Пролећна сетва узима пуни мах, јаре стрнине су већ посејане, а најважнији посао који очекује пољопривредне произвођаче на нашем терену јесте сетва кромпира. У нашем крају се кромпир гаји на површини од 3,5 до 4 хиљаде хектара, али због великих улагања и нешто слабије зараде коју су имали пољопривредници претходних неколико година, те површине су почеле да се смањују, наводи Милан Дамљановић, саветодавац за ратарство у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби. Међутим, прошле године је био добар принос кромпира који је имао и добру цену што је, по речима нашег саговорника, поново навело многе пољопривреднике да се овог пролећа одлуче за његову садњу:
– Претходна година је била врло добра за произвођаче кромпира, имали су добру цену, врло добре приносе, тако да су се „извукли” у односу на претходних пет година које нису биле баш најбоље. Примећујемо да овог пролећа влада расположење да се посеју те површине, надамо се да ће бити посејано 4200 хектара кромпира у овој години. Поред меркантилног кромпира, на нашем терену се производи доста квалитетан семенски кромпир, на неких 130 до 150 хектара, који задовољава наше домаће потребе. То је значајно мање него што је некада било. Улагања у кромпир су висока, у питању је око 2500 хиљаде евра по хектару, пољопривредни произвођачи помало и избегавају висока улагања, а без високих улагања нема ни високих приноса.
На који начин могу да се смање трошкови производње?
– Може се очекивати смањење трошкова производње тако што се бирају што раније сорте, које, уколико правилно клијају и уђу у земљиште у овом периоду када је почела рана сетва кромпира, имају вегетацију од 90, 100 или 110 дана. Такав кромпир избегава летње суше и температуре преко 25 степени, када улази у фазу мировања, тад не ради, не налива кртолу. Тако да је много боље ићи на те раније сорте, да се избегне период већих врућина. Те сорте додуше имају нешто мањи принос, али је то много сигурнија производња, прскања се своде на минимум, а такође се избегава и већи напад кромпировог мољца са којим имамо доста проблема. На тај начин се смањују трошкови. На ђубривима се, наравно, не може штедети, а уколико се кромпир залива, мора се водити рачуна да то не буде константно заливање, него у оним фазама када налива кртолу и када му треба највише воде, да то буде неколико врло обилних заливања.
Дамљановић каже да је земљиште у добром стању и да су парцеле добро припремљене за сетву и додаје да су на нашем терену и даље заступљене старе сорте. Међутим, истиче да је у последње време све више страних сорти које у Србији не могу да дају високе приносе као у другим земљама, због чега би пољопривредници требало да брендирају своје производе. Најбоље би било када би се урадила рејонизација пољопривредне производње.
– На нашем терену су доста заступљене неке старе сторте, али има и оних средње старих, као што су карера, белароса, аризона, лисета, сена и сличне. Имамо на располагању доста сорти, чини ми се да их на тржишту данас има око сто, што није добро, већ би произвођачи кромпира требало да се удруже и да брендирају своју робу, јер ми не можемо да будемо конкурентни са Холандијом, Француском и Немачком што се тиче приноса, али можемо да будемо испред њих у квалитету робе. Знамо да тамо те високоприносне сорте врло често имају мању количину суве материје и да нису баш најбољег укуса, док наша земљишта не могу да дају високе приносе, али зато имамо неупоредиво бољи квалитет.
Увозни кромпир је лепо упакован, али нема квалитет као домаћи, каже Дамљановић.
– Увозни кромпир много лепше изгледа него наш, често је опран, лепо запакован и калибрисан, али је лошег или потпуно неутралног укуса. Често кажу у Америци да укус кромпира није битан јер они користе различите зачине, додатке и преливе, а наше тржиште тражи квалитетан кромпир за кување и пржење, који је сам по себи укусан. Зато мислим да би се требало определити за неколико квалитетних сорти.
Како у велетрговинама разликовати увозни од домаћег кромпира?
– Ми то сада никако не можемо да разликујемо, али када би се извршила рејонизација и када би се извршило брендирање, онда би се знало који кромпир је у питању. Било је некада говора о томе да се неке сорте потпуно избаце и да се забране на неким теренима, тако да будемо сигурни да, на пример, са Јавора иду само две одређене сорте кромпира, и такву робу би могла да прати декларација, па би самим тим и купци били сигурни у робу коју купују.
Стање на парцелама под пшеницом за сада добро
Због неповољних временских прилика током јесење сетве коју су бројни пољопривредници урадили и ван оптималних рокова, пшеница је у зимски период ушла у фази најнеповољнијег развоја, наводи Дамљановић. Међутим, захваљујући релативно благој зими, стање на парцелама под овом културом је добро. Прва прихрана је обављена, али препоручује да се обавезно уради и друга.
– Стање на парцелама под пшеницом је изузетно добро, с обзиром на то да смо мислили да ће бити горе. Пшеница је ушла у зиму у фази једног или два листа, што је најнеповољније, али захваљујући томе што није било голомразица и што је зима била релативно блага, пшеница која је у пролеће ушла у релативно лошем стању, повратила се и сада је боље. Прва прихрана је углавном свуда обављена, а наша препорука је да се обавезно уради друга прихрана каном, са 50 до 100 килограма кана по хектару.
Тржиште добро снабдевено декларисаним семеном кукуруза
За петнаестак дана почиње и сетва кукуруза, а препорука стручњака је да се сеју хибриди из раније групе зрења, а никако да се сетва обави раније него што је предвиђено.
– Углавном је земљиште већ обрађено и припремљено, сетва неких култура је завршена, а неких почиње. За неких петнаестак дана почиње и сетва кукуруза, тржиште је добро снабдевено декларисаним семеном, наша препорука је да се иде на раније групе зрења, четврту и пету, па чак и на трећу. Данас су приноси тих хибрида изједначени са приносима из шесте и седме групе, а стижу двадесетак дана раније, тако да много пре ослобађају земљиште које може да се припреми за сетву следећих култура у плодореду.
Предстоје интензивни радови у воћњацима
У условима континенталне климе која влада у Србији имамо честу појаву касних пролећних мразева који могу у значајној мери да смање принос воћа у појединим периодима и до 100 посто. Од мраза могу страдати неотворени и отворени цветови и тек заметнути плодови, каже Снежана Драгићевић Филиповић из чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе. Најосетљивији су цветни пупољци и често могу потпуно измрзнути нарочито код брескве и појединих сорти шљива. Најчешће мере заштите од позних пролећних мразева су задимљавање, температурна инверзија и заштита помоћу вештачке кише.
Након завршене резидбе и зимског прскања воћа, радови у воћњацима нису завршени. Воћари би требало да у овом периоду врше редовно одржавање земљишта и уклањање корова, а са редовном обрадом треба применити и основну прихрану минералним ђубривима.
– Предстоје интензивни радови у воћњацима, то је најчешће редовно одржавање засада воћа, уклањање зимских корова и растресање површинског слоја земљишта. Осим тога, треба применити и минерална ђубрива у засадима воћа, односно прихрану, јер је основно ђубрење засада воћа већ завршено у децембру и јануару. Најчешће треба користити формулације кана, у зависности од тога шта агрохемијске анализе покажу, уколико су их произвођачи урадили. Ако нису, онда се може нека оријентациона количина применити, најчешће неких 300 до 350 килограма кана, у зависности од интензитета цветања и процента оплодње. Најчешће прихране иду до два пута, после прецветавања, и касније после неких месец дана може се применити доза кана и тада те количине могу бити 200 килограма по хектару, у зависности од тога који је проценат оплођених плодова остао и какав се принос планира.
Подстицаји у сточарству за краве за узгој телади за тов
Министарство пољопривреде је и ове године предвидело подстицајна средства за краве за узгој телади за тов. Да би сточари остварили право на ова средства, потребно је да имају две неуматичене краве које су се телиле у периоду од 1. јула претходне до 30. јуна текуће године.
– Подстицаји за ове намене износе 20.000 динара по крави и могу се остварити за минимално две краве које су отељене у периоду од 1. јула претходне године, па до 30. јула текуће календарске године. Захтеви се подносе од 1. фебруара до 31. јула Управи за аграрна плаћања. Врло је битно да се испоштују ови рокови, као и наведени услови, каже Радован Шеварлић, саветодавац за агроекономију.
