Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, расписало је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку нових машина и опреме за унапређење примарне пољопривредне производње у сточарству. Право на подстицаје могу да остваре пољопривредници који су у потпуности реализовали инвестиције у периоду од 1. јануара текуће године до дана подношења захтева, каже Биљана Јањић, саветодавац за агроекономију у чачанској Пољопривредној, саветодавној и стручној служби.
– Тај јавни позив трајаће до 30. августа за све оне инвестиције које су пољопривредни произвођачи, било као физичка лица у оквиру земљорадничких задруга, или као правна лица остварили од 01. јануара ове године. Неопходно је до 30. августа поднети захтев Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управи за аграрна плаћања, а уз захтев који је читко попуњен, неопходно је доставити рачун за предметну инвестицију, отпремницу, доказ о плаћању, гарантни лист, уверења да немају никаква дуговања по основу јавних прихода, као и уверење, односно потврду да не користе средства за исту инвестицију на локалном нивоу. Напоменула бих да је Правилником одређено да вредност инвестиције мора бити преко 80.000 динара, а сваки појединачни рачун који је део инвестиције мора бити преко 25.000, изузетак једино представља пчеларство где максимална инвестиција мора бити преко 50.000, а сваки појединачни рачун преко 20.000 динара.
Подстицаји се утврђују у износу од 50 процената од вредности прихватљиве инвестиције умањене за износ средстава на име пореза на додату вредност, односно у износу од 65 процената од ове вредности у подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, каже Биљана Јањић и додаје да максимални износ који носилац пољопривредног газдинства може да оствари износи милион и по динара. Подстицаји обухватају подстицаје за инвестиције у набавку нових машина и опреме за припрему, дистрибуцију и складиштење концентроване и кабасте сточне хране, за манипулацију и дистрибуцију чврстог, полутечног и течног стајњака, опреме којом се штити добробит животиња, за вагање, усмеравање и обуздавање животиња, за производњу конзумних кокошијих јаја и за пчеларство.
– Право на подстицаје остварују лица која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава и њихов статус може бити физичко лице као носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства. Могу конкурисати предузетници, привредна друштва, земљорадничке задруге, средње школе као и научно – истраживачке организације у области пољопривреде. Вредност инвестиције по овом Јавном позиву за купљену машину и опрему износи 50 процената од вредности реализоване инвестиције, умањене за износ средстава на име пореза на додату вредност и то у пределима где није отежано бављење пољопривредном производњом, односно у износу од 65 процената од вредности у подручјима са отежаним условима рада у пољопривреди. Максимални укупни износ подстицаја који корисник може да оствари у једној календарској години је милион и по динара.
Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта
На последњој седници чачанског Градског већа усвојен је Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за ову годину. Владимир Гојгић, начелник Градске управе за локални економски развој, каже да је ове године за издавање предвиђено око 288 хектара пољопривредног земљишта у државној својини. На основу Одлуке о расписивању јавног огласа за издавање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта, која ће бити донета у сарадњи са Министарством пољопривреде, биће расписана два круга јавног позива:
– Што се тиче самог Програма, треба истаћи да је обрађено око 11.000 парцела које се на територији Чачка воде као пољопривредно земљиште у државној својини. Ове године укупно је предвиђено за издавање око 288 хектара пољопривредног земљишта које је распоређено у 377 јавних надметања и углавном су то мања надметања. Програм такође садржи седам важећих уговора о закупу пољопривредног земљишта који су закључени прошле године и важе до 01. октобра ове године. То је значи за око неких 35 хектара пољопривредног земљишта које је издато прошле године. Такође, у Програму се налази и земљиште које користи Институт за воћарство које је он добио без накнаде на коришћење, уговором који је потписао са надлежним Министарством, као и земљиште које бесплатно користи Агрономски факултет који по закону то има право у површини негде од 3,7 хектара. Факултет сваке године мора да аплицира за то земљиште. Град је планирао да од закупа пољопривредног земљишта оствари негде приход око 320.000 динара, а од накнаде од промене намене пољопривредног земљишта негде око 1.150.000 хиљада динара. Након усвајања овог Програма очекује нас да заједно са Министарством пољопривреде припремимо Одлуку о расписивању јавног огласа за давање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта државној својини. Први круг се очекује у неком интервалу, рецимо, око 20 дана од дана усвајања Програма, а након тога следи други круг на коме су повољнији услови и где могу сви пољопривредни произвођачи да учествују на том јавном позиву.
На истој седници представљен је и Извештај о причињеним штетама на пољопривредним културама од града на територији Чачка који је падао 19. маја. У извештају се наводи да су због пљускова праћених крупним градом нанете велике штете на пољопривредним културама због чега је проглашена ванредна ситуација у 19 чачанских села. Од 20. маја када су први произвођачи почели да достављају обрасце са пријавом штете, до 4. јуна је пристигло 287 захтева. У међувремену је због обилних киша и поплава поново нанета штете у пољопривреди, па се очекују и те пријаве, а у трећој декади јуна поново је падао град.
Огромна штета од града на пољопривредним усевима у чачанском крају
Од свих воћних врста кајсија је претрпела највећа оштећења, трешња је такође значајно била оштећена, али је по површинама нема ни приближно као кајсије, док је шљива са изузетком у појединим домаћинствима, добро сачувана. Ратарске културе су претрпеле углавном минималне штете. Сви произвођачи су добили препоруке да у потпуности примене неопходне агротехничке мере како би сачували засаде од потенцијалних проузроковача заразних болести. Обилазак домаћинстава погођених градом завршен је 25. јуна.
Бојан Гавриловић, председник Комисије за процену штете на пољопривреди, каже да је штета од града процењена на више од 493 милиона динара, а од поплава на око 17,5 милиона, с тим што није завршена процена у још 17 домаћинстава која су оштећена у невремену након града у мају и јунских поплава.
У Србији за сада нема Афричке куге свиња
О здравственом стању домаћих животиња разговарали смо са Радославом Богићевићем, ветеринаром из Мрчајеваца. Он каже да се тренутно спроводе мере Програма заштите животиња од туберкулозе, бруцелозе и леукозе, као и вакцинација против нодуларног дерматитиса и болести плавог језика. Богићевић каже да ових болести у Србији за сада нема, али није искључено да нека од њих може да се појави због временских услова који погодују развоју комараца који преносе одређене заразне болести код домаћих животиња.
– Захваљући прошлогодишњем добро урађеном програму мера, ми ове године немамо појаву тих заразних болести, али због ових временских услова које погодују развоју комараца који преносе те болести, може се очекивати да се оне негде „пробију”. За сада их нема и надам се да их неће ни бити. Што се тиче свиња, редовно се ради вакцинација против свињске куге. У окружењу наше земље постоји проблем са Афричком кугом свиња који се, на срећу, код нас још није појавио. Проблем код те заразне болести је што не постоји вакцинација и оне животиње које оболе морају се убијати. Надам се да ће нас то заобићи ове године.
Припрема хране за животиње отежана због велике количине падавина
С обзиром на то да је ово период године када има највише трава које се користе за исхрану стоке, сточари су ових дана највише заузети припремом хране за животиње. Међутим, како каже наш саговорник, честе падавине представаљају проблем приликом обављања овог посла, јер као што је познато код нас се и даље луцерка и друге траве припремају сушењем на сунцу како би се добило сено, док су у развијенијим земљама те старе методе замењене сенажом.
– Што се тиче исхране домаћих животиња, тренутно се на селу припрема храна за животиње, јер је ово период када има пуно траве, када се коси луцерка. Опет нам не иде у прилог ова година са мноштвом падавина јер се трава не може лако осушити. У западним земљама се већ навелико ради сенажа, тамо више и не суше траву и луцерку. Велики број људи је на пољима, односно на својим њивама, и прикупљају ту храну за животиње. Неповољна је година, али надам се да ће људи успети да припреме довољно хране. Још један проблем који се јавља у сточарству је тај што све мање људи жели да се бави овом граном, цена млека је изузетно ниска и једноставно не постоји рентабилност.
