[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 4. август 2019.

Жетва пшенице је углавном завршена, а прве процене су да је принос испод вишегодишњег просека. На то су највише утицали неповољни временски услови због којих је каснила јесења сетва, каже Борко Ивановић, саветодавац за ратарство и повртарство у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби. По његовим речима, процене су да ће ово бити једна од лошијих година када је у питању принос, али и квалитет озиме пшенице. Са друге стране, друга стрна жита као што су јечам и овас су на задовољавајућем нивоу.

– На основи података које тренутно имамо са терена, можемо да кажемо да је ова година изузетно лоша и у последњих неколико година једна је од лошијих што се тиче приноса и квалитета пшенице. Јесења сетва је доста каснила јер пољопривредни произвођачи због временских услова нису успели да на време припреме земљиште, па је на нашем терену пшеница посејана на 30% мање површина  у односу на претходне године. Све је то резултирало тиме да је принос пшенице од 3,5 до 4 тоне што је испод вишегодишњег просека, а код појединих произвођача је био изузетно низак. Има чак ситуација да поједини произвођачи нису имали рачуна да обаве жетву, тако да можемо да кажемо да је ова година изузетно лоша и надамо се да се неће поновити. Што се тиче осталих стрних жита ту је доста боља ситуација. Јечам је на нивоу вишегодишњег просека – око 5 тона по хектару, а и овас је на нивоу вишегодишњег просека па је то мало поправило ситуацију што се тиче озимих и јарих стрнина. Пожњевено је 95% под озимом пшеницом, јечам је пожњевен скоро 100%, остало је да се заврши жетва овса, тако да су ти радови при крају и већ полако почиње припрема за сетву озимих стрнина у овој години која свакако није за похвалу, тврди Ивановић.

Ситуација није много боља ни код оних пољопривредних произвођача који су на време посејали пшеницу. Ивановић наводи да се оптимални рок сетве у нашем крају из године у годину помера па се она обавља и до половине новембра.

– Октобар је био изузетно топао па пољопривредни  произвођачи нису успели да на време припреме своје парцеле за сетву, чекали су повољнији и кишни период, тако да је сетва обављана и до краја новембра. Пшеница је ушла неприпремљена у зиму која је такође била сушна, а сушни период наставио се и у пролеће, све до маја, а тада су пале обилне кише, праћене великим температурним осцилацијама, што је изазвало обољења пшенице. Тако да имамо већ неколико година ситуацију да се тај оптимални рок сетве у нашем крају померио и да се она више не обавља од 10. до 25. октобра, већ је сада тај рок померен за неких 10-15 дана.

Ситуација у централној Србији је слична као код нас, док је у Војводини нешто боља, каже наш саговорник. На подручју рада Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, под озимим и јарим стрнинама  је око 6.000 хектара, од којих је под пшеницом између 3,5 до 4 хиљаде што је значајно мање у односу на неке претходне године. Нажалост, имамо и ситуацију да је код одређеног броја произвођача  принос био екстремно низак, тако да није био већи од 1 до 1,5 тоне по хектару.

И прошла година није била добра за произвођаче хлебног жита. Иако је принос био нешто бољи, квалитет зрна је био лошији, због чега млинови нису откупљивали пшеницу намењену за производњу брашна, рекао је Ивановић.

Припрема земљишта за јесењу сетву

Он је подсетио ратаре да након жетве уреде своје парцеле како би их припремили за јесењу сетву.
Када се заврши жетва потребно је после одређеног времена истањирати земљиште да се стрнине отворе и да се подстакне раст корова, а након тога да се корови третирају хербицидима, како би имали  очишћене парцеле за јесењу сетву или ако се већ остављају те парцеле за пролеће да буду у много бољем стању што се тиче корова. Надам се да ће ова јесен бити много повољнија, да ће пољопривредни произвођачи успети све на време одраде. Препорука је да се за сетву купује квалитетно семе, да се не узима своје,  како би се умањиле све те евентуалне последице које се неће добро одразити на принос.

За разлику од пшенице, кукуруз је за сада у веома добром стању, а ова биљна култура и јесте позната по томе што је отпорнија на временске осцилације. У чачанском, милановачком, лучанском, ариљском и пожешком крају кукуруз је посејан на око 12.000 хектара што је неки стандард већ десетак година. Тренутна ситуација на парцелама под кукурузом обећава добру годину, па ће кукуруз по свој прилици надоместити недостатак сточне хране који је изостао због лоших приноса озимих и јарих стрнина.

– Што се тиче кукуруза за сада је ситуација веома добра на свим парцелама у нашем крају где је посејано око 12.000 хектара кукуруза за зрно и силажног кукуруза и нема неких значајних повећања нити смањења што се тиче површина. За сада је ситуација задовољавајућа и охрабрујућа и свакако могу да се очекују високи приноси. Надам се да ће бити слична година као претходна када смо имали рекордне приносе у производњи кукуруза. Видећемо какав ће бити август што се тиче временских услова, али за сада стање на терену изгледа баш добро.

Почело је вађење кромпира, а Ивановић каже да се ове године не очекују високи приноси као прошле, али би произвођачи требало да буду задовољни, јер је кромпир релативно добро поднео обилне падавине, поплаве и температурна колебања.

– На основу досадашњег прегледа терена, могу да кажем да је ситуација солидна. Приноси неће бити на нивоу прошле године која је била једна од рекордних у последњих седам, осам година барем  у чачанском крају. Мислим да ће ове године бити негде око 30 тона по хектару, што је изузетно задовољавајуће када се узме у обзир то да смо имали доста кишног периода и поплаве, а очекујем и да цена буде солидна, па ће произвођачи кромпира, надам се, бити задовољни.

Род купуса у чачанском крају добар

Након вађења раних сорти кромпира, повртари саде купус. У овом периоду је потребно урадити прихрану, каже Ивановић, истичући да је род купуса последње две до три године у чачанском крају веома добар. Очекивања су да ће и ове године купус бити доброг квалитета, и да произвођачи могу очекивати добру цену.

– После раног кромпира који је извађен сади се купус. Већ је   завршено расађивање, сада следе радови прихрањивања, прашења купуса, односно отварања тог површинског слоја да корен дође до ваздуха, али овај период је што се тиче произвођача купуса миран, јер нема великих радова, а видећемо у наредном периоду какве ће бити временске прилике. Могу да кажем да је купус у последње две, три године изузетно квалитетан и не видим разлог да и ове године не буде тако.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *