[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 17. март 2019.

Произвођачи који желе озбиљно да се баве пољопривредном производњом, пре свега воћарством, ту одлуку не би требало да донесу преко ноћи, већ добро да сагледају погодности гајења на подручју у ком живе или желе да оснују засада за врсте воћака које су одабрали. Поред тога, важно је да се консултују са стручњацима из те области и ураде анализе земљишта које су потребне, барем основне, а да касније такође прате стање земљишта и да се едукују у тој области уз сталну консултацију са пољопривредним стручњацима. То је порука коју често чујемо од пољопривредних стручњака, јер не постоји универзални савет који би могао да се односи на све парцеле с обзиром на то да је земљиште  хетерогено, агроеколошки услови су променљиви, тако да треба сагледати што више параметара.

Др Мира Милинковић, научни сарадник из чачанског Института за воћарство. објашњава карактеристике земљишта на подручју чачанског краја и агроеколошке услове за гајење воћарских и повртарских култура.

– То је опште позната чињеница, та хетерогеност земљишног покривача која је јако различита самим тим што имамо подручје у сливу река, пре свега то је подручје Западне Мораве, али и одређена подручја која се наслањају на терасе које се налазе изнад равничарског подручја, а затим и падине одређених брдско-планинских крајева. Све је то условило да имамо различите агроеколошке услове за гајење различитих врста биљака и из тих разлога је у чачанском крају заступљена различита биљна производња. У равницама се претежно гаје повртарске и ратарске врсте, док на падинама брда имамо воћарску производњу. Оно што је карактеристично за земљиште равничарског подручја је песковит механички састав, нижа потенцијална плодност, захтева чешћу исхрану у мањим дозама. У таквим подручјима углавном није заступљена воћарска производња, осим сада када се новим технологијама гаје јагодасте врсте воћа. Ова подручја су често и карбонатног састава и погодна су за различите повртарске и ратарске биљне културе. Што се тиче тераса које су језерске терасе по постанку, познато је подручје чачанско – краљевачке котлине, које је карактеристично по јако киселој реакцији и изузетно тешком механичком саставу, где су та земљишта тешка за обраду, али су и ограничена за неке врсте воћака. Ту је погодније гајити ратарске него воћарске врсте.

Када говоримо о пордучју познатом по интензивнмо гајење воћака то су северни делови наше општине, односно чачанског краја, али и обронци Јелице и Вујна, о каквом земљишту је реч?

– То су подручја која су најчешће карбонатног састава, посебно део Миоковаца, Горње Горевнице, део Пријевора и Прислонице, где је јако висок садржај карбоната у земљишту и јако тежак механички састав на појединим деловима, где су присутна  земљишта која садрже преко 70% физичке глине, што указује на потребу интензивне обраде. Оно што је карактеристично за то подручје је да се на истој парцели јако разликује механички састав –  на равничарксим пределима је јако тежак механички састав, док је на брежуљкастим подручјима тај састав доста повољнији. Изузетно је присутна хетерогеност земљишта и потребно је извршити хемијску анализу, отворити педолошке профиле и сагледати све остале карактеристике земљишта како би се обавила његова правилна припрема.

Да ли су поплавни таласи које смо имали претходних година у неколико наврата могли да утичу на квалитет земљишта, да ли је било неке деградације?

– Последице поплава су очекиване у равничарским подручјима и то је најчешће услед наноса одређених материја које се доносе са неког другог подручја. Услед поплава се често мења хемијски састав, али и механички састав тих површинских слојева земљишта. Значи долази до стварања нових слојева који не представљају карактеристику земљишта које је настало на том подручју. Мислим да поплаве нису имале неког утицаја на воћарску производњу јер се она углавном одвија у вишим пределима, али што се тиче квалитета земљишта, поплаве доводе до одређене педогенезе у земљиштима која може да буде повољна или неповољна. Ако говоримо о поплавама, то је доношење материјала и стварање талога, у зависности од тога одакле токови реке долазе. У сливу Западне Мораве деградација се односи на заузимање одређеног пољопривредног земљишта, односно Западна Морава има ту карактеристику да се креће у парцеле, тј. да излази из свог тока, али сматрам да то не утиче превише на сам квалитет земљишта, осим што поплава може да донесе те наносе који оштећују тај природни квалитет парцела, па пољопривредници морају то да уклоне или да изврше интензивнију обраду. Што се тиче Чемернице, ту је мало другачији хемијски састав земљишта кроз који река протиче, ту постоји могућност другачијег типа наноса и веће деградације земљишта, јер су то у неком смислу чак и бујични токови. Једним пројектом смо испитивали квалитет земљишта у делу плавног подручја и добили смо резултате да у плавном подручју где протиче Западна Морава није примећена нека разлика у хемијском саставу земљишта, док је у Прељини другачије, ту смо приметили земљишта тежег механичког састава.

Постоје ли неке мере којима произвођачи могу да утичу да побољшају квалитет земљишта, пре свега у том пределу Чемернице?

– Не само у пределу Чемерницу, генерално би пољопривредни произвођачи требало да обрађују земљиште у складу са механичким саставом. Тамо где је лакши механички састав, могу да га обрађују у било којем периоду године, и оно што је битно за њих је да примењују органска ђубрива, пожељно је сваке године у мањим површинама. Код осталих произвођача који обрађују земљиште тежег механичког састава, посебно на оним парцелама где је дошло до деградације, потребно је обавезно вршити дубоку обраду, чак и мере риголовања и подривања, да би се то земљиште у што већем слоју хомогенизовало и како би се побољшао механички састав. Оно што смо такође приметили истраживањима је да је све мањи садржај хумуса у земљишту, то је генерално слика на подручју целе Србије. Произвођачи све више користе минерална ђубрива, али не и органска. А што се тиче механичког састава земљишта и процеса педогенезе, органска ђубрива су незамењива.

Колико наши пољопривредници придају значаја саветима пољопривредних стручњака да је неопходно радити испитивање квалитета земљишта, и рецимо касније калцификацију и неке друге мере за побољшање?

– Озбиљни произвођачи то врло често раде и не подижу засаде док не ураде хемијске анализе. Такође, они произвођачи који конкуришу код локалне самоуправе или Министарства пољопривреде, условљени су да ураде хемијске анализе, а за јагодасте врсте воћака мислим да им сада траже механичку анализу земљишта.

Знамо да Институт за воћарство има једну савремену  лабораторију. Које анализе се у њој раде?

– Код нас се раде анализе механичког састава земљишта, одређује се проценат песка, глине и праха у земљишту. Радимо и стандардне анализе, утврђивање основне плодности земљишта, али и садржаја макро елемената. Сада смо почели да радимо и анализу садржаја микро и макро елемената у земљишту, у листовима и плодовима различитих врста воћака. Такође, радимо анализу воде за наводњавање, на садржај макро и микро елемената, одређене тешке метале смо радили, а почећемо да радимо и неке метале који се раде другачијом методом, односно садржај живе, арсена и осталих штетних елемената. Све ове анализе радимо  у циљу утврђивања погодности земљишта за гајење различитих врста воћака и физиолошки пратимо утицај различитих елемената на квалитет и принос производа, али само са физиолошког аспекта.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *