AGROSAVETNIK, 22. jul 2018.

AGROSAVETNIK, 22. jul 2018.

0

Azijska voćna mušica čiji je latinski naziv drosophila suzukii je invazivna vrsta poreklom iz Azije, koja se proširila i na druge delove sveta. Glavni put širenja je trgovina poljoprivrednim proizvodima u kojima ovaj patogen parazitira, a to su plodovi različitih voćnih vrsta. U Evropi je prisutna poslednjih 10. godina, a u Srbiji od 2014, kaže Snežana Tanasković, vanredni profesor na Agronomskom fakultetu u Čačku sa kojom smo razgovarali o ovoj biljnoj štetočini, ali i drugim aktuelnim temama i agrotehničkim merama koje poljoprivrednici u ovo vreme treba da primene. Što se tiče azijske voćne mušice, iako je reč o veoma štetnom insektu za gotovo sve voćne vrste, Snežana Tanasković kaže da stanje na terenu pokazuje da je još uvek nizak rizik od nastanka velikih šteta.

Suzbijanje otežano jer nema registrovanih pesticida

– Azijska voćna mušica je insekt koji je jako sličan sirćetuši, mušici koja je odomaćena na ovim prostorima. Nešto je krupnija od nje, međutim, nivo štetnosti azijske voćne mušice je nemerljiv u odnosu na onu koju nanosi sirćetuša. Ona je prvi put registrovana 2008. godine na teritoriji evropskog kontinenta, a u Srbiji 2014. godine. Od 2016. ova mušica je široko rasprostranjena na čitavoj teritoriji Srbije. Ne treba paničiti, jer je ovo vrsta sa kojom bi naši proizvođači trebalo da proizvode i plasiraju svoje proizvode.

U pitanju je štetočina koja može da pričini velike štete jer napada zrele plodove, a njeno suzbijanje je veoma otežano jer ne postoje registrovani insekticidi. Druga činjenica koja ograničava zaštitu jeste veliki broj generacija u toku godine.

– Ovo je štetočina koja je jako nepogodna u zasadima gajenog voća, na nivou čitave vegetacije, jer je štetočina zdravog i zrelog ploda. U tom smislu je njeno prisustvo nepoželjno. Na nivou čitave Evrope ne postoje hemijske mere suzbijanja, ne postoji insekticid kojom bi se kontrolisala pojava ove vrste. Istina je da šteta može biti stoprocentna i posledica je načina života ove vrste. Ženka svojom testerastom legalicom pravi povrede na zrelim plodovima i u meso ploda polaže jaja. Iz njh se pile larve, pa se na taj način razvija nova generacija. Štetočina na nivou godine može razviti 10 do 15 generacija.

Brojnost azijske mušice se povećava sa naglim porastom temperature

Na brojnost ove vrste utiče ponašanje proizvođača, odnosno način na koji brinu o svojim zasadima, kaže Snežana Tanasković. Prema njenim rečima, pojava ove štetočine može se očekivati ukoliko u narednom periodu dođe do naglog porasta temperature.

– U ovom periodu od početka vegetacije vremenski uslovi su relativno nepovoljni za njeno prisustvo, i u tom smislu prvi rezultati o pojavi ove štetočine registruju se ovih dana. Povećanje brojnosti može se očekivati ukoliko u periodu pred nama dođe do naglog porasta temperature. Na brojnost ove vrste jako utiče sama nega zasada. Ako je taj proizvodni prostor sa većim prisustvom korova, ako se oko njega nalaze vrzine, ako je u prošloj godini na proizvodnom polju zaostao veći broj plodova koji nisu ubrani, brojnost populacije će biti veća.

Izlovne klopke najsigurniji način borbe protiv azijske mušice

Prognozno-izveštajna služba Srbije već dve godine u saradnji sa Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama radi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača na koji način da se bore protiv azijske mušice. Izlovljavanje putem lovnih klopki je trenutno jedini način za kontrolu njene brojnosti, ali i praćenje njene populacije.

– Važno je da su izlovne klopke efikasne. Od plastične flaše možemo napraviti izlovnu klopku čiji je osnovni zadatak da svojim mirisom, a emituju ga vino ili sirće, namami mušice koje će doći na taj miris i utopiti se u toj tečnosti. Treba napraviti i adekvatan raspored ovih boca, na ivičnim redovima proizvodnog polja klopke se postavljaju na udaljenostima od 2 do 3 metra, a na unutrašnjim redovima rastojanje može biti i do 5 metra.

Ugrožene su sve voćne vrste koje imaju mekan i sočan plod

U narednom periodu mogu biti ugrožene sve voćne vrste, osim jabuke koja je manje podložna ovoj štetočini.

– Šteta se vrlo lako može prepoznati zato što svako jaje ima dva nastavka koja vire iz plodova, a kasnije kada nastupi razviće larvi, one se prepoznaju. Ugrožene su sve voćne vrste koje imaju mekan i sočan plod. Na jabukama nije bilo ekonomski značajne štete, to do sada nije zabeleženo.

Snežana Tanasković, vanredni profesor na Agronomskom fakultetu kaže da je ova proizvodna godina veoma teška, podsećajući na probleme sa gradom i obilnim padavinama koje su otežale poljoprivredne radove.

– Što se tiče proizvodnje na otvorenom polju ovo je verovatno jedna od težih godina u svim segmentima. Već se javio problem tokom žetve jer je dolazilo do proklijavanja na klasu i verovatno su sniženi kvaliteti strnih kultura, upravo zbog velike količine padavina kada su one ulazile u fiziološku zrelost. U voćarstvu je problem što ne može da se uđe mašinama na površine kako bi se obavili insekticidni tretmani, zbog velike vlage.

Velika brojnost krompirovog moljca u okolini Čačka

Vremenski uslovi pogoduju razvoju plamenjače ali i drugih biljnih bolesti. Međutim naša sagovornica je podsetila na još jednu biljnu štetočinu, a to je krompirov moljac koji može da nanese značajnu ekonomsku štetu. Ona je skrenula pažnju da proizvođači krompira zaboravljaju na osnovnu agrotehničku meru kojom se sprečava razvoj krompirovog moljca.

– Ovakvi vremenski uslovi pogoduju za razvijanje bolesti koja se zove plamenjača. Visoka je vlažnost i došlo je do sklapanja redova, sada je to novi problem, nemogućnost kvalitetne aplikacije. Problem je i sa krompirovim moljcem, on je u izuzetno visokoj brojnosti u okolini Čačka. On je posledica navike proizvođača da na površinama koje su blizu rečnik tokova seju krompir nekoliko uzastopnih godina. Proizvođači nemaju naviku održavanja banaka jer zemljište spada, posebno ako navodnjavanje vrše takozvanim „vadama” ili u sistemu veštačkog kišenja.

Sa druge strane, krompirova zlatica je poslednjih godina sve manje prisutna u krompirištima, a evo šta je tome doprinelo.

– Duga kišna proleća doprinose razvoju zemljišne gljivice koja uzrokuje uginuće imaga, odnosno odraslih formi krompirove zlatice koja inače prezimljava u zemljištu. To je jedan od osnovnih razloga zbog čega u zadnjih 20 godina mi nemamo problem u suzbijanju krompirove zlatice.

Ddvopolje kukuruza i pšenice pogoduje razvijanju oboljenja čiji su prenosioci insekti

Jedna od najzastupljenijih ratarskih kultura u našoj zemlji, posle pšenice, jeste kukuruz koji spada u red najotpornijih gajenih biljaka, kome čak ni obilne padavine u prethodnom periodu nisu nanele štetu, rekla je Snežana Tanasković. Međutim, ona je istakla da poljoprivrednici poslednjih godina pribegavaju smeni dvopolja kukuruza i pšenice, što je pogrešno.

– Kukuruz je jaka biljka, on može da izdrži mnoge vremenske nepogode. Na našem prostoru sve češće imamo površine gde se kukuruz gaji u dve ili tri godine neprekidno, i najčešće imamo smenu dvopolja kukuruza i pšenice. Mislim da je vreme da na proizvođače utičemo u smislu da je vreme da prekidaju to dvopolje jer je to nešto što je nepoželjno, s obzirom na to da u Vojvodini imamo pojavu oboljenja čiji su prenosioci insekti, a čijem razviću jako pogoduje ovo dvopolje kukuruza i pšenice. To su neke cikade kod kojih su biljka hraniteljka i koren kukuruza, i koren pšenice. Na ovim prostorima još uvek nemamo prisutnu kukuruzovu zlaticu ni plamenca. Ove štetočine su prisutne sporadično i za sada nema ekonomskih šteta od njih. Ovo će biti rekordna godina u proizvodnji kukuruza.

Poljoprivreda je veoma zahtevna, kao i svaka kultura ponaosob, kaže profesor Snežana Tanasković i zaključuje da se zbog toga mora redovno boraviti u proizvodnom polju.

– Ako je kiša i vlažno vreme, to ne znači da polje miruje. Svaka promena bi trebalo da se proprati i da se na nju adekvatno reaguje.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR