Zima je pri kraju, a dolaskom proleća završava se period kada su poljoprivrednici najviše bili usmereni na poslove koje mogu da obavljaju u zatvorenom prostoru. Buđenjem vegetacije kreću i intenzivniji radovi na poljoprivrednim parcelama.
Stručnjaci upozoravaju da period povećane vlažnosti može biti problematičan za ulazak u njive, te da je ovo optimalan period za prihranu pšenice, napominjući da posebnu pažnju treba posvetiti pravilnoj pripremi zemljišta za jare useve.
Odložiti ulazak u parcele dok se zemljište ne prosuši
Zbog naglog otapanja snega i kiše koja je pala, poljoprivredne parcele su natopljene vodom tako da nije preporučljivo odmah krenuti sa radovima, kaže Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.
– Došlo je do otapanja snega, parcele su natopljene vodom, pa sada ne bi valjalo ulaziti u njive, kako ne bi došlo do zbijanja zemljišta i kvarenja njegove strukture. Sa radovima bi svakako trebalo sačekati nekoliko dana. Ovih dana je suvo vreme, još ako bude malo vetra, to je sasvim dovoljno da se zemljište prosuši, a u međuvremenu bi poljoprivredni proizvođači trebalo da izvrše prihranu pšenice i ostalih strnih žita, navodi Damljanović.
– S obzirom na to da je zima bila blaga i da je pšenica „radila” tokom čitave zime, preporuka Stručne službe je da se na onim parcelama gde nije izvršena analiza zemljišta poveća doza kojom se vrši prihrana pšenice, jer je ona potrošila azot koji je mineralizovan, odnosno deponovan u površinskom sloju zemljišta. Mi za naše podneblje preporučujemo isključivo upotrebu KANA s obzirom na to da je preko 70 odsto zemljišta kiselo. UREA ne bi dolazila u obzir, zato što je ona fiziološko kiselo đubrivo i dodatno zakišeljava zemljište. KAN treba primeniti u količini od oko 250 do 300 kg po hektaru, jer po nekim ispitivanjima, zemljište je sada u manjku sa azotom. Najbolje bi bilo da poljoprivrednici tu prihranu obave dvokratno, dakle od 150 do 200 kg sada u prvom navratu, a kada počne intenzivno vlatanje pšenice dodati još oko 50 do 100 kg azota po hektaru, kaže savetodavac Milan Damljanović.
Sledi setva ranih poljoprivrednih kultura
– Kada je reč o drugim poljoprivrednim kulturama, preporuka je da oni koji nisu obavili zimsko oranje, sačekaju da se zemljište prosuši i bude pogodno za obradu i setvu prolećnih kultura, kukuruza, krompira i slično. Uzgoj spanaća i zelene salate u plastenicima su uglavnom prošli i povrtari se sada pripremaju za sadnju ranog paradajza ili su već posejali rani krompir u plastenicima, a ovako blago i toplo vreme im je pomoglo da te radove mogu blagovremeno da odrade. Takođe, u ovoj fazi, povrtari se uglavnom orijentišu i na proizvodnju rasada, kaže Damljanović.
Neophodno je popraviti kvalitet zemljišta
Struktura poljoprivrednog zemljišta poslednjih godina je bitno narušena, navodi Damljanović. Prema njegovim rečima, sastav zemljišta je degradiran intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, nekorišćenjem plodoreda, prevelikom upotrebom hemijskih sredstava, ali i preteranim zalivanje.
– Mnogo je elemenata tome doprinelo, pre svega vrlo intenzivna poljoprivredna proizvodnja, zatim nekorišćenje plodoreda i gajenje mnogih poljoprivrednih kultura, kao što su kukuruz ili krompir ili neke povrtarske biljke u monokulturi, zatim preterana upotreba hemijskih sredstava i mineralnih đubriva i preterano gaženje useva teškom mehanizacijom pri čemu dolazi do zbijanja. Tome su doprineli i neki prirodni uslovi, pre svega kisele kiše, zatim sama struktura zemljišta koja je u našem kraju veoma nepovoljna. Kkod nas su zastupljena takozvana „teška” zemljišta koja su sklona zbijanju i uništavanju strukture, što samo po sebi dovodi do narušavanja kvaliteta, pa samim tim i plodnosti i smanjenja prinosa. Takođe, moram da napomenem da je i preterano zalivanje veoma opasno za poljoprivredne kulture, naročito tamo gde je ono intenzivno, kao recimo u Zablaću, Mrčajevcima, Baluzi, u krajevima u kojima se gaje paprika, paradajz, krompir i ostale kulture koje traže dosta vode u letnjem periodu. Tada se zemljište natapa izuzetno velikim količinama vode, a to nije dobro, jer se na taj način ono ispira. Bilo bi bolje da se koriste manje količine vode za zalivanje, da se koriste orošivači ili sistemi kap po kap, jer se na taj način sprečava degradacija zemljišta, navodi Damljanović.
Stajskog đubriva nema u dovoljnim količinama
Damljanović kaže da je evidentna manja upotreba stajskog i organskog đubriva koji u velikoj meri mogu da poprave kiselost zemlijišta koja je, kako navodi Damljanović, značajno narušena.
– Kada je reč o stajskom i ostalim organskim đubrivima, mi imamo ogroman manjak na terenu tih đubriva, tako da pojedini poljoprivrednici, pre svega ratari, koji se nikad nisu bavili stočarstvom, sada to planiraju. Oni su na taj korak prinuđeni, ne zbog ekonomske dobiti već da bi imali stajnjak i njime popravljali strukturu zemljišta. Upotreba stajnjaka je jesenja tehnička mera, pri kojoj zajedno sa stajnjakom treba uneti i određenu količinu kreča kako bi se popravila kiselost zemljišta koja je u našem ataru alarmantno visoka. Zbog toga su nam, i pored ostalih optimalnih uslova, vrlo često prinosi niski. Možda bi više trebalo razmišljati o primeni tih meliorativnih mera, međutim to nikako da naiđe na veći odziv kod poljoprivrednika iako je ta mera veoma jeftina. Početkom 2000. godine Ministarstvo poljoprivrede je šest godina zaredom besplatno delilo kreč kako bi se krenulo sa rešavanjem ovog problema, a interesovanje poljoprivrednika je bilo odlično. I rezultati te meliorativne mere su takođe bili odlični. Međutim, čim je akcija prestala, vrlo mali broj poljoprivrednih proizvođača je nastavio sa ovom merom, a ona je u celoj Evropi i gde god je poljoprivredna proizvodnja intentzivna, praktično neophodna, zaključuje naš sagovornik.
Kruškina buva jedna od najznačajnijih štetočina
Kada je u pitanju zaštita bilja, prvo tretiranje u ovom periodu se odnosi na proizvođače kruške. Oni moraju da reaguju preventivno protiv kruškine buve, jer trenutni vremenski uslovi pogoduju razmnožavanju ovog štetnog insekta. Vesna Nišavić Veljković, savetodavac za zaštitu bilja, kaže da je reč o jednoj od najznačajnijih štetočina koja luči mednu rosu na kojoj se naseljava čađavica i tako se sprečava proces fotosinteze, što utiče na kvalitet voćke.
– Kruškina buva je svim voćarima veliki problem i predstavlja najznačajniju štetočinu kada je ova vrsta voćarske proizvodnje u pitanju. Larve kruškine buve sišu sokove, luče mednu rosu koju naseljavaju gljive čađavice i napadnuti biljni delovi obavezno pocrne. Zato je veoma bitno sa ovim poslom početi na vreme. Ovo lepo vreme dovodi do izletanja imaga kruškine buve koja je prezimila u nekim skrivenim mestima. Čim temperatura dostigne 10 stepeni, ženke polažu jaja na letoraste. Zato je potrebno da porizvođači urade tretman protiv kruškine buve čim to vremenske prilike dozvole. To treba obaviti primenom mineralnih ulja u kombinaciji sa nekim insekticidom. Napominjem da je veoma bitno da se sa zaštitom od kruškine buve počne na vreme, kaže Vesna Nišavić Veljković.
Za hemijsko tretiranje ostalih voćnih vrsta sačekati toplije vreme
– Kada je reč o primeni hemijskih preparata, taj posao treba raditi kada su dnevne temperature oko 10 stepeni. To se može obavljati i pri temperaturi iznad pet stepeni, ali je u prvom slučaju bolji efekat. Tretiranje voća treba obavljati u najtoplijem delu dana uz napomenu da posebnu pažnju treba obratiti na kvalitet tretiranja jer su to kontaktni preparati pa je pokrivenost biljnih delova preparatom veoma bitna. Kada je reč o drugim voćnim kulturama, ipak treba sačekati naredni period da vidimo u kakvom su biljke stanju, pa u skladu sa tim ćemo i davati preporuke, zaključuje Vesna Nišavić Veljković.
Zasadi maline u lošem stanju
Poljoprivredni stručnjaci upozoravaju da situacija u zasadima maline nije obećavajuća, a to je potvrdio i Aleksandar Leposavić, naučni saradnik čačanskog Instituta za voćarstvo, koji kaže da je stanje loše u čitavoj Srbiji.
– Što se tiče trenutnog stanja u zasadima maline ono nije obećavajuće i nažalost dešavanja u prethodnoj vegetaciji su uticala na to da je većina velikih proizvođača veoma kasno zakinula izdanke kod sorti vilamet i miker. Takođe, velika suša koju smo imali u letnjem i jesenjem periodu prošle godine, doprinela je da je veliki broj zasada ostao sa kratkim izdancima i nedovoljne visine. Drugi problem su dešavanja po pitanju otkupa i nezadovoljstva proizvođača tako da je vrlo mali broj malinara uradio neophodne mere i radnje, počev od hemijske zaštite posle završene berbe. Znatno manji broj proizvođača je uradio analize zemljišta na osnovu kojih se vrši pravilna ishrana zasada. Sve ovo je uticalo na trenutno lošu situaciju u našim malinjacima, i to ne samo u našem glavnom proizvodnom području Zapadne Srbije, već i u čitavoj zemlji, kazao je Aleksandar Leposavić.
Još nije kasno da se popravi stanje u malinjacima
Iako situacija u malinjacima nije sjajna, Leposavić kaže da uvek postoji način da se postojeće stanje popravi.
– Još uvek nije kasno da se uradi analiza zemljišta, jer brojni su primeri da voćari greše pri ishrani zasada. Imamo vrlo čestu situaciju da zbog dugotrajne, šablonske primene mineralnih đubriva, dolazi do prezasićenja zemljišta fosforom i kalijumom. Tamo gde je ta pojava prisutna treba u naredne dve godine izbegavati prihranu klasičnim NPK formulacijama, već samo vršiti prihranu azotnim đubrivima. U zavisnosti od PH vrednosti zemljišta to treba obavljati ili KANOM, u područjima sa baznim terenima koja su najprisutnija u dolini Ibra i u raškoj oblasti, ili UREOM. Istovremeno, proizvođači ne bi trebalo da žure sa preranim ulaskom u malinjake, odabirom i vezivanjem izdanaka, jer vrlo često, naročito neiskusni proizvođači, ne prave dobar odabir tih izdanaka za rod. Vrlo često se odaberu bolesni i nezdravi izdanci, pa sa kretanjem vegetacije dolazi do pucanja kore tih izdanaka koji kasnije nisu predisponirani za visok i kvalitetan prinos. Pravi momenat za odabir izdanaka je kretanje vegetacije, odnosno pucanje pupoljaka, dok je optimalno vreme za hemijsko tretiranje takođe sa kretanjem vegetacije, odnosno sa prvim prolistavanjem u zasadima maline. Klasično zimsko prskanje u programu zaštite maline ne postoji, rekao je Leposavić.
Za ulazak u malinjake sačekati pojavu pupoljaka
Prerani ulazak u zasade malina, odnosno početak radova kada za to nije vreme, jedna je od osnovnih grešaka koju proizvođači prave, zbog čega Leposavić malinarima savetuje da ne žure, a kao siguran znak da treba da krenu sa radovima navodi pojavu pupoljaka celom dužinom izdanaka.
– Ponekad ta preterana ažurnost i prerani ulazak u zasade maline budu praćeni i brojnim greškama, ne treba žuriti, već sačekati da se vreme ustali i da se čitavom dužinom izdanaka mogu videti pupoljci. Što se tiče ishrane, naročito u mlađim zasadima kojih je ove godine vrlo malo, prvo prihranjivanje treba obaviti od prve dekade marta do početka vegetacije i tu se mogu primeniti NPK đubriva. Što se tiče zdravstvenog stanja zasada maline i tu je različita situacija. U zavisnosti od primene mera, veoma je šaroliko stanje po pitanju prisustva bolesti i štetočina. Veliki broj proizvođača se žali na prisustvo brojnih insekata koji u donjem delu izdanka maline prave kvržice. Takve izdanke je najbolje iseći i izneti iz malinjaka jer veoma mali broj preparata može da prodre u srž biljke i onemogući dalji razvoj tih štetnih insekata, kaže Leposavić.
Moguće ranije kretanje vegetacije
On navodi snežne padavine i niske temperature krajem februara neće ostaviti posledice u zasadima maline.
– Hladno i snežno vreme koje smo imali proteklih dana došlo je u pravom momentu jer su neuobičajeno visoke temperature u decembru doprinele na blago buđenje vegetacije, pa samim tim i maline. Zahlađenje je došlo kao poručeno i za sada na malinjacima nije bilo nikakvih posledica. U zavisnosti od daljeg razvoja situacije, može se očekivati ranije kretanje vegetacije nego inače, ali naši su proizvođači dobro obučeni, pa smatram da ni tu neće biti prevelikih problema, smatra Leposavić.
Očekuje se slabiji prinos maline
Prema njegovom mišljenju, u našoj zemlji se očekuje pad proizvodnje maline i smanjenje prinosa iako su prethodnih godina u Srbiji, ali i zemljama u okruženju, površine pod zasadima maline bile u značajnoj ekspanziji.
– Tačno je da su površine pod zasadima maline poslednjih godina u Republici Srbiji značajno povećane, isti je slučaj i sa zemljama u okruženju, međutim proizvođači zbog nezadovoljstva oko otkupa nisu primenili sve neophodne mere koje zahtevaju značajna ulaganja, pa je realno da će ovogodišnji prinos biti manji u odnosu na godine kada smo proizvodili rekordne količine od, recimo, 83 pa i 92 hiljade tona. Nažalost, stanje zasada je takvo da se ne očekuje visok prinos, a kada je o kvalitetu reč, srpsku malinu nikada ne treba dovoditi u pitanje, zaključuje Laposavić.
