Емисија прилагођена особама оштећеног слуха
Општина Чајетина и Туристичка организација Златибор негују традицију туризма дугу више од једног века, а прошла година управо је била година јубилеја којом је обележен пут развоја туризма у овом крају, дуг 130 година. Златибор је као лековито место препознат још крајем 19. века. Тада је пленио лепотом својих пејзажа и на своје падине привлачио виђеније и богатије људе који су овде градили прве викендице, летњиковце и бунгалове за одмор. Давне 1893. још неразвијено планинско место угостило је једну крунисану главу – краља Александра Обреновића, који је својом посетом поставио темеље развоју туризма. И тада је развој почео, пратећи савремене токове туристичке делатности, али задржавајући оно традиционално и својствено само овом крају.
Златибор, Мачкат, Сирогојно, Рибница, Јабланица, Доброселица, добро су познати и често помињани локалитети чајетинске општине који се издвајају по својеврсним обележјима и специфичностима, не само у овом крају већ и на целом подручју Западне Србије. Али то су само неки од бројних бисера ове општине коју красе простране висоравни, зелене ливаде, погодна клима, сликовитост крајолика и богата традиција, које већ у старту представљају основ и дају јој шансу за издвајање и дефинисање територијално карактеристичних производа и подстицање руралног развоја чајетинског краја. Геостратешки положај се ту издваја као предуслов, објашњава Владимир Живановић, директор Туристичке организације Златибор.
– Општина Чајетина се налази у Западној Србији, у једном, с правом можемо рећи, најлепшем туристичком делу наше земље. Територијално је друга по величини у Западној Србији са својих 647 квадратних километара, доста је разуђена и у свом саставу има велики број месних заједница. Главни покретач развоја туризма у општини Чајетина су добра клима, добра надморска висина, перспективе и могућности развоја туризма, али и геостратешки положај. С обзиром на то да се налази на магистралном правцу који повезује унутрашњост Србије са Црном Гором, са Јадранским морем. Налази се на тромеђи путева из Босне, Црне Горе и Србије, тако да је њен стратешки положај значај и представља један од важних предуслова за развој туризма. Поред овог стратешког положаја, поменули смо и климу која је овде благодарна. Ми овде имамо велики број сунчаних дана у току године, одличну надморску висину. Туристички центар Златибор се налази на 1000 метара надморске висине, док је највиши врх наше општине, Торник, на 1500 метара надморске висине. Тако да имамо идеалне климатске услове и идеалну природу као још један предуслов развоја туризма.
Стварање предуслова за останак на селу
Бројно становништво које и данас живи и ради у руралним областима општине, други је покретач развоја туризма, а све је посвећено унапређењу живота на сеоском подручју кроз развој инфраструктуре и стварање предуслова за останак на селу.
– Оно што општину Чајетина такође карактерише и издваја од других општина, јесте то да се овде велики број становника задржао у месним заједницама и да су они покретач развоја туризма. У тој великој разуђености општина има преко 20 месних заједница које су добро насељене. Стратешки, руководство Општине Чајетина се одлучило на развој и унапређење живота у сеоским месним заједницама. Мислим на унапређење путне и комуналне инфраструктуре. Водило се рачуна о томе да се створе предуслови за останак људи у својим местима, што је касније допринело активирању одређених месних заједница у врло посећене и значајне туристичке локалитете, али је и кроз развој пољопривреде и производњу хране дало подршку развоју туризма на самом Златибору. Јер иако је Чајетина административни центар, Златибор је, у суштини, центар развоја општине.
Колевка руралног туризма
Друга по величини у Западној Србији и једна од развијенијих у земљи, општина Чајетина чува и негује традиционалан начин живота и рада на сеоском подручју и представља колевку руралног туризма, каже Живановић.
– Ако погледамо кроз историју, зачеци развоја туризма, односно први регистровани туристички објекти и посете су били у селу Рибница које се налази у подножју ски-центра Торник. Одатле је све кренуло. Историја развоја туризма се касније преселила на локалитет Око који се налази близу Туристичког центра Златибор, а позната је прича да је краљ Александар Обреновић посетио Златибор 1893. године и да је тиме поставио темеље модерног развоја туризма на Златибору. Кроз историју су се развијале многе сеоске месне заједнице. Рецимо, из Рибнице је развој кренуо преко села Љубиш, Гостиље, Мачкат, Сорогојно, Јабланицу, Шљивовицу. То су села која су данас туристички активна и која помажу сам Златибор, будући да нуде богатство садржаја туристима. Сви који овде дођу имају на располагању добру инфраструктуру која им омогућава да посете сва наша села, а ми смо се потрудили да у сваком селу развијемо један до два микро-туристичка локалитета како бисмо у та села привукли туристе.
Села Општине Чајетина нуде туристима управо оно што они траже. Велики број специфичних сеоских манифестација, културно-историјски споменици, спој традиционалног и модерног, идилична природа – представљају један од стратешких праваца који је осмишљен не само ради туристичке понуде, већ и како би се унапредио живот локалног становништва, објашњава Владимир Живановић.
С обзиром на велику разуђеност општине и бројност месних заједница, поједина села су временом доспела у фокус туристичке понуде, док се развој у осталим подстиче општинским субвенцијама са циљем помоћи унапређењу пољопривредних газдинстава и њихових производа. Потенцијали за њихов развој су велики, каже саговорник.
– Имамо неколико села која могу да буду репер развоја нашим осталим, неафирмисаним, туристичким селима. Пошто је општина Чајетина велика по површини, не могу сва села да буду у фокусу туристичке понуде. Временом се добијају нове шансе, развијају се нова села, јављају се нови потенцијали. Неке сеоске месне заједнице су карактеристичне и препознатљиве по великом броју пољопривредних домаћинстава која из године у годину добијају субвенције од Општине Чајетина преко нашег Јавног предузећа „Златиборски Еко аграр” које дели субвенције за развој пољопривреде великом броју газдинстава у нашој општини. Они својим развојем дају подршку наши туристичким центрима и осталим селима. Да би се једно село туристички развило, неопходни су и природни, али и културни потенцијали, бар у виду цркве брвнаре или неких споменика културе који се налазе на њиховим територијама. И ми на томе радимо. Поред тога, имамо у плану да кроз манифестације активирамо и остала села која се туристима нуде. Јавила се могућност развоја пољопривредних домаћинстава јер је све веће интересовање гостију који долазе јер желе да виде како изгледа један дан у пољопривредном газдинству. Како изгледа кад наш домаћин устане и поведе стоку на испашу, кад обавља пољопривредне активности у оквиру свог газдинства, итд. Тако да се ту крије шанса за ове мање, неафирмисане месне заједнице.
Добро позната и туристима омиљена гастрономска понуда
Специфичност чајетинске општине лежи и у традиционалној гастрономској понуди која привлачи све већи број туриста, а локалном становништву даје шансу за даљи развој производа и услуга и тиме подстиче рурални развој целе општине.
– Златиборско село Мачкат је познато по производњи сухомеснатих производа, отуда је и „Пршутијада у Мачкату” израсла у једну самосталну, одрживу манифестацију. Имамо и млекару која је отворена кроз програм субвенција и европских фондова. То је млекара „Наша Златка”, која је у власништву Општине Чајетина. Ту се прикупљају све млечне сировине наших локалних произвођача од којих се производе најквалитетнији млечни производи, сир и кајмак, који имају наш заштитни знак да су произведени од сировина са Златибора. Заштита тог гастрономског порекла нам је веома важна.
Планови развоја туристичке понуде у складу са потребама и најзахтевнијих туриста
Златибор је данас најактуелнија туристичка тачка Општине Чајетина и највећи број пројеката реализује се управо на том месту, али у плану Општине су и бројни други пројекти у сеоским месним заједницама који ће малим локалним предузећима и руралним областима донети већу шансу за развој и привући, како каже Живановић, богатију клијентелу у овај крај Србије.
– Сведоци сте да је на Златибору изграђено пуно великих, важних и капиталних пројеката. Најважнији је свакако „Златиборска Голд Гондола” али у перспективи су и развој планинског врха Чигота који се налази на надморској висини од 1422 метра. План за неки наредни период је да се гости са Рибничког језера гондолом превезу и на овај планински врх. Привлачење нових инвестиција је развојна шанса и за мала пољопривредна предузећа на територији Општине да уђу у систем као добављачи неких нових производа. Отварање нових хотелских ланаца је такође развојна шанса за мала хотелска предузећа да сутра уђу у те системе великих хотелских ланаца. Приморава те хотеле да подигну свој квалитет туристичке понуде на један виши ниво. Подизањем те понуде ми привлачимо много богатију и у суштини другачију клијентелу која ће доћи на Златибор, Нама, туристичким радницима који се бавимо промоцијом туризма, дозвољава да Златибор промовишемо у светским размерама, да га представимо и Европи и свету. Да организујемо овде и чартер летове за групе странаца који ће доћи и оставити своја средства у ванпансионској потрошњи. То све подиже Општину Чајетина на један много виши ниво.
А како су потребе данашњих туриста сваким даном све веће, тиме се усложњавају и њихови захтеви, каже Владимир Живановић и додаје да то утиче на могућност за осмишљавање нових туристичких садржаја туризма у чајетинској општини и даје додатну развојну шансу.
Бројне су и манифестације које се организују у златиборским селима и које су, са свим својим обичајима и праксама одлика искључиво златиборског краја, а ту су и драгуљи овог краја који носе велики културни и духовни значај, испричала нам је Катарина Чубрак из Културног центра Златибор.
– Поред манифестација, посебно бих напоменула да Златибор на својим обронцима скрива драгуље од велике културне и духовне вредности. То су цркве брвнаре у златиборским селима Семегњево, Јабланица и Доброселица, као и манастири као својеврсни споменици духовности – манастири Увац и Дубрава, који су значајни због историје не само златиборског краја, него целог српског народа уопште. Када причамо у традицији, посебну вредност представља и наша златиборска пијаца која се налази баш у центру Златибора и која представља ризницу домаћих и традиционалних производа, укључујући рукотворине, сувенире, сухомеснате специјалитете, млечне производе…Шетња кроз ово царство традиционалних производа оставља незабораван утисак и један нови доживљај Златибора.
Споменичка култура заузима посебно место у баштињењу духовности и традиције, каже саговорница.
– То су симболи трајања који су у срцу Златибора. То је спомен-чесма која сведочи вековном трајању туризма, културе и традиције. Краљ Александар Обреновић који је 1839. године посетио Златибор, дочекан је у народу игром и песмом и тада је дао новац да се озида Краљева чесма која је и дан данас верни доказ трајања и постојаности златиборске туристичке традиције. Интересантно је да је то датум почетка организованог туризма на Златибору о чему сведочи натпис уклесан на чесми сред језера у средишту планине. то је најприближније туристима и најинтересантније је због те историјске приче. Такође, имамо и спомен-чесму на Оку, споменик на Шуматном брду, споменик на Палисаду, споменик Крсти Смиљанићу, као и споменик Миладину Пећинару. То је нешто што се односи на традицију, а што је као историјски подсетник доступно како туристима, тако и мештанима овог краја.
Доказ неговања духовности и традиције златиборског краја је садашњи аутентични начин живота мештана ових села, који традицију живе кроз свакодневне активности али и претучену у сеоски туризам. У баштињењу традиционалних вредности и чувању наслеђа прошлости укључени су мештани, свих узраста. А наду у опстанак традиције буди чињеница да су млади све више заинтересовани да наставе путем својих предака, рекла је Катарина Чубрак за крај.
– Оно што је чињеница јесте да су овде традиционалне вредности живота и рада дубоко укорењене у свакодневном животу локалног становништва. Тако да је оно што се овде негује традиционално кулинарство, које собом носи и мале локалне произвођаче, затим као посебно место Музеј у Сирогојну који је оживео аутентично златиборско домаћинство из 19. века, Музеј плетиља посвећен традиционалном занату плетења. Такође, оно у чему учествују мештани свих узраста је то што се овде развија све популарнији сеоски туризам. Нетакнута природа, гостопримство домаћина на сваком кораку и традиционална храна нешто је што привлачи све госте, а што су мештани препознали. Дошли су на идеју да праве сеоско-туристичка домаћинства и заиста се могу похвалити смештајним јединицама у етно стилу и другим садржајима који су високог нивоа. У златиборском крају је и музичка уметност неизоставни део традиције и културног идентитета овог краја. Многи млади су чланови културно-уметничких друштава што је такође део традиције, али и примери добре праксе. Не само што млади чувају наслеђе прошлости, већ и инспиришу и богате савремени живот и идентитет овог краја.
