To nije naša jelka!

To nije naša jelka!

Pa ljudi, 30.000 stranih kovanica za ovo novogodišnje električno čudo!?

0

30.000 novogodišnjih svećica, 30.000 svetlećih mašnica, 30.000 lampica za 30.000 stranih kovanica….!? Samo malo, pa nije to naše pismo sa novogodišnjim željama!

– Kažu to je pročitano u vestima.

– Čekaj, jel kod onog koji je dobio pare za informisanje ili kod onog koji je izvisio i u 2. krugu? Velika je razlika.

– Kažu kod tog koji je dobio pare, al’ koji krade vesti od ovoga koji je izvisio za pare i u 2. krugu. A onaj koji nije ni konkurisao za informisanje, a dobio pare po emotivnoj pripadnosti, objavio da je podneta krivična prijava zbog te vaše megalomanske novogodišnje želje. Lepo se ljudi organizovali i podneli krivičnu prijavu. Još se i slikali ispred električnog čuda teškog 30.000 stranih kovanica. Korpus delikti!

Ne razumem, al ’ajmo iz početka! 

Ova električna neman sigurno nije stajala u našem novogodišnjem pismu želja! Jel oni tamo uopšte čitaju naše želje? Ako i ne čitaju, pa napamet znaju i bez pisma šta nam treba. Kad svaki dan kukamo, tražimo, izvoljevamo. Daj Prijevorski put nećemo kaldrmu, daj rzavsku vodu samo nam još ona fali. Te daj da oživimo skijalište na Jelici, naše je, domaće. Uradili ljudi projekat al’ nema para da se napravi žičara. A deca bi se silno radovala! Te hoćemo živu ribu u Čemernici, ova uginula nam nešto nije po volji. Daj isprazni tamo taj kontejner. Te daj nabaci malo fasade na onu zgradu u Dragiše Mišovića 113. Ubi komšiju kiša fasadnih meteora sa zgrade, direktno na sred dvorišta!

30.000 stranih kovanica!!!?

I šta sad mi da radimo sa ovim električnim čudom teškim 30.000 stranih kovanica (koje će stajati na trgu još narednih par i kusur dana)? Da se uhvatimo za ruke i igramo u krug oko njega kao Indijanci oko vatre? Dok svi zajedno ne otkukamo i otplačemo 30.000 naših svakodnevnih muka – i onaj što svaki peti dan kuburi sa vodom u Gornjoj Gorevnici i onaj u Mrčajevcima što je samo čuo da postoji kanalizacija. A obećali im da stiže, i rzavska voda i kanalizacija. Evo, samo što nije. Al’ je moralo da se odloži na par godina zbog izgradnje auto-puta koji će ići dolinom Morave. I onaj hitan slučaj koji je ušetao u čačansku bolnicu, lepo legao u novu angio-salu, pa čeka da dotrči neka „tetkica“ sa specijalizacije da mu ukaže pomoć. Kaže čovek čačanska bolnica više nema lekare, samo specijalizovano pomoćno osoblje! I svi mi tako lepo, zajedno, da se uhvatimo za ruke pa u Mučeničko kolo! I da obrnemo 30.000 krugova dok kukamo iz sveg glasa, kao jedan! Neko će reći „Uhvatite se za uši pa igrajte!“ Ni taj predlog nije loš! Al’ to ove godine ne možemo jer se u Mučeničkom kolu držimo za ruke. Takva je koreografija.

Kako god, nije ovo naša novogodišnja porudžbina! 

Mi bismo bili srećni i da su nam stavili sliku ovog šljaštećeg bastiona na neki bilbord, pa da sija na njemu dok ne prođu praznici. A mi da zevamo u njega otvorenih usta. Isto bi nam bilo. A oni bi uštedeli. Jer već smo i navikli da otvorenih usta zevamo u razne kućne i komšijske „bilborde” od 56+ inča – u one Ružičaste i Hepi-Srećne. I ne bi bilo razlike jer već smo se navukli, pa daj šta daš. Što šarenije, što blještavije… Ionako nam je mozak već spržen od Ružičastog i Hepi-Srećnog pa nam sad uvaljuju novogodišnju porudžbinu u istom tonu.

A bili bismo zadovoljni i da su postavili na sred trga neku od onih namučenih, od života surovo rastavljenih breza ili lipa (koje smo izgleda već oplakali). Pa da su drvo lepo okitili papirnim „ukrasima” – domaćim novčanicama. Jedna crvena, jedna zelena, pa jedna grana preskočena i sve tako… Manje para bi potrošili za kićenje stabla, jer neko reče da nisu baš sve grane na tim tužnim stablima bile zdrave. A mi se ne bismo bunili. Dobro, možda bismo se MALO bunili, jer nama, ruku na srce, ništa ne valja. Ali kakvi smo takvi smo. I da su nam lepo rekli: „Slušaj ovamo! Onaj koji pobere najviše papirnih „ukrasa“ dobiće Plaketu zaslužnog građanina Čačka. Biće mu svečano uručena u Velikoj sali Doma kulture. MOŽDA i uz pratnju gradskog hora. Doduše, to za gradski hor nas ne držite za reč jer je to ogromna investicija. To samo ako uspemo za godinu dana da prikupimo sredstva iz nekog stranog fonda, investiraćemo u taj naš hor prema projektnom planu“.

Pa i to da su nam rekli, mislim da bismo se više radovali i utrkivali ko će pre. Pa kad komšija Kragujevčanin dobi tu plaketu za….za koje ono zasluge beše?! Setiću se. Pa što da ne probamo i mi. Ne, nego došao piTOMA i oterao nas divlje, ovako nezahvalne i razmažene.

Ne, ovo sigurno nije naša novogodišnja porudžbina. Koliko god da smo lenji, zahtevni, koliko god nešto stalno negodovali i kukali, nismo baš toliko razmaženi i bahati. Niti smo željni! Dobro, jesmo MALO željni … ljudskosti i dostojanstva, posla (kakvog god, daj šta daš), većih plata i penzija. Neko kore hleba, neko krova nad glavom…

ALI NISMO NENORMALNI!

Pa ljudi, 30.000 stranih kovanica za ovo novogodišnje električno čudo!? Pa od svih naših 365 snova o nešto malo tog posla (kakvog god, daj šta daš), malo nekog povećanja (procentualnog, tog nekog BDP-a…više ni sami ne znamo, samo da raste), pa mi ne bismo stigli ni da sanjamo ovakvu megalomansku novogodišnju želju, a kamoli da je poželimo i stavimo na papir!

Nije ovo čačanska novogodišnja porudžbina! Pogrešno ste informisani! Menjajte kanal! I ukidajte te konkurse za informisanje. Nego dajte te dokone pare ovom narodu kad vas već besplatno informiše. Svakog dana kuka i žali se u istom terminu na istom mestu. Na svim onim nedovršenim čačanskim putevima i u osiromašenim seoskim domaćinstvima. Tamo kod onih posečenih lipa i breza, psuje narod i kuka o dnevnim aktuelnostima iz sveg glasa. I to za džabe! Nit’ ga bolela glava da smišlja projekte za te konkurse za informisanje, nit’ jurio kumove, braću i poznanike za vezu u konkursnoj komisiji! Gde ćete naći pouzdanije i vernije izveštače!

A vi, ljudi, koji ste se lepo organizovali i u ime svih nas zaslepljenih podneli tu krivičnu prijavu zbog ovog blještavila, moram da vam kažem. Bojim se da je to propala stvar. Jeste da vam je fotografija lepa, al džaba ste se slikali! Niste podneli krivičnu prijavu na novom biometrijskom obrascu! Eeee, niste znali da je to novina. To da znate za sledeću godinu. Samo na biometrijskom obrascu! Šalter 3, radno vreme od 8-9, pauza od 9 do 16, pa kad dođete na red! Al’ kapa dole za inicijativu!

Nego…nikako da se setim. Za koje ono zasluge komšija Kragujevčanin dobi Plaketu počasnog građanina Čačka? Jel se i on takmičio u branju domaćih papirnih „ukrasa“ pre par godina? Nije, jel? Pa da, tad su breze i lipe još uvek bile tamo gde treba da budu. Setiću se. A vi ako se setite pre mene, pišite…

POSTAVI ODGOVOR