Zbog čega je cena maline pitanje oko kojeg je teško postići dogovor, kako ovaj problem izgleda iz ugla onih koji proizvode malinu i kako im deluje odnos države prema ovom pitanju, teme su o kojima smo razgovarali sa Dobrivojem Radovićem, predsednikom Asocijacije malinara i kupinara Srbije.
On kaže da je trenutna situacija u malinarstvu veoma teška i da će tako ostati sve dok se ne promeni odnos izvoznika i hladnjačara prema proizvođačima. Pored toga, vremenske nepogode svake godine u vreme zrenja maline baš kao da biraju krajeve u kojima se ona najviše gaji, zbog čega proizvodnja maline u Srbiji postaje čista lutrija, kaže Radović.
– Vremenske nepogode su 27. aprila zahvatile deo Ivanjice, 30. aprila Arilje, a 5. maja je veliko nevreme ponovo pogodilo deo opštine Ivanjica. Tada je grad padao dvadeset minuta, padavine su bile veoma obilne i duvao je jak olujni vetar. Šta god da radite oko ovog dela proizvodnje, čak i mlekom da zalivate, mislim da tu nema povratka. Proizvodnja maline postaje čista lutrija, ili ćete dobiti, ili ne. Mi smo sada možda prvi u svetu i u Evropi po tome što imamo najviše površina pod zasadima maline, ali što se tiče proizvodnje, ona je mnogo pala. Nekada smo imali 15 tona maline po hektaru, međutim, to je sada spalo na 6 tona. Treba da se zapitamo zbog čega se to dešava, da li je problem u hemiji, mineralnom đubrivu ili su u pitanju vremenske neprilike. Malinarstvo i kupinarstvo u Srbiji se definitivno istrebljuju i smatram da treba da se obrati malo više pažnje na to. Proizvođačima koji uzgajaju maline u visokorizičnim područjima treba povećati kvotu povraćaja za osiguranje sa 35 na 60 odsto.
Na sastanku sa predstavnicima Ministarstva biće reči o formiranju otkupne cene
Radović je rekao da se uskoro očekuje raspodela đubriva proizvođačima koji su u 2017. godini pretpeli štete od elementarnih nepogoda, a naredne sedmice bi trebalo da bude dogovoren novi sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede na kome će biti reči o formiranju ovogodišnje otkupne cene.
– Mora se stopirati jedan deo uvoza iz okolnih zemlja kako bi se zaštitili naši malinari i kupinari. Mi hoćemo da se bavimo tom proizvodnjom, hoćemo da radimo i da ulažemo svoj rad, znanje i iskustvo, ali i da nešto zaradimo. Poslednje dve godine tonemo što se tiče proizvodnje maline. Prošle godine smo imali totalan gubitak, ljudi su morali da prodaju svoje traktore i mehanizaciju jer nisu mogli da isplate radnike. Sledeće sedmice ćemo imati još jedan sastanak sa Ministarstvom poljoprivrede na kome će biti reči o formiranju ovogodišnje otkupne cene. Smatram da svi moramo biti partneri u ovoj priči i da svi imamo neku korist: i država, i izvoznici, ali i poljoprivredni proizvođači. Trenutno je samo bitno da se puni kasa izvoznika, a na poljoprivredne proizvođače niko ne obraća pažnju. To ne bi trebalo da bude tako, treba reagovati na vreme i ne dozvoliti da se ova proizvodnja ugasi.
Cenu maline diktira tržište
Radović je podsetio da je barometar za otkupnu cenu maline uvek bila prosečna izvozna cena griz maline i da je stav proizvođača da akontna cena ne sme biti niža od 1,75 evra po kilogramu.
– Mi ne predlažemo cenu maline, nju diktira tržište. Oduvek je važilo pravilo da izvozna cena griza diktira cenu maline. Ove godine je prosečna izvozna cena griza 1,75 evra i toliko treba da košta kilogram maline. Što se tiče kupine, ona je prošle godine plaćena proizvođačima 30 do 50 dinara, a onda su je izvoznici prodali za 180 do 220 dinara. Zar troškovi mogu da budu 400 odsto veći od proizvodne cene? Mi se ne bahatimo, ali cena ispod 1,75 evra je za nas neprihvatljiva.
Novi pravilnici za ostvarivanje podsticaja u stočarstvu
Nedavno je izašao novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za krave za uzgoj teladi za tov, kao i izmena Pravilnika o uslovima i načinima za ostvarivanje podsticaja za kvalitetna priplodna grla. Biljana Janjić iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe navodi pojedinosti i detalje iz pravilnika:
– Svi oni koji imaju neumatičene krave, ili oni koji imaju jednu umatičenu, a jednu neumatičenu kravu, imaju pravo na ove podsticaje. Iznos podsticaja za razliku od prošle godine kada je bio 5.000 dinara, sada iznosi 10.000 dinara. Izuzetak predstavlja 2018. godina gde za sve krave oteljene od 1. septembra prethodne kalendarske godine do 30. juna tekuće godine, zahtevi za podsticaje se podnose do 31. jula ove godine. Takođe bih napomenula da je stupio na snagu izmenjen Pravilnik o uslovima i načinima za ostvarivanje podsticaja za kvalitetna priplodna grla. Stočari mogu da ostvare pravo na podsticaje ukoliko imaju najmanje dve, a najviše 300 kvalitetnih priplodnih mlečnih krava, kao i ukoliko imaju dve kvalitetne priplodne tovne krave ili bika. Što se tiče ovaca, prema prethodnom Pravilniku podsticaje su dobijali oni koji imaju 30 kvalitetnih priplodnih ovaca, dok je sada taj broj smanjen na 10. Isto to važi za koze i jarčeve, gde je smanjeno sa deset na pet, odnosno za krmače i nerastove gde je smanjeno sa deset na tri. Naglašavam da to važi samo tokom ove godine, a već od sledeće će ponovo stupiti na snagu prethodni Pravilnik.
Izmena ima i u Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela, kaže Janjić.
Svi poljoprivredni proizvođači koji drže pčele ostvaruju pravo na podsticaje po košnici pčela ukoliko imaju najmanje 30, a najviše 200 košnica pčela. Iznos podsticaja je 720 dinara po košnici.
Rok za podnošenje zahteva za podsticaje po košnici pčela je do 31. maja, a zahtevi se podnose Ministarstvu poljoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja.
Izašla je izmena i Pravilnika za podsticaje za investicije u biljnoj, odnosno stočarskoj proizvodnji prema kojoj poljoprivredni proizvođači ove godine isključivo mogu konkurisati sa predračunom za nabavku predmetne investicije, navodi Janjić.
– Ove godine po novom Pravilniku proizvođači mogu isključivo konkurisati sa predračunom za nabavku predmetne investicije i zahteve podnose od 1. jula do 30. septembra tekuće godine. Uz predračun moraju dostaviti izjavu dobavljača da će moći da isporuče određenu investiciju u roku od 150 dana od dobijanja predračuna. Takođe, neophodno je da su izmirena sva dugovanja po osnovu javnih prihoda. Moraju se dostaviti i potvrde da za predmetnu investiciju za koju konkurišu kod Ministarstva poljoprivrede nisu konkurisali na lokalnom nivou ili po nekom drugom osnovu kod nekih evropskih fondova. Nakon toga se pristupa obradi zahteva, dobijaju rešenje o odobrenju pristupa investiciji gde oni izvršavaju investiciju, a nakon toga pravdaju sve to računima, otpremnicama, garantnim listovima i drugom dokumentacijom. Napomenula bih da očekujemo izlazak ovog Pravilnika za mlade poljoprivredne proizvođače, kaže Janjić.
Podsticaji za izgradnju objekata za skladištenje voća i povrća
A o Pravilniku o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje razgovarali smo sa Slađanom Petrić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak. Ona kaže da podsticaji obuhvataju izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća i povrća i objekata za unapređenje primarne stočarske proizvodnje.
– Što se tiče podsticaja za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća i povrća, oni obuhvataju izgradnju objekata i nabavku nove opreme za objekat za čuvanje i skladištenje voća i povrća i nabavku nove opreme za pripremu voća i povrća za tržište. Što se tiče programa za izgradnju objekata i smeštaj životinja iz oblasti primarne stočarske proizvodnje, podsticaji obuhvataju izgradnju objekata za smeštaj svinja, ovaca i koza, za nabavku nove opreme za objekat za smeštaj životinja, građenje novog objekta za skladištenje stajnjaka, nabavku nove opreme za manipulaciju, odlaganje, separaciju i distribuciju stajnjaka i nabavku nove opreme za objekte za akvakulturu. Pravo na podsticaje mogu ostvariti fizičko lice, nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog porodičnog gazdinstva, preduzetnik, privredno društvo, zemljoradnička zadruga ili srednja škola. Potrebni uslovi koje treba da ispune svi podnosioci zahteva su izmirene dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, da nemaju nerealizovanih investicija koje su odobrene na osnovu Zakona o uređenju i podsticaju u poljoprivredi i da ne koriste po istom osnovu drugu vrstu podsticaja, kao i to da je investicija realizovana u periodu od 16. oktobra prethodne kalendarske godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Vrednost prihvatljive investicije koja se podnosi u zahtevu mora biti veća od 100.000 dinara, odnosno ukupan iznos na zahtevu mora biti veći od 100.000 dinara, dok pojedinačni račun mora biti veći od 50.000 dinara, naravno sve bez PDV-a. Pored ovih uslova, potrebno je da se ispune i sledeći uslovi za investicije u izgradnju i opremanje objekata u sektoru voća i povrća, a to su da ima do 2 hektara jagodastog voća, odnosno do 5 hektara drugog voća ili pola hektara povrća u zaštićenom prostoru, odnosno do 3 hektara povrća na otvorenom prostoru. Što se tiče obima proizvodnje većeg od navedenog u ovom pravilniku, podnosilac zahteva neće moći da ostvari podsticaje iz nacionalnog programa, već on prelazi u uslove koji moraju biti ispunjeni za oblast iz IPARD programa.
Uslovi za dodelu podsticaja
Slađana Petrić napominje da predmet investicije vezan za proizvodnju odgovarajućeg voća i povrća mora da bude u režimu rada, a da podnosilac zahteva u okviru programa za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne stočarske proizvodnje mora da ima prijavljen odgovarajući stočni fond.
– Objekat za čuvanje i skladištenje voća i povrća koji je predmet investicije za koji se podnosi zahtev mora da ima upotrebnu dozvolu u sektoru voća i povrća u skladu sa Zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja. Kada su u pitanju podsticaji u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje za izgradnju objekata i nabavku opreme, podnosilac zahteva mora da ima u registru prijavljen odgovarajući stočni fond, odnosno podatke o vrsti životinja i broju gazdinstva. Takođe, objekat koji je predmet investicije mora da bude upisan u registar odobrenih objekata u skladu sa Zakonom kojim se uređuje veterinarstvo. Jedan od uslova je i to da na poljoprivrednom gazdinstvu mora da ima najviše 19 mlečnih krava ili ukupni kapacitet objekta do najviše 19 goveda, najviše 149 ovaca i koza, najviše 29 krmača, 99 tovnih svinja, 1.000 do 3.999 brojlera po turnusu, ili do najviše 100 tovnih ćuraka po turnusu, ili najmanje 500 kilograma ribe. Sve što prelazi obim proizvodnje preko nabrojanih podataka, podnosilac zahteva neće moći da ostvari subvencije iz nacionalnog programa već iz IPARD programa.
Potrebna dokumentacija
Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem zahteva Upravi za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu u periodu od 15. aprila do 15. oktobra tekuće godine, a naša sagovornica objašnjava šta treba priložiti uz zahtev.
– Uz zahtev se podnosi račun za nabavku predmetne opreme i materijala u okviru prihvatljive investicije, zatim otpremnica za nabavku predmetne opreme i materijala, dokaz o izvršenom plaćanju, izvod iz banke ili fiskalni račun, garantni list za izvršenu nabavku predmeta investicije za koji je utvrđena obaveza izdavanja garantnog lista. Ukoliko je u pitanju oprema iz uvoza, potrebno je da se dostavi jedinstvena carinska isprava uz dokumentaciju, takođe je potrebno dostaviti uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda, uverenje o izmirenim dospelim obavezama od strane nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Takođe je potrebno da se uz Zahtev kod izgradnje objekata dostavi ugovor sa ovlašćenim izvođačem radova, kao i građevinska knjiga.
