Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 1. септембар 2019.

Квалитет хране за животиње је један од главних услова за постизање задовољавајућих производних резултата и очувања здравља животиња, па је изузетно битна контрола готове хране, као и сировина које улазе у састав тих смеша, каже Немања Тодоровић, ветеринар из београдске компаније Patent Co. Када се говори о контроли и квалитету сточне хране, првенствено се мисли на микотоксине којих увек има у различитим количинама и различитом односу.

-На њихово присуство не треба гледати као на изузетак који се јавља с времена на време, већ на један природни феномен који је све време присутан. Сушне године и кишни периоди током жетве погодују појави микотоксина, нарочито у кукурузу и осталим житарицама. Таква је текућа, а иста ситуација је забележена и претходних година, а као последица ових глобалних климатских промена исти сценарио се очекује  у наредним годинама. Због тога  треба обратити пажњу првенствено на нивое микотоксина у житарицама и у храни за животиње.

Микотоксини у организам доспевају путем контаминиране хране и могу да нанесу значајне штете у сточарству.
– Ове штете се испољавају у виду директних губитака због смрти животиња, што се дешава ређе, али најчешће те последице и ти проблеми у производњи настају индиректно због пада производних резултата и репродуктивних способности домаћих животиња. Јавности је најпознатија група афлатоксина и то првенствено због проблема који се јавио пре пар година, због резидуа који је тај афлатоксин оставио у млеку, при чему је нанета огромна штета индустрији млека у Србији.

Анализе овогодишњег рода јечма и пшенице показале су да је 70 одсто узорака са територије Србије и Босне и Херцеговине контаминирано фумонизином – микотоксином који изазива огромне штете у сточарству, нарочито са аспекта производње.

– Што се тиче ситуације на терену, поред афлатоксина који је свима познат, постоји још неколико група микотоксина који су последњих година и значајније од афлатоксина. Анализе овогодишњег рода јечма и пшенице показале су да је 70 одсто узорака са територије Србије и Босне и Херцеговине контаминирано фумонизином који изазива огромне штете у сточарству.

Стална контрола присуства микотоксина у сточној храни је неопходна мера за превенцију појаве микотоксикоза код животиња.

– Поред кукуруза и житарица, микотоксини се могу наћи у било којој другој храни како за животиње, тако и за људе. Када говоримо о тим мониторинзима који су се радили прошле и ове године, такође је примећено да је у више од 80 одсто узорака дијаностикован један и више микотоксина. То је изузетно битно, с обзиром на то да микотоксини делују синергистички, тј. да они један другом појачавају негативно дејство, чак и у мањим концентрацијама, проузрокујући веће штете у сточарству. Сви ови подаци указују на то да је стална контрола присуства микотоксина у сточној храни неопходна мера за превенцију појаве микотоксикоза код животиња, као и са аспекта квалитета хране за људе као што су млеко, месо, јаја, месо од рибе и све остале намирнице анималног порекла.

Најважније мере у борби против микотоксина

Најважнија карика у борби против микотоксина је превенција, истакао је Немања Тодоровић.

– Борба са микотоксинима се одвија на више нивоа и сви који учествују у ланцу производње сточне хране морају дати свој допринос. Ту се мисли на сам почетак, од одабира сорте житарица, сорте кукуруза које су отпорне на гљивице, затим, време бербе и жетве, тј. да се конкретно берба кукуруза ради када је влага зрна максимална до 15 одсто. Затим у даљем процесу складиштења, веома је битно припремити исправно хигијенско складиште и вршити његову дезинфекцију. Такође, наша препорука  је да се ломљена зрна кукуруза одвоје, да се сви они клипови који на себи имају плесни одвоје и не уносе у складиште, и наравно да се таквим клиповима не хране животиње.
Плесни се јављају код других житарица и зато је неопходно адекватно коришћење агротехничких мера, значи избалансирано ђубрење, редовно уклањање штеточина, одвајање прошлогодишњег од овогодишњег рода, затим обезбедити да се приликом жетве  што мање оштећује зрно, да се врши проветравање у складишту, контрола влаге као и примена различитих средстава које смањују раст гљивица, то су у првом реду органске киселине које се масовно користе.

Међутим, превентивне мере је често врло тешко спровести услед неповољних временских услова и других фактора, па је једна од стратегија у борби против микотоксина примена адсорбената, навео је Тодоровић.

Пољопривредни подстицаји за опремање објеката за прераду пољопривредних и прехрамбених производа

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно Управа за Аграрна плаћања, расписали су Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за инвестиције у опремању објеката за прераду млека, меса, воћа и поврћа, као и за производњу вина, пива и других алкохолних пића.

– Подстицаји обухватају програме за инвестиције у прераду пољопривредних и прехрамбених производа у поменутим секторима. Право на подстицаје остварују лица која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, која се налазе у активном статусу, а оно што је специфично за овај Јавни позив је да средства могу да остваре искључиво предузетници, привредна друштва и земљорадничке задруге који имају најмање пет чланова, који су уписани у Регистар као носиоци пет различитих комерцијалних, породичних и пољопривредних газдинстава. То је Правилник који није предвиђен за физичка лица, већ искључиво за предузетнике и привредна друштва која се баве прерадом пољопривредних производа. У оквиру овог Јавног позива, подстицајна средства могу да користе земљорадничке задруге, дакле, све више се потенцира њихова улога и значај,  објаснио је Радован Шеварлић, саветодавац за агроекономију из чачанске Пољопривредне, саветодавне и стручне службе.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024