Снег који је падао ове недеље је добродошао ратарским културама јер је поправио стање земљишта које је било поприлично суво. Ваљало би да у наредном периоду буде кише како би се надокнадио недостатак влаге, рекао је за Агросаветник Милан Дамљановић, саветодаваца за ратарство чачанске Пољопривредне саветодавне стручне службе. Дамљановић је навео да снег на самом почетку пролећа нема никаквог негативног утицаја тако да ратари који су јесенас посејали пшеницу немају разлога да буду забринути. Усеви су у добром стању, а снег увек добро дође да се биљке заштите и истовремено добију влагу.
– Практично од прошлог лета имамо дефицит воденог талога и свака падавина и киша и снег је предност за ове културе јер им то заиста недостаје. Пролеће је почело нешто раније него што је уобичајено, али то није много утицало на ове културе, пре свега мислим на озима стрна жита. Она су ушла у пролеће у сасвим доброј кондицији, па чак и она која су нешто касније засејена су у прилично доброј кондицији, тако да је тренутно стање добро, тренутна фаза развоја је прелазак из фазе бокорења у фазу влатања, што значи у фази интензивног пораста.
Надам се да су пољопривредни произвођачи извршили прву прихрану која је била неопходна да се до сада обави. За десетак дана би требало практично да се обави и друга прихрана стрнина, уколико је то потребно. Снег који је претходних дана пао нема никакав негативан утицај, јер пшеница је још увек ниска, не може да јој науди физички, а што се тиче те воде она је стварно неопходна и сигурно ће допринети доста бољем стању усева. Свака кап воде која падне нам је добродошла, с обзиром на то да стварно вучемо дефицит воде од неких 80 до 120 литара већ дужи период. Зима је била сува, није било довољно снега, тако да те зимске количине падавина које праве ту основу високог приноса и високог рода, крајем пролећа и почетком лета недостају. И киша би нам била погодна а само је битно да не буде неких екстремно ниских температура, али ја се надам их неће бити.
Редовно скидати снег са пластеника
Пластеници нису оштећени јер није било обилног снега, а повртари морају да воде рачуна уколико буде нових снежних падавина да редовно скидају снег са фолија, каже Дамљановић и подсећа на ситуацију од пре неколико година када је изненадни и обилни снег нанео велике штете пластеницима у чачанском крају.
– Што се тиче других ратарских култура, то се односи практично на повртарске културе у пластеницима, ту само треба пољопривредни произвођачи да поведу рачуна о фолијама. Снега више и нема, осим у вишим крајевима, али уколико би дошло до неких већих падавина требало би редовно чистити пластенике од мокрог снега, да нам се не понови она ситуација од пре пет – шест година када је маса стакленика у чачанском крају била проваљена под исто овако касним снегом који је пао када се нико није надао. Тада је нападало 40 центиметара снега за кратко време и онда су нарочито они велики, модерни пластеници настрадали и направили велику материјалну штету пољопривредним произвођачима.
У пластеницима су углавном сада повртарске културе типа зелене салате, а почиње да се врши и производња расада осталих повртних култура. На отвореном је већ требало да се посеје црни и бели лук, а снег који је пао је допринео побољшању водно – ваздушног режима земљишта и квалитетном и убрзаном ницању тих култура. Тако да је у суштини ово за пољопривреду сасвим добро. Нису добре ниске јутарње температуре због неких воћних врста које су раније цветале него што је то уобичајено, али се надам да неће овде у нашем крају да то буде тако рапидно и да ћемо ипак да се извучемо без неких већих штета.
Репроматеријала за сада има довољно
С обзиром на то да је пред нама пролећна сетва, Дамљановић каже да су пољопривредници већ требали да набаве потребни материјал, средства за заштиту и ђубриво, али не очекује да ће због ванредног стања бити несташице репроматеријала.
– Предстоји нам пролећна сетва, пре свега кукуруза и садња кромпира. Надам се да су пољопривредни произвођачи на време набавили семе и ђубриво као и средства за заштиту. Уколико нису, требало би да се потруде да то набаве што пре, иако још има времена, али због ове епидемије и евентуалних обустављања кретања, мада ће пољопривредни произвођачи моћи да се крећу јер ће добити дозволе за кретање на терену да би пролећна сетва могла несметано да се обави. Несташице репроматеријала нема, велетрговци су се снабдели са довољним количинама материјала. За сада, ђубрива и семена има сасвим довољно и не би требало да буде никаквих проблема. Рад са странкама у служби је обустављен, али увек дежура стручни тим саветодаваца, каже Дамљановић.
– Лабораторија и издавање фитопатолошких уверења раде, као и прогнозно-извештајна служба, а саветодавна има дежурство. Сваки дан је неко у служби и сви пољопривредни произвођачи се телефоном могу обратити за савете, а што се тиче рада са странкама у самој служби то је обустављено, тако да не радимо до даљег. Број телефона за савете који су потребни пољопривредницима је 032/320-712.
Касни мраз може нанети штете процветалом воћу
Снежана Драгићевић Филиповић, саветодавац за воћарство, слаже се да је снег у одређеној мери поправио стање влаге у земљишту, али наводи да су опасни касни пролећни мразеви који могу нанети велике штете воћу које је већ процветало.
– Што се тиче ових снежних падавина које су биле претходних дана, оне ће сигурно добро донети јер је велики дефицит количине воде у земљи, али то доноси један други проблем. Могу се појавити ти касни пролећни мразеви који могу направити већа оштећења и на отвореним цветовима, а и на заметнутим плодовима. У нашим условима континенталне климе имамо честу појаву тих пролећних мразева и они могу направити штету чак и до 100%. Тренутно стање наших воћних засада је такво да су у фази цветања бресква и кајсија и ту могу настати већа оштећења. При температурама од -1 до плус 2 степена угрожени су заметнути плодови, на температурама од -2 отворени цветови, а док температуре од -5 до -8 могу довести до измрзавања неотворених цветова.
У случају касних пролећних мразева мере заштитите су задимљавање, температурна инверзија и заштита помоћу вештачке кише, али све зависи од тога у каквим се условима биљке налазе.
– Не мора да значи да ће доћи до комплетног измрзавања рода. Све зависи од метеоролошких прилика током вегетације и у претходном периоду, затим од начина гајења и неговања, од стања зрелости дрвета и количине резервних материја у ткиву, степена у ком је развијен пупољак, као и од тога где се пупољак налази. Такође све зависи и од тога које су дебљине гранчице, старост воћака, јачине и трајања ниских температура. У сваком случају, могу се применити неке директне мере заштите од позних пролећних мразева и оне се пре свега односе на задимљавање и на заштиту помоћу вештачке кише. То је нешто што је применљиво у нашим условима и што се показало као донекле ефикасно и може повећати температуру од 0,5 до 1,5 степен што је у извесним случајевима сасвим довољно да дође до заштите цветова од мраза. Може се спроводити паљењем унапред спремљених тешко сагоривих материја, али при јачим мразевима овде се не постиже пун ефекат. Температура се може подићи у том периоду од 0,5 до 1,5 степен што може у сваком случају помоћи да род опстане. Али потребно је обезбедити велику количину тешко сагоривих материја и почети са паљењем у периоду када су најниже температуре.
На који начин је регулисан рад пољопривредника током забране кретања?
Министарство пољопривреде је издало упутство за произвођаче воћа и поврћа, као и за пољопривреднике који се баве сточарском производњом и пчеларством, а које се односи на њихов рад у периоду забране кретања од 17 до 20 часова. На који начин пољопривредници добијају дозволе за рад у том периоду, појаснила је Слађана Петрић, директорка Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак.
– Што се тиче примене неопходних агротехничких мера у биљној производњи, а посебно ради заштите од мразева током периода забране кретања од 17 часова до 5 сати ујутру сваки пољопривредни произвођач, власник или корисник засада и друге пољопривредне површине, је дужан да поднесе захтев за одобрење кретања Управи за заштиту биља путем електронског захтева који је доступан на њиховом сајту или на одговарајући број телефона. Подноси се пријава у којој је потребно навести име и презиме лица, број личне карте и адресу са које ће се кретати у периоду од 17х до 5х, број пољопривредног газдинства, локацију где ће се спроводити агротехничке мере као и време и дан када ће оне бити спроведене. Дозволе кретања ће важити само за наведени дан у периоду од 17 часова до 5 сати, а рок за одговор на поднети захтев је 48 сати. Поред електронске пријаве, пријава се може поднети и путем телефона 064/88-18-412. Што се тиче пољопривредника који се баве пословима сточарства, такође се мора поднети захтев сектору пољопривредне инспекције електронским путем, с тим што се наравно и за воћаре, повртаре и сточаре, подноси захтев и дозвола важи за један дан. У оба случаја одговор ће добити у року од 48 х. Оно што је још битно, уколико раде на својим имањима и крећу се, морају уз то имати радни налог на коме ће писати име и презиме, број личне карте, матични број, пребивалиште, тачна локација са адресом засада, фарме или пчелињака на коју се запослени или пољопривредник упућује, период рада, опис радова, име предузећа, односно газдинства у чије име запослени обавља радове, датум обављања радова. Подаци о газдинству подразумевају број пољопривредног газдинства, град, место и адресу.
За сада је још увек ово обавештење на снази и сугестија је пољопривредним произвођачима да се придржавају мера Владе Републике Србије и Министарства пољопривреде.
Што се тиче забране кретања лицима старијим од 65 година, пољопривредним произвођачима који имају до 70 година дозвољено је кретање у периоду од 17х до 5х и то на локацијама, односно селима где је насељеност мања од 5000 становника. За период када је на снази забрана кретања, морају се подносити захтеви за добијање дозвола.
