Претрага
[rstr_selector]

AGROSAVETNIK, 3. jun 2018.

Poslednjih nekoliko meseci govorilo se o formiranju Nacionalnog saveta za malinu, koji je prema najavama trebalo da rešava probleme u proizvodnji i izvozu tog voća. Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara i kupinara Srbije, rekao je da je trenutna situacija u malinarstvu veoma teška i da će tako ostati sve dok se ne promeni odnos izvoznika i hladnjačara prema proizvođačima.

Aleksandar Leposavić, stručni saradnik čačanskog Instituta za voćarstvo, smatra da bi Nacionalni savet za malinu trebalo shvatiti kao nešto mnogo ozbiljnije od puke borbe za povećanje prinosa. Leposavić naglašava da je pogrešan pristup naglašen već u samom kreiranju budućeg Nacionalnog saveta za malinu, a po njegovom mišljenju uloga saveta bi trebalo da bude sasvim drugačija.

– Uloga Nacionalnog saveta mnogima nije jasna, pa smo tako u prethodnom periodu imali priliku da čujemo da neki pojedinci koji bi trebalo da imaju više informacija smatraju da Nacionalni savet treba da radi na povećanju prinosa maline i da će se samim tim  povećati i prihodi. Ovakvo tumačenje uloge ovog tela je apsolutni promašaj i moje pitanje njima je šta raditi sa već postojećom proizvodnjom. Slične organizacije funkcionišu u svetu i one se pre svega temelje na znanju ustanova i pojedinaca. Ukoliko dođe do formiranja ovog tela, uloga Nacionalnog saveta za malinu treba da bude drugačija. Savet, odnosno slične organizacije u svetu se sastoje od odgovarajućih odbora i svaki od njih ulaže u istraživanja i razvoj u svom domenu.

Srbija je bila i ostala standard kvaliteta maline u celom svetu

Leposavić je rekao da se često u javnosti iznose neistine u vezi proizvodnje maline u Srbiji, što je dovelo do problema u plasmanu ovog voća. Plasiranje priča poput hiperprodukcije, loše higijene i zaraženih malina noro virusom, utiču na smanjene potražnje, kaže naš sagovornik i ističe da je Srbija bila i ostala standard kvaliteta maline u celom svetu.

– Šta mi da radimo sa već postojećom proizvodnjom ako će uloga Nacionalnog saveta biti povećanje proizvodnje? Mi sa 56 hiljada tona prošlogodišnje proizvodnje i sa uvezenih 11 hiljada tona iz Bosne imamo problem u plasmanu. Dakle, problem je pad tražnje koji je iniciran raznim dešavanjima i plasiranjem negativnih stvari u proizvodnji maline. Tačno je da je 2016. godine malina plaćena više od neke realne cene, a sve ove priče o hiperprodukciji, prepunim hladnjačama robe koju niko neće, o noro virusima sada dolaze na naplatu. Ako vi konstantno insistirate na priči o lošoj higijeni, lošim standardima i noro virusu, naravno da time izazivate podozrenje kod kupaca i skretanje na potražnju nekih drugih proizvoda. Nije sve tako kao što se prezentuje u našim medijima. Mi smo u svetu već duži niz godina standard za kvalitet.

Pored toga, u pojedinim medijima se moglo čuti da treba menjati tehnologiju proizvodnje i sortiment, što nikako ne može biti tačno, kaže Leposavić ističući da je Srbija i dalje rekorder u proizvodnji. Međutim, sva ova dešavanja negativno utiču na proizvođače koji su u velikoj meri zbunjeni, a dodatno ih destimulišu i priče o niskoj otkupnoj ceni. Ako tome dodamo još jedan faktor, a to su vremenske nepogode koje svake godine prave probleme malinarima, kao rezultat imamo više od 15 odsto neuređenih malinjaka u glavnim proizvodnim područjima.

I pored povećanja proizvodnih površina prinos maline opada

– Što se tiče geografskog označavanja, tu je u prethodnom periodu dosta urađeno. Arilje je uradilo elaborat, a već imamo i korisnika tog takozvanog geografskog porekla. Još uvek na tržištu ne postoji neka posebna dobrobit od toga, ali bi u budućnosti trebalo to još više intezivirati. Taj pojam, odnosno kvalitet ariljske maline nažalost nismo mi kreirali, već naši kupci sa Zapada. Oni znaju kakav je kvalitet i način proizvodnje naše sveže, a i smrznute maline. Posle toga je intezivirana ta priča o pojmu ariljske maline, ona se proširila i na neka druga netipična područja. Ta druga područja se ne mogu eliminisati, mi već imamo oko hiljadu hektara maline u Vojvodini. Nažalost, u prethodnom periodu imamo taj slučaj da porast proizvodnih površina nije prouzrokovao i povećanje prinosa. Dosta smo povećali proizvodne površine, ali zbog vremenskih neprilika i nekih drugh stvari prinos nije povećan, već daleko opada. Imamo veoma nizak prinos po jedinici površine.

Na pitanje koju cenu bi malina trebalo da ima ove godine, Leposavić nije imao konkretan odgovor, ali je istakao da štete u proizvodnji ovog voća mogu biti nemerljive ukoliko se nastavi sa iznošenjem neistina i preuveličavanjem problema koji nisu aktuelni samo u Srbiji već i u drugim zemljama.

– Postoji pad tražnje na svetskom tržištu i to je ono što je problem. Ne bih da pričam o ceni, ali  poruka dobrim proizvođačima svakako je da, ako smo tu gde jesmo toliki niz godina, bila bi nemerljiva šteta uništiti jednu proizvodnju i na takav način se odnositi prema njoj.

Malinari treba da nastave da rade u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom, ističe Leposavić i savetuje da nikako ne pribegavaju korišćenju nedozvoljenih preparata.

Savet proizvođačima da rade u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom

– Pošto se u sledećem periodu najavljuju promenljivi vremenski uslovi, savet proizvođačima je da rade u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom, samo da primenjuju ona dozvoljena sredstva i dozvoljene stimulatore folijarne prihrane. Bez obzira na to što postoji raskorak između proizvođača i hladnjačara, jedni bez drugih ne mogu. Sve hladnjače poštuju zahteve svojih tržišta i dostavljaju spisak aktivnih materija, kao i preparata koje proizvođači smeju koristiti da se ne bi dešavalo kao što je bilo slučajeva u prošlosti da zarad nekih trenutnih poboljšanja stanja u malinacima proizvođači primene neko od sredstava koje ne bi smelo da se upotrebi. Postoje preparati sa aktivnim materijama, sa kraćom karencom i stimulatori koji izuzetno pomažu opštem statusu biljaka u kondicionom stanju zasada. Naši proizvođači to vrlo dobro znaju iako su prepušteni trgovcima, što znači da koriste te dozvoljene stimulatore i aminokiseline i sve rade u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom.

Naš sagovornik je na kraju izrazio nadu da će malinari  prevazići sve probleme i da će srpsko malinarstvo ponovo biti broj jedan u svetu.

– Činjenica je da je proizvodnja maline u krizi i da su zasadi u lošem kondicionom stanju. Nadam se da će proizvođači pronaći način da proizvode svoju malinu i da će to raditi još bolje nego što su ranije. Siguran sam, s obzirom na evidentni deficit, pogotovo u nekim zapadnim zemljama, na pad zaliha maline i kupine. Samo u Americi je deficit kupine u prošlom mesecu bio 37 odsto i mislim da će ta smanjena količina valjda prouzrokovati i inicirati nešto bolju cenu.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *