AGROSAVETNIK, 29. mart 2020.

AGROSAVETNIK, 29. mart 2020.

0
Ilustracija

Sneg koji je padao ove nedelje je dobrodošao ratarskim kulturama jer je popravio stanje zemljišta koje je bilo poprilično suvo. Valjalo bi da u narednom periodu bude kiše kako bi se nadoknadio nedostatak vlage, rekao je za Agrosavetnik Milan Damljanović, savetodavaca za ratarstvo čačanske Poljoprivredne savetodavne stručne službe. Damljanović je naveo da sneg na samom početku proleća nema nikakvog negativnog uticaja tako da ratari koji su jesenas posejali pšenicu nemaju razloga da budu zabrinuti. Usevi su u dobrom stanju, a sneg uvek dobro dođe da se biljke zaštite i istovremeno dobiju vlagu.

– Praktično od prošlog leta imamo deficit vodenog taloga i svaka padavina i kiša i sneg je prednost za ove kulture jer im to zaista nedostaje. Proleće je počelo nešto ranije nego što je uobičajeno, ali to nije  mnogo uticalo na ove kulture, pre svega mislim na ozima strna žita. Ona su ušla u proleće u sasvim dobroj kondiciji, pa čak i ona koja su nešto kasnije zasejena su u prilično dobroj kondiciji, tako da je trenutno stanje dobro, trenutna faza razvoja je prelazak iz faze bokorenja u fazu vlatanja, što znači u fazi intenzivnog porasta.
Nadam se da su poljoprivredni proizvođači izvršili prvu prihranu koja je bila neophodna da se do sada obavi. Za desetak dana bi trebalo praktično da se obavi i druga prihrana strnina, ukoliko je to potrebno. Sneg koji je prethodnih dana pao nema nikakav negativan uticaj, jer pšenica je još uvek niska, ne može da joj naudi fizički, a što se tiče te vode ona je stvarno neophodna i sigurno će doprineti dosta boljem stanju useva. Svaka kap vode koja padne nam je dobrodošla, s obzirom na to da stvarno vučemo deficit vode od nekih 80 do 120 litara već duži period. Zima je bila suva, nije bilo dovoljno snega, tako da te zimske količine padavina koje prave tu osnovu visokog prinosa i visokog roda, krajem proleća i početkom leta nedostaju. I kiša bi nam bila pogodna a samo je bitno da ne bude nekih ekstremno niskih temperatura, ali ja se nadam ih neće biti.

Redovno skidati sneg sa plastenika

Plastenici nisu oštećeni jer nije bilo obilnog  snega, a povrtari moraju da vode računa ukoliko bude novih snežnih padavina da redovno skidaju sneg sa folija, kaže Damljanović i podseća na situaciju od pre nekoliko godina kada je iznenadni i obilni sneg naneo velike štete plastenicima u čačanskom kraju.

– Što se tiče drugih ratarskih kultura, to se odnosi praktično na povrtarske kulture u plastenicima, tu samo treba poljoprivredni proizvođači da povedu računa o folijama. Snega više i nema, osim u višim krajevima, ali ukoliko bi došlo do nekih većih padavina trebalo bi redovno čistiti plastenike od mokrog snega, da nam se ne ponovi ona situacija od pre pet – šest godina kada je masa staklenika u čačanskom kraju bila provaljena pod isto ovako kasnim snegom koji je pao kada se niko nije nadao. Tada je napadalo 40 centimetara snega za kratko vreme i onda su naročito oni veliki, moderni plastenici nastradali i napravili veliku materijalnu  štetu poljoprivrednim proizvođačima.
U plastenicima su uglavnom sada povrtarske kulture tipa zelene salate, a počinje da se vrši i proizvodnja rasada ostalih povrtnih kultura. Na otvorenom je već trebalo da se poseje crni i beli luk, a sneg koji je pao je doprineo poboljšanju vodno – vazdušnog režima zemljišta i kvalitetnom i ubrzanom nicanju tih kultura. Tako da je u suštini ovo za poljoprivredu sasvim dobro. Nisu dobre niske jutarnje temperature zbog nekih voćnih vrsta koje su ranije cvetale nego što je to uobičajeno, ali se nadam da neće ovde u našem kraju da to bude tako rapidno i da ćemo ipak da se  izvučemo bez nekih većih šteta.

Repromaterijala za sada ima dovoljno

S obzirom na to da je pred nama prolećna setva, Damljanović kaže da su poljoprivrednici već trebali da nabave potrebni materijal, sredstva za zaštitu i đubrivo, ali ne očekuje da će zbog vanrednog stanja biti nestašice repromaterijala.

– Predstoji nam prolećna setva, pre svega kukuruza i sadnja krompira. Nadam se da su poljoprivredni proizvođači na vreme nabavili seme i đubrivo kao i sredstva za zaštitu. Ukoliko nisu, trebalo bi da se potrude da to nabave što pre, iako još ima vremena, ali  zbog ove epidemije i eventualnih obustavljanja kretanja, mada će poljoprivredni proizvođači moći da se kreću jer će dobiti dozvole za kretanje na terenu da bi prolećna setva mogla nesmetano da se obavi. Nestašice repromaterijala nema, veletrgovci  su se snabdeli sa dovoljnim količinama materijala. Za sada, đubriva i semena ima sasvim dovoljno i ne bi trebalo da bude nikakvih problema. Rad sa strankama u službi je obustavljen, ali uvek dežura stručni tim savetodavaca, kaže Damljanović.

– Laboratorija i izdavanje fitopatoloških uverenja rade, kao i prognozno-izveštajna služba, a savetodavna ima dežurstvo. Svaki dan je neko u službi i svi poljoprivredni proizvođači se telefonom mogu obratiti za savete, a što se tiče rada sa strankama u samoj službi to je obustavljeno, tako da ne radimo do daljeg. Broj telefona za savete koji su potrebni poljoprivrednicima je 032/320-712.

Kasni mraz može naneti štete procvetalom voću

Snežana Dragićević Filipović, savetodavac za voćarstvo, slaže se da je sneg u određenoj meri popravio stanje vlage u zemljištu, ali navodi da su opasni kasni prolećni mrazevi koji mogu naneti velike štete voću koje je već procvetalo.

– Što se tiče ovih snežnih padavina koje su bile prethodnih dana, one će sigurno dobro doneti jer je veliki deficit količine vode u zemlji, ali to donosi jedan drugi problem. Mogu se pojaviti ti kasni prolećni mrazevi koji mogu napraviti veća oštećenja i na otvorenim cvetovima, a i na zametnutim plodovima. U našim uslovima kontinentalne klime imamo čestu pojavu tih prolećnih mrazeva i oni mogu napraviti štetu čak i do 100%. Trenutno stanje naših voćnih zasada je takvo da su u fazi cvetanja breskva i kajsija i tu mogu nastati veća oštećenja. Pri temperaturama od -1 do plus 2 stepena ugroženi su zametnuti plodovi, na temperaturama od -2 otvoreni cvetovi, a dok temperature od -5 do -8 mogu dovesti do izmrzavanja neotvorenih cvetova.

U slučaju kasnih prolećnih mrazeva mere zaštitite su zadimljavanje, temperaturna inverzija i zaštita pomoću veštačke kiše, ali sve zavisi od toga u kakvim se uslovima  biljke nalaze.

– Ne mora da znači da će doći do kompletnog izmrzavanja roda. Sve zavisi od meteoroloških prilika tokom vegetacije i u prethodnom periodu, zatim od načina gajenja i negovanja, od stanja zrelosti drveta i količine rezervnih materija u tkivu, stepena u kom je razvijen pupoljak, kao i od toga gde se pupoljak nalazi. Takođe sve zavisi i od toga koje su debljine grančice, starost voćaka, jačine i trajanja niskih temperatura. U svakom slučaju, mogu se primeniti neke direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva i one se pre svega odnose na zadimljavanje i na zaštitu pomoću veštačke kiše. To je nešto što je primenljivo u našim uslovima i što se pokazalo kao donekle efikasno i može povećati temperaturu od 0,5 do 1,5 stepen što je u izvesnim slučajevima sasvim dovoljno da dođe do zaštite cvetova od mraza. Može se sprovoditi paljenjem unapred spremljenih teško sagorivih materija, ali pri jačim mrazevima ovde se ne postiže pun efekat. Temperatura se može podići u tom periodu od 0,5 do 1,5 stepen što može u svakom slučaju pomoći da rod opstane. Ali potrebno je obezbediti veliku količinu teško sagorivih materija i početi sa paljenjem u periodu kada su najniže temperature.

Na koji način je regulisan rad poljoprivrednika tokom zabrane kretanja?

Ministarstvo poljoprivrede je izdalo uputstvo za proizvođače voća i povrća, kao i za poljoprivrednike koji se bave stočarskom proizvodnjom i pčelarstvom, a koje se odnosi na njihov rad u  periodu zabrane kretanja od 17 do 20 časova. Na koji način poljoprivrednici dobijaju dozvole za rad u tom periodu, pojasnila je Slađana Petrić, direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak.

–  Što se tiče primene neophodnih agrotehničkih mera u biljnoj proizvodnji, a posebno radi zaštite od mrazeva tokom perioda zabrane kretanja od 17 časova do 5 sati  ujutru svaki poljoprivredni proizvođač, vlasnik ili korisnik zasada i druge poljoprivredne površine, je dužan da podnese zahtev za odobrenje kretanja Upravi za zaštitu bilja putem elektronskog zahteva koji je dostupan na njihovom sajtu ili na odgovarajući broj telefona. Podnosi se prijava u kojoj je potrebno navesti ime i prezime lica, broj lične karte i adresu sa koje će se kretati u periodu od 17h do 5h, broj poljoprivrednog gazdinstva, lokaciju gde će se sprovoditi agrotehničke mere kao i vreme i dan kada će one biti sprovedene. Dozvole kretanja će važiti samo za navedeni dan u periodu od 17 časova do 5 sati, a rok za odgovor na podneti zahtev je 48 sati. Pored elektronske prijave, prijava se može podneti i putem telefona 064/88-18-412. Što se tiče poljoprivrednika koji se bave poslovima stočarstva, takođe se mora podneti zahtev sektoru poljoprivredne inspekcije elektronskim putem, s tim što se naravno i za voćare, povrtare i stočare, podnosi  zahtev i  dozvola važi za jedan dan. U oba slučaja odgovor će dobiti u roku od 48 h. Ono što je još bitno, ukoliko rade na svojim imanjima i kreću se, moraju uz to imati radni nalog na kome će pisati ime i prezime, broj lične karte, matični broj, prebivalište, tačna lokacija sa adresom zasada, farme ili pčelinjaka na koju se zaposleni ili poljoprivrednik upućuje, period rada, opis radova, ime preduzeća, odnosno gazdinstva u čije ime zaposleni obavlja radove, datum obavljanja radova. Podaci o gazdinstvu podrazumevaju broj poljoprivrednog gazdinstva, grad, mesto i adresu.
Za sada je još uvek ovo obaveštenje na snazi i sugestija je poljoprivrednim proizvođačima da se pridržavaju mera Vlade Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede.

Što se tiče zabrane kretanja licima starijim od 65 godina, poljoprivrednim proizvođačima koji imaju do 70 godina dozvoljeno je kretanje u periodu od 17h do 5h i to na lokacijama, odnosno selima gde je naseljenost manja od 5000 stanovnika. Za period kada je na snazi zabrana kretanja, moraju se podnositi zahtevi za dobijanje dozvola.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR