Jedna od najzastupljenijih biljaka u srpskom povrtarstvu svakako je krompir. Istovremeno, najviše ga ima i u našim kuhinjama, a veliku pažnju posvećuju mu i stručnjaci, pa tako Poljoprivredna savetodavna i stručna služba iz Kraljeva već duži niz godina postavlja i realizuje sortne i demonstracione oglede sa krompirom, o čemu smo razgovarali sa Nenadom Nešovićem, savetodavcem za ratarstvo i povrtarstvo iz Kraljeva.
Sistematizovani podaci za šest sorti krompira
– Demonstracione oglede sa krompirom počeli smo da radimo pre šest godina, a prošle godine smo dobili mogućnost i poverenje Ministarstva poljoprivrede i Uprave za zaštitu bilja da u našim agroekološkim uslovima postavljamo i realizujemo sortne oglede, odnosno oglede za priznavanje sorti. Zahvaljujući tome što smo imali priliku da dugi niz godina sarađujemo sa ljudima koji su stručni u toj oblasti i što smo se profesionalno zanimali za tu oblast poljoprivredne proizvodnje, dobili smo ovu priliku da realizujemo oglede za priznavanje sorti Ministarstva poljoprivrede.
Nešović podseća da se većinska proizvodnja krompira na ovim prostorima obavlja u čačanskom kraju, ali kaže da su uspevali da uspostave saradnju i sa poljoprivrednicima sa teritorije Kraljeva. Posle dugogodišnjih ogleda sa pedesetak sorti krompira, uspeli su da sistematizuju podatke i da ih obrade za šest sorti.
– Svake godine kada smo organizovali demonstracioni ili sortni ogled bili smo u prilici da prikažemo sve što se distribuira i prodaje na teritoriji Srbije, a to je bilo oko pedesetak sorti. S obzirom na to da oglede obavljamo već nekoliko godina, ja sam sve te podatke sistematizovao u jedan rad. Ispitivali smo sorte koje su se ponavljale izvestan broj godina, nismo bili u prilici da obradimo rezultate za više desetina sorti, već samo za njih šest. One su bile podeljene na rane, srednje rane i kasne sorte. To je nešto čime možemo da se pohvalimo, a što nije redovna pojava na ovoj teritoriji Srbije.
Krompir poseduje široke adaptivne mogućnosti
Naš sagovornik naglašava da je krompir jedan od najznačajnijih ratarskih useva i da je posle kukuruza, pšenice i pirinča četvrta biljna vrsta po značaju za ishranu stanovništva.
– On se odlikuje širokim adaptivnim mogućnostima, visokim prinosima i dobrom nutritivnom vrednošću krtole. Za obezbeđivanje visokih i stabilnih prihoda, neophodan je izbor adekvatnih sorti za određeni region. To je ono što smo mi u našim uslovima, u proizvodnom regionu između Čačka i Kraljeva, ispitivali 2013. i 2015. godine na dva lokaliteta. Ispitali smo ukupno 18 sorti od kojih je za analizu stabilnosti odabrano njih šest koje su bile zastupljene u obe ispitivane godine. Ispitivali smo nekoliko efekata: prinos, broj krtola, težinu i još neke značajne osobine strukture prinosa. Zaključili smo da su svi efekti kod prinosa krtole bili značajni, a daleko najveći uticaj u analizi prinosa imali su uslovi sredine, u odnosu na same osobine sorte.
Ogledi se, naravno, sprovode da bismo dobili što više podataka o nekoj biljnoj vrsti i da bi savetodavci zatim mogli to da prenesu poljoprivrednicima sa ciljem povećanja prinosa i što uspešnije poljoprivredne proizvodnje, kaže Nenad Nešović.
Rane sorte preporučljive za gajenje u čačansko-kraljevačkoj kotlini
– Zaključeno je da su one sorte koje kasno stasaju imale vrlo nestabilan prinos, dok su one rane imale stabilan prinos koji je bio viši od opšteg proseka, pa se kao takve preporučuju za gajenje u agroekološkim uslovima čačansko-kraljevačke kotline. Takođe, zaključili smo da klimu kotline između Čačka i Kraljeva karakterišu blage zime sa neujednačenim rasporedom padavina, a da leto karakterišu izuzetno visoke temperature koje utiču na visinu prinosa.
Nešović naglašava da su ogledi vršeni samo na uvoznim sortama krompira, jer domaćih, na kojima bi ogledi mogli biti vršeni, više nema.
– Šest sorti koje su se ponavljale svake godine su „Riviera” i „Karera” koje su veoma rane sorte, zatim „Marabel” i „Arizona” koje su srednje stasne, dok su „Laura” i „Rudolf“ kasne sorte i one su bile ispitivane po blokovima koje smo uspostavili. Naš zaključak je da su kasno stasne sorte imale vrlo nestabilan prinos, dok su druge imale stabilan, zbog čega ih preporučujemo za gajenje na ovom prostoru.
