Sušni period pretio je da ozbiljno ugrozi ovogodišnji rod kukuruza, koji je preživeo kasne prolećne mrazeve a sada se nalazi u fazi kada mu suša najviše škodi. Najlošije stanje u zasadima pod ovom ratarskom kulturom u čačanskom kraju zabeleženo je u poljima koja se nalaze u nizijama, pored Morave, rekao je Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku. On kaže da je kiša koja je padala prethodnih dana uticala na to da se stanje u usevima popravi, ali napominje da su kukuruzu potrebne veće količine padavina.
– Usevi kukuruza su u brdskom području bili dosta bolji, naročito u lučanskom kraju gde je pre desetak dana palo oko 16 litara kiše i nije došlo do potpaljivanja kukuruza. Međutim, u dolini Morave, naročito u onim parcelama koje su kasnije posejane, usevi su u veoma lošem stanju. Pretpostavljam da ova kiša koja je pala takvim parcelama neće pomoći.
Rod kukuruza zavisi od kiše
Kukuruz ne izgleda isto na svim oranicama, već to zavisi od područja gde je posejan, objašnjava Damljanović i dodaje da će i rod zavisiti od toga da li će biti lokalnih kiša. On napominje i da se kukuruz trenutno nalazi u najznačajnijoj fazi za dalji razvoj i da prinos može biti smanjen ukoliko ne bude kiše. Nedostatak vode u kritičnim periodima razvoja i rasta biljke može se nadomestiti isključivo navodnjavanjem naglašava Damljanović dodajući da nas upravo ova godina opominje da je investiranje u sisteme za zalivanje prioritet kada se radi o profitabilnoj proizvodnji biljnih kultura pa i kukuruza.
Kvalitet hlebnog zrna u dobrom stanju
I uslovi za razvoj pšenice ove godine su bili veoma nepovoljni. Međutim, i pored toga, kvalitet hlebnog zrna je u dobrom stanju. Tome je doprinelo toplo i suvo vreme tokom žetve, kaže naš sagovornik.
– Imali smo izuzetno nepovoljne uslove za razvoj pšenice, kasnu setvu, mraz, kasno bokorenje. Neke fenofaze su preskočene ili skraćene, ali za divno čudo pšenica je bila u relativno solidnom stanju. Kvalitet nije vrhunski, ali je mnogo bolji nego što smo se nadali, kaže Damljanović.
Očekuje se viša cena pšenice i kukuruza
Milan Damljanović procenjuje i da će cena kukuruza i pšenice u narednom periodu biti viša od prošlogodišnje, ali i viša od trenutne cene.
– Sigurno je da će cena pšenice i kukuruza biti viša nego što je trenutna, tako da mogu da preporučim svim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju zalihe da je bolje da sačekaju i ne prodaju sada po ovim cenama.
Povećana brojnost krompirovog moljca
Sa klimatskim promenama i porastom temperature, krompirov moljac je poslednjih nekoliko godina postao najzastupljenija štetočina. Na feromonskim klopkama registruju se povećani ulovi odraslih jedinki, kaže Dragica Janković iz Prognozno-izveštajne službe Srbije i preporučuje proizvođačima koji još ne planiraju da vade krompir, da primene hemijski tretman preparatom koragen.
– Naši poljoprivredni proizvođači su dobili sms poruke u kojima su obavešteni da treba da urade hemijski tretman protiv krompirovog moljca. To se odnosi na sve proizvođače koji još neće vaditi krompir. Oni koji planiraju da sada povade krompir, neophodno je da ga u što kraćem vremenskom periodu odlože u skladišta.
Naša sagovornica navodi da se brojnost ove štetočine prati u više od 20 regija, a da su najugroženije Leskovac, Čačak i Pančevo.
– Najveća brojnost ove štetočine je u leskovačkoj regiji, tamo imamo klopke na pet lokacija i svakodnevna očitavanja. Posle nje dolaze čačanska regija, Pančevo, sela oko Novog Sada i somborska regija.
Pojava krompirovog moljca uzrokovana neadekvatnim uslovima
Mnogo je razloga koji utiču na razvoj ove štetočine, navodi Dragica Janković. Prema njenim rečima, brojnost ovog organizma zavisi od koncentracije proizvodnje, od plodoreda i načina zaštite. Ona naglašava da se radi o kompleksnoj situaciji zbog nemogućnosti poštovanja plodoreda i čuvanja krompira u neadekvatnim objektima.
– Proizvođači nemaju kapacitet da rade plodored a, pored toga, nemaju ni hladnjače kako bi na adekvatan način sačuvali krompir. On se mora čuvati na temperaturi koja je niža od 10 stepeni kako ga moljac ne bi napao, kaže Janković.
