U ovom periodu poljoprivredni radovi u čačanskom kraju su intenzivirani, s obzirom na to da su stigle brojne povrtarske kulture koje treba obrati.
Dobar prinos kukuruza
Borko Ivanović, savetodavac za ratarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe kaže da je ovogodišnji prinos kukuruza veoma visok u odnosu na prethodne godine, kao i da je kvalitet zrna na zavidnom nivou zbog čega poljoprivredni proizvođači mogu da budu zadovoljni.
– Ove godine je na teritoriji rada Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku zasejano oko 12 hiljada hektara kukuruza u zrnu i 2 i po hiljade hektara silažnog kukuruza. Loše pripremljeno zemljište ukazivalo je na to da će se loše odraziti na prinos kukuruza, ali usledio je kišni period u junu i julu, pa je to popravilo situaciju. Poljoprivredni proizvođači nisu mogli bolje da pripreme zemljište jer je april bio izuzetno sušan i sve to je uticalo na loše klijanje i nicanje kukuruza. Sadašnja slika sa terena nam pokazuje da će prinos kukuruza biti iznad višegodišnjeg proseka, negde na nivou 7 do 8 tona zrna po hektaru, što je izuzetno visok prinos. Što se tog aspekta tiče, naši proizvođači mogu da budu zadovoljni. Kvalitet zrna je odličan. U narednih desetak dana bi trebalo da se skine kukuruz, i u klipu i u zrnu, jer nas očekuje setva ozimih strnina. Neophodno je na vreme pripremiti zemljište za setvu ječma koji se prvi seje što se tiče ozimih strnina, a trebalo bi da se poseje najkasnije do 15. oktobra.
– Pošto znamo da je bila izuzetno kišna godina i da ima hibrida kukuruza neke kasnije vegetacije, onda je svakako veća vlaga zrna kukuruza. U poslednjih nekoliko dana sam konstantno bio na terenu, merili smo vlagu i mogu reći da je na nivou od 15 do 22 odsto, što je dobro s obzirom na vremenske uslove koji su vladali. Mislim da svi oni koji beru kukuruz u lipu neće imati problema prilikom čuvanja i skladištenja. Za sve proizvođače koji beru kukuruz u zrnu, trebalo bi proveriti prvo vlagu pre samog branja i ako je ona iznad 15 odsto, bilo bi dobro da se zrno čuva na nekom provetrenom mestu, nikako u džambo vrećama.
Paprika tri puta skuplja u odnosu na prošlu godinu
Ova godina je izuzetno nepovoljna za sve proizvođače paprike, što se i odrazilo na njenu cenu. Prinosi su znatno niži od očekivanih i vrlo je mali broj poljoprivrednih proizvođača kod kojih je prinos sličan kao prošle godine, kaže Ivanović.
– U odnosu na prošlu godinu proizvodnja paprike je sada manja za dve trećine. Sve se to odrazilo na cenu koja je sada oko 160 do 180 dinara, odnosno tri puta skuplja nego prošle godine. Proizvodnja paprike je jedna od najkomplikovanijih i najintenzivnijih proizvodnja, pre svega zbog proizvodnje rasada. Zbog toga je preporuka proizvođačima da uzimaju sertifikovano seme, tj. da ne ostavljaju svoje jer u ovakvoj godini gde je bilo dosta bakterioza i virusa to će se svakako odraziti na seme. Kada je godina nepovoljna, sa dosta bolesti i štetočina, preporuka je da se ne ostavlja seme iz sopstvene proizvodnje, već da se kupi deklarisano sertifikovano jer je to prvi preduslov za uspešnu i profitabilnu proizvodnju. Što se tiče kvaliteta paprike, prva klasa koja ima najvišu cenu ima izuzetno solidan kvalitet, ukoliko uzmemo vremenske uslove.
Zadovoljavajuća cena krompira
Naš sagovornik navodi da bi uskoro trebalo da bude završeno i vađenje krompira čiji je prinos ove godine izuzetno dobar.
– U narednih pet do šest dana trebalo bi da bude završeno vađenje krompira. Što se tiče prinosa, on je izuzetno dobar, čak i dosta bolji nego u prethodnih nekoliko godina. U Čačku su prinosi najveći jer su površine krompira u slivu Zapadne Morave, tako da postoji mogućnost i za navodnjavanje kada je to potrebno. Cena krompira je sada solidna, kreće se između 25 i 28 dinara, tako da mislim da poljoprivredni proizvođači mogu da budu zadovoljni. Ove godine je posejano neznatno manje krompira nego prethodnih godina, a generalno se smanjuju površine pod ovom povrtarskom kulturom. Na to je pre svega uticala niska cena, ali i nepovoljne godine, kao što je 2014. kada smo imali poplave ili 2015. koju je obeležio problem sa krompirovim moljcem.
Dobar kvalitet kornišona uprkos lošim vremenskim uslovima
– Proizvodnja kornišona je ove godine bila veoma dobra u čačanskom kraju, iako vremenski uslovi nisu išli na ruku poljoprivrednim proizvođačima. Mislim da je većina njih zadovoljna proizvodnjom i pretpostavljam da će se u narednim godinama zbog organizovanog otkupa i proizvodnje povećati i površine pod kornišonima u ovom kraju. Prinos i kvalitet luka je neznatno lošiji nego prethodnih godina. To se odnosi pre svega na crni luk, dok je beli poprilično otporan tako da sa njim ne bi trebalo da bude većih problema.
