Zimska rezidba voća izvodi se u periodu zimskog mirovanja, od novembra do marta, pa se može reći da je to posao koji se obavlja u malo težim vremenskim uslovima s obzirom na to da je u pitanju zimski period. Ipak ovih dana vreme ide na ruku voćarima, nema snega i nekih obilnijih padavina, kao ni velikih mrazeva, tako da voćari obavljaju prve radove pred početak vegetacije.
Zimska rezidba voća zahtevnija od letnje
Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, kaže da je zimska rezidba znatno zahtevnija od letnje ili takozvane zelene rezidbe.
– Od samih pomotehničkih mera u gajenju voćaka, rezidba je jedan od najodgovornijih i najkorisnijih zahvata, ali i jedna od najzahtevnijih i najtežih radnih operacija. Kod nas se uglavnom većina ovih operacija obavlja ručno i to naravno iziskuje i značajne troškove u proizvodnji, imajući u vidu da su i dnevnice radnika rezača značajne u ovoj stavci proizvodnje. One se kreću od 30 do 50 evra po radniku. To nije zanemarljiv trošak.
Rezidba utiče na zdravlje voćaka
Zimska rezidba voća se obavlja da bi se uspostavila ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta i presudna je za visok i kvalitetan rod zbog čega se voćke ne smeju orezivati pogrešno. Tanasković kaže da dobro izvedena rezidba ima pozitivan uticaj na opšte zdravstveno stanje voćaka.
– Uzgojna rezidba poklapa se sa periodom razvoja voćaka u kojem preovladava intenzivni jači vegetativni porast i zbog toga je važno i da se poznaju određene fiziološke promene koje se samom ovom operacijom i mogu izazvati. Recimo, ukoliko se primenjuje kratka rezidba, dolazi do osporavanja stupanja voćaka na rod. Moram napomenuti da ukoliko se ne izvede bilo kakva rezidba u ovom periodu, to će se nepovoljno odraziti i na porast mladih voćaka, ali i na njihovu kasniju produktivnost. Samo orezana voćka tokom vegetacije ima i duže letoraste i krupnije lišće što je veoma značajno za fotosintezu. Generalno, dobro izvedena rezidba ima veoma pozitivan uticaj na opšte zdravstveno stanje voćaka.
Duga rezidba je pogodna za jabuke
S obzirom na to da postoje razlike u efektu koji ima sam način rezidbe, pa tako duga rezidba povećava rodnost, a kratka bujnost, Tanasković voćarima koji gaje jabuke savetuje da u ovom periodu primene dugu rezidbu. Da bi se jabuka pravilno orezala, moraju se razlikovati nerodne i rodne grane.
– Preporuka voćarima je duža rezidba, konkretno mislim na jabuku, uz kasnije proređivanje plodova u odgovarajućem stadijumu njihovog razvića, kada dostignu određenu veličinu. U intenzivnom gajenju jabuke u tržišnim uslovima u komercijalne svrhe, najčešće se formiraju krune na generativnim podlogama kao što su vaza, piramidalna, pravilna palmeta sa kosim granama, dok na se ovim vegetativnim podlogama najčešće formiraju krune kao što su vitko vreteno, vertikalno-horizontalna kordunica, vretenast žbun, nešto manje „lepaž sistem” i slično. Kod svih oblika krune zajedničko je to da se osnovne grane najbolje razvijaju pod uglom od 45 stepeni i u takvom grananju postiže se najbolja veza te osnovne grane „voditeljice” sa centralnom granom. Donje grane po položaju trebalo bi da se razvijaju pod manjim uglom u odnosu na gornje, a svaka osnovna grana bilo kojeg oblika krune, ukoliko je samostalno posmatrana, ima sličan, identičan razvoj i one se razgranavaju dajući grane trećeg reda, prve na nešto manjem rastojanju, negde oko 30 centimetara od centralne grane „voditeljice”, a druge negde oko pola metra do 80 centimetara, u zavisnosti od bujnosti, sorte, osobina podloge i slično.
Ne sme se ukloniti više od 25 odsto grana
Na rezidbu utiču i mnogi drugi faktori kaže Tanasković, zbog čega se voćari moraju pridržavati određenih pravila kako bi se formiralo rodno drvo, ali naglašava da nije preporučljivo da se od ukupne godišnje vegetativne mase rezidbom ukloni više od 25 odsto grana.
– U ovim operacijama veliki uticaj imaju i drugi činioci, a to su pre svega osobine zemljišta, sistem i nega u samom gajenju, vrsta i tipovi sadnog materijala i drugo. Takođe, agroekološki uslovi igraju veoma važnu ulogu u datom podneblju. Ono što bih posebno napomenuo o rezidbi, jeste da se njenim izvođenjem koriguje i prirodan porast pre svega, a ona utiče i na razvoj potrebnih grana i grančica. Nije baš preporučljivo da se od ukupne godišnje vegetativne mase rezidbom ukloni nešto više od 25 odsto grana, dakle, ne bi trebalo ukloniti više od toga jer je taj procenat u nekom globalnom proseku.
Rezidba se mora prilagoditi vrsti voća
Svaka voćna vrsta ima svoje specifične zahteve u rezidbi s obzirom na podlogu i uzgojni oblik, pa tako i različite sorte jedne vrste voća zahtevaju određeni način rezidbe kao što je to slučaj kod jabuke.
– Sve ove preporuke koje sam nabrojao su opšteg karaktera, odnose se na većinu oblika krune, međutim, postoje naravno i određene sorte i sortne osobenosti i karakteristike koje zahtevaju određene specifičnosti u primeni ove veoma važne mere, posebno u planiranju rodnog potencijala različitih sorti. Kad to kažem mislim na postojanje razlika u primeni rezidbe kod bujnijih sorti kao što su recimo melroze, sorta čadel, gloster i slično, u odnosu na one manje bujne, koje su danas značajno prisutnije i aktuelnije u našim zasadima, a to su ajdared, zlatni delišes, greni smit i još neke.
Uticaj toplog vremena na početak vegetacije
– Usled toplog vremena krajem januara, kod pojedinih zasada kajsije došlo je do ranijeg početka vegetacije, ali tu smo zapazili i povećanju vlažnost što ukazuje na to da kod ove vrste koja ima posebno labilno kraće zimsko mirovanje i malo kratkotrajnije povećanje temperature, može doći do kretanja pupoljaka. Sve ostale voćke – jabuke, kruške, dunje za sada su još uvek u zimskom mirovanju.
Upravo najkritičniji period sada sledi, s obzirom na to da svake godine strahujemo od ovih poznih prolećnih mrazeva koji najveće štete pričinjavaju ne samo kod koštičavog voća kao što je kajsija, već i kod jabučastih vrsta koje su dominatnije na našem terenu. Ali za sada kako stvari stoje, voćarstvo se dobro drži, sami zasadi su u dobroj kondiciji, ljudi su koristili i mogućnosti za prihranjivanje i đubrenje svojih zasada uz samu rezidbu i zaštitu.
„Od mleka sa naših planina“
Rezultat projekta „Od mleka sa naših planina“, koji su opština Čajetina i Zlatiborski Eko Agrar realizovali uz podršku Evropske unije, kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora, je mlekara Naša Zlatka iz Krive Reke.
Projekat je započet u septembru 2016. sa ciljem da se podrže mali proizvođači mleka sa teritorije opštine Čajetina, koji su poslednjih godina u teškom položaju zbog niskih otkupnih cena mleka i posledično imaju probleme sa viškovima sirovog mleka.
Otvaranjem mini mlekare u Krivoj Reci kreirani su preduslovi za siguran plasman mleka i povećanje prihoda poljoprivrednika na ovom području kroz proizvodnju zlatiborskog sira i kajmaka, kao proizvoda sa dodatom vrednošću. U cilju unapređenja kvaliteta gotovih proizvoda, kooperanti mlekare su prošli kroz ciklus treninga u vezi sa higijenom i ishranom stoke, kao osnovnim preduslovima za visok kvalitet sirovog mleka.
Uz to, na osnovu sprovedenih analiza kvaliteta hraniva za stoku, koopereanti mlekare su dobili konkretne preporuke za poboljšanje ishrane stoke. Zahvaljujući mini mlekari Naša Zlatka, otvoreno je sedam novih radnih mesta, a 20 poljoprivrednika iz Krive Reke i okolnih sela našlo je siguran plasman sirovog mleka.
Proizvodi Naše Zlatke polako osvajaju tržište, tako da trenutno mlekara snabdeva 20 restorana i hotela na Zlatiboru, a zahvaljujući učešću na brojnim sajmovima i manifestacijama, proizvodi Naše Zlatke postaju prepoznatljivi i traženi i van Zlatiborskog okruga.
Projekat „Od mleka sa naših planina“ na najbolji način ilustruje kako je lokalna inicijativa uz podršku Evropske unije uspela da stvori nove perspektive razvoja za ruralne zajednice na području Zlatibora.
Nadamo da ovo neće biti jedini primer i da će se sa ovakvom praksom nastaviti i u ostalim krajevima Srbije sa ciljem razvoja i unapređenja sela i da će se pomoći malim poljoprivrednim proizvođačima da se zaštitite na velikom tržištu.
