведочанство културе становања у златиборском крају у 19. и почетком 20. века. Када уђете у овај комплекс, сигурно ћете се, бар на тренутак, изместити из свакодневице. Подаци кажу да су мештанима тог доба најважнији били огњиште, дружење и договарање поред њега, али и добро познате сеоске мобе.
– Људи из целог села су се окупљали око огњишта где су договарали мобе, послове које су обављали једни код других. То је био сасвим други живот. Док су се водили разговори око огњишта, жене из Сирогојна би плеле, најчешће џемпере и чарапе. То су биле домаћице које су користиле домаћу вуну, а највише се плело за кућне потребе због јаких и дугих зима у овим крајевима. Па се и често дешавало да су целе ноћи плеле поред огњишта. Свака жена из тог времена је знала да плете. И данас има бака али и неких млађих жена плетиља, али генерално овај занат изумире. Ми се трудимо као Удружење да се та традиција врати, поготову везано за џемпере из Сирогојна који су се крајем прошлог века продавали и носили по целом свету и који су прославили Сирогојно.
Поред Музеја старо село, у Сирогојну је опстао и један број приватних кућа и старих радионица из прошлих времена, али како каже саговорник, некадашње старинске крчме су нешто што недостаје.
– Постоји пар кућа у центру села и по околним засеоцима чији кровови су рађени као на кућама у музејском комплексу – од маће или од дрвета, као тесано дрво од кога су се радили кровови некада. А куће су склапане од брвана. Има људи који су такве куће сачували, као и посебне радионице које су се некада градиле, попут ковачница. Оно што нисмо сачували су крчме. Она која је сачувана потиче са обронака, негде са Чиготе. Оне су се већином рушиле и било је тешко да се ова музејска крчма промењена. У неким деловима њен изглед је мало измењен како би се задржала функционалност крчме у коју људи могу свратити да поједу нешто традиционално.
Живот и рад некад и данас
Живот и рад у Сирогојну данас, битно се разликује у односу на претходне деценије и векове. Ново време донело је и нове приоритете, каже Михајло Павловић, јер поред рада на земљи и око окућнице, за опстанак је неопходан и рад на неком другом послу, најчешће изван села. Али и поред тога, мештани се труде да своју матичну делатност не запоставе, како би у животу одржали земљу која их је годинама хранила.
– Златибор је велика и посећена планина, једна од најпосећенијих у Србији, па велики број мештана на Златибору ради. Свакодневно путују и враћају се у село како би се посветили пољопривреди. Углавном је заступљено гајење малине од које се убирају највећи приходи за живот и од које може лепо да се заради ако се води рачуна о земљи и засадима. А захваљујући општинским субвенцијама мештани могу да одржавају своја имања. Има доста мештана који гаје овце, иако тај обим узгајања није као некада без обзира на то што се домаћинства труде да задрже традиционалну сточарску делатност, али и да пусте овце у пропланке како они не би зарастали и како би крајолик задржао леп и одржаван изглед.
Укуси неких прошлих времена који су се баштинили на трпезама Сирогојна и околних села данас су углавном свима познати – традиционална храна као део културног наслеђа којој не одолевају ни најкритичнији познаваоци најистанчанијих укуса. Сир, кајмак, пршута, проја, хељдопита, погачице од црног брашна и други специјалитети по којима је Златибор познат. Сва та храна доступна је у крчми у оквиру Музеја старо село, а да би добила на већем туристичком значају, постоји идеја да се традиционална гастрономија преточи у гастрономску манифестацију, наводи Павловић.
Младо удружење са великим плановима
Туристичко удружење Сирогојно је младо, али има велике идеје и труди се да врати у сећање начин живота и рада у овом крају, кроз различите манифестације и активности. Поред прославе Петровдана, који се сутра обележава у виду Петровданских дана, било их је у прошлости много више. Бројне су се угасиле, а да данас још увек нису заживеле. Планови удружења су да управо такве догађаје оживи.
– Деценијама се одржавао вашар на Велику Госпојину, 28. августа. Али тај вашар нема више толико посетилаца, а ни пропратних активности. Зато се ми, као младо удружење које је основано пре годину дана, са 13 чланова који живе у нашем крају и којима је битно Сирогојно и желе да сачувају традицију, трудимо да село опстане и да оствари што бољу посећеност. Настојимо да оживимо тај традиционални вашар на Велику Госпојину и да заједно са Културним центром Златибор направимо манифестацију која ће обухватити и културно-уметнички део, како би тај празник достигао ниво и заживео као што данас живе Петровдански дани.
Да би, поред музејске поставке Старог села и Петровданских дана, понуда Сирогојна била употпуњена за туристе ширих интересовања, али и да би се оживео културни живот села за локално становништво, предузимају се бројне активности на развоју инфраструктуре која ће све то омогућити.
– У току је изградња канализације. Нама је веома важна помоћ Општине Чајетина и Месне заједнице и значајно је и мештане али и туристе да Сирогојно као мало село добије канализацију. Као Удружење, ми радимо на обележавању пешачких и бициклистичких стаза, видиковаца, укључени смо у заједницу различитим активностима. Сваке године за Нову годину деци Сирогојна делимо пакетиће, уз помоћ локалне самоуправе организујемо представу у центру села како би деца на време схватила значај традиције и културе свог места.
Како у селу не постоји Дом културе, мештани су досадашње културне манифестације и догађаје обележавали у локалној школи, а најављено је унапређење инфраструктуре која ће унапредити и живот у селу.
– До сада смо манифестације одржавали у матичној Основној школи „Саво Јовановић Сирогојно” или у просторијама Месне заједнице. У току је изградња Дома културе, односно реконструкција објекта, који је пројектован и осмишљен као једно озбиљно место културе. А вероватно ће бити део Културног центра Златибор и у њему ће се за све наше мештане, али и за туристе, изводити културно-уметнички програм. Већи део објекта је завршен, остало је да се изведу унутрашњи радови.
