Vino je često na našim trpezama naročito tokom praznika i slavlja. Bilo da je belo ili crno, roze ili penušavo ono ima svoju priču, a proizvodnja vina vekovnu tradiciju. Dobri vinogradari znaju da je za vrhunsko vino neophodna kvalitetna vinova loza, odgovarajuće zemljište i dovoljno sunca.
Prva privatna vinarija u Srbiji ima tradiciju dugu gotovo tri decenije. Reč je o vinariji Podrum Radovanović iz Krnjeva, koja se nalazi se na tromeđi Šumadije, Pomoravlja i Podunavlja. Kako je sve krenulo iz malog porodičnog podruma, koliko rada i truda je neophodno da bi se došlo do kvalitetnog vina ispričao nam je Božidar Todorović, marketing menadžer u vinariji Podrum Radovanović.
– Već duže vreme, gotovo 27 godina, nalazimo se na tržištu kao prva privatna vinarija u našoj zemlji. Sve je počelo 1990. godine kada je Miodrag Radovanović, tada tehnički rukovodilac u Navipovom pogonu u Krnjevu, gde se inače i nalazi sedište vinarije, započeo svoju privatnu vinsku priču u malom podrumu ispod porodične kuće zajedno sa svojim roditeljima i nekolicinom prijatelja koji su ljubitelji vina i koji su imali puno poverenja u njegovo znanje i njegovo iskustvo.
Podrum Radovanović se nalazi na tromeđi tri najznačajnije srpske regije Pomoravlje, Podunavlje i Šumadija, a samo mesto, Krnjevo, se još od 1831. godine nalazi na mapi vinogradarskih regija. Dakle, moglo bi se reći da ovde već duži niz godina i decenija postoji trend i tradicija u podizanju vinograda, a Miodrag Radovanović je sa svojom pričom otvorio i put za nove mlade vinarije koje su nakon njega počele da niču u našem okruženju. Inače, naši vinogradi se nalaze na samom Rimskom putu koji je građen još u 3. veku i koji prolazi neposredno pored samog Krnjeva, pa se pretpostavlja da su još Rimljani tim putem dolazeći i osvajajući ovaj deo Evrope sa sobom doneli vinovu lozu, a podaci o tome se nalaze u muzeju u Smederevu.
Vino od najboljih sorti grožđa
Vinogradi se nalaze na padinama iznad Krnjeva, gde kao u pravoj vazdušnoj banji kruži topao vazduh i gde se u dugoj porodičnoj tradiciji Radovanovića od najboljih sorti grožđa proizvodi kvalitetno vino.
– Na brdu Golać se nalaze zasadi naših vinograda. Na nadmorskoj visini od 220 metara u ovom trenutku imamo oko 45 hektara rađajućih vinograda, dok su dodatni hektari u pripremi za zasad vinove loze i to je, da kažemo, osnov za proizvodnju naših vina. U kooperaciji imamo i određenu količinu grožđa koje otkupljujemo sa obližnjih terena gde se takođe, pod našim nadzorom, podiže vinova loza. Pored toga, imamo i kooperante koji nama ustupaju ili prodaju svoje grožđe koje je takođe vrhunskog porekla.
Najviša oznaka u sistemu geografskog porekla
Todorović kaže da po ugledu na Podrum Radovanović sve više ljudi poslednjh godina pokazuje interesovanje za vinogradarstvom, pa se plantaže grožđa u tom kraju iz godine u godinu povećavaju. Dva vina iz Podruma Radovanović su od nadležnog Ministarstva dobila najvišu oznaku u sistemu geografskog porekla, a nedavno je promovisana i nova linija vina.
– Upravo smo ovih dana promovisali novu liniju vina, koja je pokazala da su naši vinogradi jako kvalitetni. Naš Cabernet Sauvignon i Chardonnay selekcija su dva vina koja su dobila oznaku Ministarstva kao vina sa zaštićenim geografskim poreklom vrhunskog kvaliteta.
Svaki početak je težak, ali se trud isplati
Da je tačna izreka da je svaki početak težak, ali da se rad i trud isplate, govori i podatak da je do 2005. godine prodaja vina iz Podruma Radovanović bila na nezavidnom nivou, jer su ljudi više poverenja imali u strana vina, ali se to u velikoj meri promenilo otvaranjem domaćih vinarija nakon čega se ljubitelji vina sve više okreću domaćem tržištu.
– Mi smo pravili jednu analizu koja može da bude ilustrativna što se tiče rasta naše vinarije, u periodu od devedesetih godina kad je vinarija osnovana, pa do 2005 godine. Taj trend rasta prodaje naših vina je bio vrlo usporen, jer smo tek za po koju hiljadu boca uvećavali tu prodaju na domaćem tržištu, zbog toga što tržište nije bilo dovoljno razvijeno ili zato što kupci nisu imali dovoljno poverenja. Sa pojavom vinarija „Radovanović”, „Aleksandrović”, „Kovačević”, „Zvonko Bogdan” i drugih, ljudi počinju da se okreću domaćim vinima. Već nekoliko godina unazad, beležimo porast prodaje naših vina za nekih 5 do 8 odsto godišnje i naši rezultati prodaje govore da smo u 2017. godini prodali oko 260 hiljada boca vina, što na domaćem, što na stranom tržištu.
Ključ uspeha je dobra saradnja među vinarima
Međusobna saradnja između vinara je ključ uspeha u vinogradarstvu kaže Božidar Todorović, koji ne krije zadovoljstvo što aste broj ljudi u Srbiji koji žele da se bave uzgojem vinove loze.
– Iskustvo Radovanovića i drugih vinarija koje su nastajale nakon njega, govori o tome da ukoliko postoji sloga među vinarima, kao što je to slučaj u udruženju vinara Šumadije, međusobna pomoć i zajednički nastupi na sajmovima vina u zemlji i inostranstvu mogu da doprinesu da se razvije vinarstvo u našoj zemlji. Raduje nas činjenica da se pojavljuju mali zasadi i da postoji želja ljudi da se bave vinarstvom. Naša vinarija poziva sve one koji hoće da se bave vinarstvom da dođu kod nas, da im prenesemo naša iskustva i znanje, i da oni jednoga dana postanu dobri i poznati vinari.
Šumadijska vina u svetskom muzeju u Bordou
Srpska vina nalaze svoje mesto na svetskom tržištu, a najbolji dokaz za to su vina iz vinarija šumadijske regije koja se nalaze u Svetskom muzeju vina u Bordou.
– Vina iz šumadijske regije nalaze se od maja prošle godine u Bordou, svetskom muzeju vina. To je još jedan veliki uspeh i značajan prodor srpskog vinarstva na svetsku scenu jer je Bordo centar vinarstva Evrope.
Prošle godine otvorena je vinarija u kojoj će se proizvoditi vino Cabernet Sauvignon Réserve po kome je Podrum Radovanović prepoznatljiv kako u Srbiji tako i u svetu, zaključio je Todorović i dodao da je u planu izrada Pravilnika o rangiranju i ocenjivanju grožđa i vina sa ciljem što većeg razvoja vinarstva u Srbiji.
Savetovanje voćara „Gruža 2018”
Firma „Gruža Agrar“ organizovala je prošlog vikenda sedmo Savetovanje voćara pod nazivom „Gruža 2018”. Ova porodična firma, koja je osnovana 2010. godine, bavi se projektovanjem i postavljanjem konstrukcije protivgradne mreže na drvenim i betonskim stubovima u voćnjacima, vinogradima, zasadima borovnice, maline, kupine i povrtnjacima i ostalom opremom za voćarstvo, i neguje dobru saradnju sa voćarima.
Mirjana Žunić iz ove firme kaže da je Savetovanje ove godine okupilo više od 600 učesnika iz Srbije i regiona.
– Savetovanje je okupilo učesnike i predavače iz Srbije i regiona. Predavači koji su uzeli učešće na ovom savetovanju su iskusni stručnjaci iz oblasti savremene voćarske proizvodnje, navodnjavanja, prihrane voća, voćarske mehanizacije, opereme, sredstava za zaštitu, berbu, čuvanje, klasiranje i pakovanje voća.
Osim toga, bilo je reči o mogućnostima i uslovima korišćenja IPARD programa. Učesnici skupa su imali priliku da čuju sve o praktičnim iskustvima proizvodnje jabuke, borovnice, šljive u Srbiji i regionu, bezbednim primenama pesticida u integralnoj zaštiti jabuke i najbitnijm aspektima najsavremenije voćarske tehnologije, mehanizacije i opreme. I ove godine organizovan je sadržajan izložbeni prostor.
Glavni cilj ovog skupa jeste edukacija, razmena informacija i iskustava i savremene voćarske proizvodnje u Srbiji i regionu kao i doprinos zajedničkom radu na podizanju kvaliteta voćarske proizvodnje prateći trendove iz Evropske Unije i sveta.
Srbija ima veliki potencijal u voćarstvu
– Činjenica je da naša zemlja ima velike potencijale za razvoj voćarstva. Broj voćara se iz godine u godinu povećava. Prema podacima Privredne komore Srbije voćnjaci zauzimaju 4,7 odsto ukupne poljoprivredne površine i tu prednjači šljiva sa 47 odsto, zatim jabuka sa 11, višnja 9, malina sa 7 i breskva, kruška, jagoda sa 5 odsto, zatim slede kajsija, orah, trešnja, kupina i leska, rekla je Mirjana Žunić.
Uskoro II Voćarski sabor u Balosavama
– Po prvi put, „Gruža Agrar“ je prošle godine organizovala voćarski sabor u Balosavama u srcu Šumadije gde se i nalazi naša firma. Veliki broj voćara je imao priliku da razmeni iskustva i da se informiše o primeni najsavremenijih tehnologija u voćarstvu. Učesnici su imali priliku da obiđu naše voćnjake i da pogledaju kako izgledaju celokupne konstrukcije protivgradne mreže na zasadima nektarine, jabuke i borovnice koja je zasađena u saksijama po najnovijim tehnologijama.
Firma ove godine planira organizovanje II Voćarskog sabora, o koje će zainteresovani moći da se informišu na vebsajtu firme „Gruža Agrar“.
