Sredinom ove godine iz štampe je izašla najnovija knjiga čačanskog filozofa Tomislava Novakovića, „Etika i politika“, a krajem prošle nedelje u punoj svečanoj sali Gimnazije predstavljena je Čačanima.
U uvodnom delu programa govorio je Ivan Erić filozof, koji je prisutne podsetio načela iz vremena Platona i Aristotela na osnovu kojih su i politika i etika začete kao nauke.
– U koncipiranju idealne države kod Platona sve se vrti oko pitanja kako organizovati državu da bi se u njoj realizovala ideja pravičnosti, a pre svega vrhovna ideja, ideja dobra. I Platonova država na kraju se ispostavlja kao jedan veliki organizam, tačnije kao individua, u kojoj su realizovane najznačajnije moralne vrednost – vrline antičkog sveta mudrost, hrabrost, umerenost i pravičnost. Država ima moralno pedagoški cilj. Pritom , Aristotel kaže da je zadatak države da obezbedi uslove za realizaciju individeualne sreće, a sreća se ne sastopji u čulnom uživanju već u praktikovanju moralnih vrlina. Dakle, i kod Platona i kod Aristotela imamo misao da politika postupa pedagoško-etički, njen cilj je formiranje moralnog karaktera, realizacija čovekove moralne i racionalne prirode – izjavio je Ivan Erić. Tomislav Novaković autor knjige koja oblašnjava spregu, prožimanje i razilaženje etike i politike najpre kao naučnih disciplina, a potom i kao pojmova u svakodnevnom životu, na samoj promociji skoro da ništa nije rekao o samoj knjizi. Govorio je o državi, porodici i otkrio u kakvu on društvenu spregu kao održivu uopšte veruje.
– Na samom početku knjige sam rekao kako moral više liči statici koja drži te,melje u arhitektonici države, dok politika ima ulogu dinamika koja treba da sprovodi zakone i vodi račuuna i o jednom i o drugom. Kada je reč o politici najpre se mora reći da je treba razlikovati kao spoljašnju i unutrašnju, složio bih se da ova prva može da bude veoma predatorska. To bi bilo isto kao kada bi čovek otišao na operaciju i umesto da ga lekar operiše, on ga zakolje. One organe koji su dobri uzme i proda, isto kao jedan deo teritorije ili firme….Dakle, zašto bismo mi na to gledali kao normalno. Pre skoro 30 godina, bilo je jedno savetovanje studenata sa svih filozofskih fakulteta i onda je nama studentima neko rekao da treba da odemo na predavanje koje je držao Mihailo Marković. On održao neko predavanje na kome je izložio neke demokratske sisteme u Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, kada je završio dao nam je mogućnost da postavimo pitanja, Reako sam mu, „to što sve Vi govorili liči na jedno svlačenje, oblačenje, jedan sistem drugi sistem, a zapravo ništa niste rekli o samom čoveku. Vi hoćete da pređete iz jednog sistema u drugi sistem, to je ovo kao politika, a da zamenite jednu etiku nekom drugom, ja ništa nisam čuo od toga. Osim tog liberalizma… Rekao sam tada da ne verujem u neku laku društvenost“. Rekao sam tada jednu tezu da je za mene samoća oko čoveka, ne samo oko, čak i biće, najbliže čoveku. I tek kada čovek izađe iz sopstvenih očiju, kao što je i oko najviše lice a nije samo lice, kada počne da govori istinu ili počne da voli on je ušao u društvenost. Ja verujem samo u tu vrstu društvenosti. Pre bilo koje lake političke, verujem u onu društvenost između dva čoveka, ili što bi rekli u onu kvalitativnu – rekao je Tomislav Novaković.
