Povećana brojnost štetnih insekata kao što su krompirov i kupusov moljac i azijska voćna mušica, koji su prisutni u gotovo svim krajevima Moravičkog i Raškog okruga, u ovom periodu zadaju glavobolje poljoprivrednicima. Da bi se šteta predupredila savet je da se izorani krompir što pre skladišti u obezbeđene prostore u koje krompirov moljac ne može da prodre. Budući da za azijsku mušicu ne postoji registrovan insekticid, jedini spas protiv nje je postavljanje što većeg broja takozvanih feromonskih klopki u vidu plastičnih flaša, kaže Jelena Grbić, savetodavac za zaštitu bilja kraljevačke Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe.
Kupusov moljac je štetočina koja je poslednjih godina u velikoj meri prisutna na našim proizvodnim područjima.
– Ova štetočina se javlja tokom cele vegetacije jer ima više generacija u toku godine, a pojavi moljaca odgovara sušno i toplo vreme kakvo je sada. U mnogim kraljevima ova štetočina se redovno pojavljuje. Značajne štete pričinjavaju gusenice, koje se hrane listovima kupusa, pri svojoj ishrani prave prozorčiće, a u jačem napadu dolazi do golobrsta kupusa, on ostaje bez glavice i na listovima ostaju samo glavni nervi, i to je glavni simptom. Kada su ove štetočine prisutne, pojavljuju se svake proizvodne godine, a u tim periodima može da dođe do veće štete. Kupusni moljac u toku jedne godine može da razvije od sedam do osam generacija, što znači da je jako invazinvna i prisutna štetočina koja može da nanese velike štete. Ukoliko ne dođe do zaštite od ove pojave može nastati ekonomski gubitak i do 100 odsto.
Da bi se sprečila ili ublažila pojava ove štetočine, potrebno je sprovesti odgovarajuće agrotehničke i hemijske mere.
– Ukoliko se ustanovi da na jednoj biljci postoji više od jedne gusenice ovog insekta, potrebno je odmah sprovesti hemijske mere nekim od preparata kao što su kod nas registrovani preparati na bazi cipermetrina, lambda cihalotrina i drugih registrovanih preparata. Potrebno je redovno praćenje ove štetočine na tim lomnim klopkama uz poznavanje biologije insekata. Utvrđivanjem sanoloških modela razvojnih stadijuma insekata možemo da omogućimo pravovremenu i efikasnu primenu pesticida. Na taj način možemo pravovremeno da reagujemo i uništimo ove insekte. Pored hemijskih mera, postoje i neke mere koje nisu pesticidne, odnosno preventivne mehaničke mere, pre svega duboko oranje kojim se može smanjiti brojnost populacije kupusnog moljca. Jako je bitno da se radi plodored, na taj način se takođe može umanjiti opasnost od najezde ovog insekta. Ono što je sada u toku, to je poleganje jaja gusenica osme generacije kupusnog moljca, pa se proizvođačima preporučuje pregled na prisustvo jaja i gusenica. Ukoliko se registruje njihovo prisustvo, preporučuje se primena insekticitida ovicidnog i larvicidnog delovanja čija je aktivna materija hlorantraniliprol. To je koragen i koristi se u dozi od 0,14-0,2 litara po hektaru.
Krompirov moljac je pre nekoliko godina napravio veliku štetu na zasadima krompira u Moravičkom i Raškom okrugu. Pored agrotehničkih mera za njegovo suzbijanje, preporučuju se i hemijske mere kontrole.
– Posle nekoliko godina sa klimatskim promenama i porastom temperature najznačajnija štetočina u proizvodnji krompira jeste krompirov moljac. U periodu kada cima počinje da menja boju, a registruje se velika brojnost moljca na klopkama, što je inače prisutno u svim prethodnim periodima i trenutno je u toku let četvrte generacije. Neophodno je pored agrotehničkih mera, koje su jako bitne, sprovesti hemijske mere kontrole. Kod useva gde je cima suva obavezno vaditi krompir i čuvati ga u skladištima u kojima je temperatura kontrolisana, temperatura mora da bude ispod 10 stepeni. Skladišta krompira moraju biti obezbeđena na svim otvorima gustim mrežama kako bi se sprečio ulaz odraslih jedinki i dalji razvoj moljca. Krtole krompira nakon vađenja ne ostavljati na parcelama i u dvorištima, već unositi u skladišta koja su dobro obezbeđena. Na usevima gde cima još uvek nije propala preporučuje se stalno održavanje bankova kako bi se izbeglo stvaranje pukotina i zaštitila krtola pod zemljom, od ove štetočine. To su neke od osnovnih preventivnih mera što se tiče krompirovog moljca. U toku je let četvrte generacije, proizvođačima koji neće skoro vaditi krompir preporučuju se korišćenje hemijske zaštite, da se pri tome vodi računa o karenci.
Kiša nanela štetu jabučastim i koštičavim plodovima
Veća količina kiše koja je pala ovog leta uslovila je javljanje truleži na jabučastim i koštičavim plodovima.
– Što se tiče jabučastog voća, u zavisnosti od sortimenta, nalaze u različitim fazama sazrevanja ploda ili berbe. U cilju sprečavanja pojave truleži u skladištima, a to su meka trulež ploda, mrka trula gorka trulež ploda, preporučuje se primena nekih od sledećih fungicida koji mogu sada da se primene. To su preparati na bazi aktivne materije ciprodinil svič u koncentraciji od 0,08-0,1 kg po hektaru, njegova karenca je tri dana. Obavezno treba voditi računa o karenci primenjenih preparata. U zasadima gde je u toku berba, ne preporučuje se upotreba hemijskih mera, to je završena priča. Javljaju se truleži i na koštičavom voću, a za pojavu ove bolesti značajan uzročnik je fitopatogena bakterija iz roda monolinija. Ona se javlja u dva različita oblika – sušenje mladara sa cvetovima na trešnji, šljivi, breskvi, odnosno trulež plodova koja pored koštičavog voća napada jabuku i krušku, ali nema neki veliki ekonomski značaj.
Feromonske klopke najbolja zaštita od azijske voće mušice
Azijska voćna mušica je još jedna štetočina koja je u ovom periodu u većoj meri prisutna na našem području. Ona je registrovana u zasadima maline, borovnice, kupine, jagode, trešnje, breskve, vinove loze i drugim voćnim vrstama koje imaju meku pokožicu. Jelena Grbić kaže da je najbolje rešenje protiv nje postavljanje što većeg broja feromonskih klopki u vidu plastičnih flaša.
– To je invazivna štetočina i poreklom je iz Jugoistočne Azije, a u našoj zemlji je prvi put registrovana 2014. godine. Veoma brzo se adaptirala se na našem područiju i njeno prisustvo se trenutno registruje na teritoriji cele zemlje u velikom broju vrsta, kao što su zasadi maline, kupine, borovnice, jagode, trešnje, breskve, šljive i vinove loze i drugim biljnim vrstama koje imaju meku pokožicu. Štete na plodovima nastaju usled poleganja jaja i ishrane larvi, ženke ove štetočine imaju mogućnost poleganja jaja u zdrave plodove. Najveća šteta nastaje usled ishrane larvi mesom ploda na mestima gde ženka pravi zareze prilikom poleganja jaja, gde se pravi put za infekcije različitih vrsta patogena. Mere kontrole su postavljanje velikog broja klopki u cilju smanjenja broja insekata. Mogu se koristiti klopke napravljene od plastičnih flaša sa crvenim vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta. Neophodno je postaviti veliki broj klopki na jednom zasadu, prvenstveno na ivičnim delovima parcele, na rastojanju dva do tri metra, a unutar parcele na rastojanju od pet metara. Neophodno je skratiti i interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.
Rekordan rod jabuke, kvalitet slabiji zbog vremenskih prilika
U ovom Agrosavetniku razgovarali smo i sa Nebojšom Jovanovićem, direktorom Zemljoradničke zadruge „Čačanska jabuka” koji kaže da je ovogodišnji rod jabuke u Moravičkom okrugu bio dobar, ali je kvalitet ovog voća u mestima koja su pogođena gradom lošiji.
– Na našem području jabuka je ove godine rodila, možda i rekordno, što se tiče količine, a što se tiče kvaliteta različito je od podneblja do podneblja. U zavisnosti od uticaja vremenskih prilika, tamo gde je bilo grada, ima oštećenja, ali nisu u velikim razmerama. Bilo je dosta padavina, a jabuka je postigla odličnu krupnoću, a tamo gde je zaštita bila dobra, neće biti nikakvih problema. Sve količine od prošle godine su otišle tokom, aprila, maja, juna sve je to prodato, u zalihama nemamo prošlogodišnje jabuke. Sada očekujemo skladištenje ovogodišnjeg roda.
Jovanović kaže da je i ove godine ugovorena prodaja jabuke koja će u najvećoj meri završiti na ruskom tržištu.
– Mi imamo ugovore sa ruskim kupcima, sa ovdašnjim trgovcima i izvoznicima, pa ćemo videti koja opcija bude najpovoljnija u momentu prodaje i nju ćemo primeniti. Uglavnom, skladištićemo robu do momenta najpovoljnijeg za prodaju.
Ovogodišnji rod pšenice većinom za stočnu ishranu
Zbog kišne godine i vremenskih uslova koji nisu pogodovali žetvi pšenice, gotovo čitav ovogodišnji rod ove žitarice će završiti kao stočna hrana, a ne na trpezama, kaže Borko Ivanović, stručnjak za ratarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.
– Ove godine prinos pšenice je bio dobar, na nivou ili malo iznad proseka, ali kada je bilo vreme žetve, kišni period nije pogodovao i nije omogućio našim proizvođačima da na vreme skinu pšenicu, tako da je kvalitet dosta loš. Imamo informaciju da dosta mlinova ne otkupljuje tu pšenicu, tako da će ona završiti u stočarskoj proizvodnji, a ne u proizvodnji brašna za koju je bila namenjena. Iako je lošijeg kvaliteta, treba obratiti pažnju da nema buđi u samoj pšenici, jer ni ona u tom slučaju nije pogodna za stočnu hranu. Ono što sam uspeo da vidim na terenu je da je ta pšenica mahom zadovoljavajućeg kvaliteta za stoku.
