AGROSAVETNIK, 10. decembar 2017.

AGROSAVETNIK, 10. decembar 2017.

Poslednjih godinu dana povećan je broj proizvođača koji se bave ovčarskom proizvodnjom. Uzrok tome je verovatno pad cena svinjskog mesa kao i mleka na tržištu, kažu stručnjaci Poljoprivredne savetodavne i stručne službe

0

Današnji Agrosavetnik je posvećen stočarstvu. U razgovoru sa Ljiljanom Nerandžić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kraljevo saznali smo koliko se način ishrane i uopšte briga o životinjama tokom zime razlikuje u odnosu na ostala godišnja doba. Takođe, razgovarali smo i o problemima sa kojima se suočavaju stočari u ovom periodu godine, ali i o najavljenim novinama u mlekarskoj proizvodnji koje očekuju proizvođače od naredne godine.

– Ono što je aktuelno u ovom periodu je zimska ishrana krava. Ona treba da se zasniva na korišćenju suvih i sočnih kabastih hraniva, odnosno na onome što je pripremljeno i konzervisano tokom leta. Takva ishrana je krenula još od septembra i trajaće do aprila, koliko obično traju zalihe, kaže Ljiljana Nerandžić i dodaje da neodgovarajuća ishrana visokomlečnih krava može dovesti do manje proizvodnje i do narušavanja zdravstvenog stanja životinja.

Silaža najvažnije hranivo za krupnu stoku

Najvažnije hranivo za krave u ovom periodu godine jeste silaža, a Nerandžić navodi da se pored toga mogu koristiti različite vrste sena, trava i guminoza.

– Silaža je najvažnije hranivo tokom zime i trebalo bi da bude napravljena od cele biljke kukuruza. Kao dodatak ishrani mogu se koristiti seno, trava i guminoza. Stepen kiselosti je jedan od glavnih uslova koji određuje kvalitet silaže, a po pravilu PH vrednost silaže treba da bude od 3,5 do 4,2. Ukoliko je PH vrednost iznad 5, to znači da silaža nije dovoljno kisela, a ukoliko je manja od 2 znači da je i previše kisela i da je životinje neće konzumirati. Kao dopuna ishrani može se koristiti i suvi repin rezanac, u količinama od 3 do 4 kg. On nema neku veliku proteinsku vrednost, ali je jako ukusan i to je energetska hrana za životinje.

Ona dodaje da se nedostatak proteina u ishrani životinja nadoknađuje upotrebom koncentrovanih hraniva, a da bi životinje bile u potpunosti zdrave neophodno je i voditi računa o prostoru u kojem borave.

– Temperatura u štali treba da bude odgovarajuća. U ovom periodu amonijak može da šteti životinjama, pogotovo ako u prostoriji nema dovoljno prozora, ako se ne provetrava redovno i ako nema dovoljno svetlosti.

Ishrana sitne stoke

– Za ovce i koze je takođe najbolje da koriste silažu, dok su svinje probirači koji zahtevaju kvalitetnu hranu. Koncentrat je jedan od glavnih hraniva za svinje, one ne mogu jesti silažu. Priplodna grla moraju biti u priplodnoj kondiciji i ne smeju biti previše ugojena, kaže naša sagovornica.

Osnov svega je dobra ishrana

Ljiljana Nerandžić navodi da se stočari susreću sa brojnim problemima, a da se u poslednje vreme najviše žale na veliki sterilitet grla. Takođe, ona ističe da stručnjaci na terenu uočavaju različite bolesti, od kojih je trenutno najzastupljenija ketoza, odnosno poremećen metabolizam ishrane zbog čega veliki broj stoke ugine. Preporuka stručnjaka je da treba voditi računa o ishrani životinja jer je to osnova za dobru proizvodnju i njihovo zdravlje.

Ovčarska proizvodnja sve zastupljenija

Iz savetodavne stručne službe kažu da je u poslednjih godinu dana sve veći broj ljudi zainteresovan za kupovinu priplodnih ovaca.

– Poslednjih godinu dana povećan je broj proizvođača koji se bave ovčarskom proizvodnjom. Uzrok tome je verovatno pad cena svinjskog mesa kao i mleka na tržištu.

Novine u mlekarskoj proizvodnji

– Ministarstvo najavljuje da će ubuduće mlekare morati da vode računa o tome kakvo mleko uzimaju od proizvođača. Mleko se više neće plaćati po masnoj jedinici, već po broju mikroorganizama i somatskih ćelija.

Proizvođači će takođe morati dodatno da obrate pažnju na higijenu muže, vimena i aparata za mužu, pa i samog prostora u kom životinje žive. Prema standardima Evropske unije, broj mikroorganizama u mleku ne bi smeo da bude veći od 400.000, kao ni broj somatskih ćelija. Ukoliko mleko ima do 100.000 somatskih ćelija u jednom mililitru, znači da je ono ekstra klase i da se plaća mnogo bolje, ukoliko ima od 150.000 do 200.000 znači da je prve klase, a od 250.000 do 400.000 spada u drugu klasu, objašnjava Ljiljana Nerandžić i dodaje da u Evropskoj uniji sve ono što ima preko 400.000 mikroorganizama ne sme da se otkupljuje, što kod nas nije slučaj.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR