[rstr_selector]

AGROSAVETNIK, 9. septembar 2018.

U Rači je pre mesec dana počela izgradnja pogona za prikupljanje i plasman meda „Naš med“. Inicijativa za izgradnju ovog pogona koji će se baviti otkupom, preradom i plasmanom meda pčelara koji su članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije, potekla je upravo iz ovog Saveza čiji članovi smatraju da je to jedini put za osiguranje njihove pouzdane budućnosti. Prof. dr Svetomir Stamenković, predsednik Udruženja pčelara Čačak, kaže da je glavni razlog ovakve inicijative to što pojedini otkupljivači meda nude cene koje su niže od onih koje je realno moguće postići na tržištu.

U finansiranju projekta učešće uzelo više od 900 pčelara

– Svi pčelari koji su članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije moći će da plasiraju svoj med preko ove institucije i to po povoljnijim cenama nego sad. Mi sada prodajemo med raznim otkupljivačima, njih u Srbiji ima registrovanih sedam, ali oni nude znatno nižu cenu pčelarima a onda taj med prodaju po višim cenama. Mi ćemo preko ove organizacije vršiti otkup meda, doradu i preradu sa minimalnim troškovima, a sav višak će ići pčelarima. Investitori su svi pčelari Srbije, a podršku imamo i od države. U finansiranju ovog projekta do sada je učešće uzeo 951 pčelar i prikupljeno je 5.900.000 dinara. To naravno nije dovoljno, ali svakog meseca određen broj pčelara uplaćuje iznose po sopstvenom opredeljenju, pa računamo da će se u narednom periodu prikupiti potrebna sredstva kako bi se Centar završio.

Centar po svetskim standardima

Pogon će biti izgrađen po svetskim standardima i biće jedan od najsavremenijih centara za otkup, preradu i plasman meda ne samo u Srbiji, već i u regionu.

– Investicija je negde oko milion evra i biće to jedan moderan Centar, imaće sve sadržaje koji su predviđeni standardima za otkup, pakovanje, linije za zatvaranje. Takođe, imaće i laboratoriju za ispitivanje kvaliteta meda. Ne znam da li ćemo pružati usluge ili ćemo raditi samo za sopstvene potrebe, ali mislim da je dovoljno da radimo za one od kojih otkupljujemo med. Dakle, med se uzorkuje kod pčelara, burad se pečate, ako med odgovara onda se on otkupljuje.

Srpski med je veoma tražen u zapadnoevropskim zemljama kaže Stamenković i dodaje da problem nije u plasmanu, već u ceni.

– Srpski med je veoma cenjen na svetskom tržištu, veoma je kvalitetan, pa postoji veliko interesovanje u Nemačkoj, Austriji i drugim zapadnoevropskim zemljama. On može da se proda, nije problem u plasmanu, problem je cena. Sadašnja otkupna cena meda prve klase je 3,8 evra, ali mi pčelari smatramo da je realna cena 4,5 evra. U ovoj godini je nešto veći prinos, pa su otkupljivači spustili cenu po dogovoru. Međutim, mi ćemo kroz naš Centar plasirati med i platiti pčelarima onoliko koliko se stvarno proda, naravno uz odbitak postojećih troškova. Sigurno je da će svakom pčelaru ostati od 0,5 do 1 i više evra po kilogramu.

Najniža ovogodišnja cena meda 4,5 evra po kilogramu

Udruženja pčelara Čačak je zauzelo stav da med ove godine neće prodavati po ceni nižoj od 4,5 evra po kilogramu.

– Mi smo zauzeli stav da ne prodajemo med ispod 4,5 evra. Pregovori sa otkupljivačima su u toku. Ko od njih ponudi više, njemu ćemo prodati med. Ove godine bagremov med je dobrog kvaliteta, a livadskog nema puno. Što se tiče meda od suncokreta, njega ima ali je nešto lošijeg kvaliteta.

Mnogi čačanski pčelari odselili su pčelinja društva na Pešter, međutim oštra klima pčelama nije odgovarala.

– Na Pešteru su jako oštri klimatski uslovi, niske su temperature u jutarnjim satima, tako da do 10.00 časova pčele ne izlaze. Uveče takođe temperature padaju ispod 15 stepeni, pa je aktivnost pčela smanjena. Pčelari su računali da će imati prinosa, ali dogodilo se suprotno, pčele su potrošile rezervnu hranu i u većem broju pčelinjaka na Pešteru došlo je do uginuća. Pčelari sada vraćaju pčele na mesta na kojima će zimovati, preduzimaju se mere lečenja i prihrane šećernim sirupom.

Iako čačanski kraj ima dobar potencijal za razvoj pčelarstva, pčelara za sada nema dovoljno.

– Tamo gde ima voćarstva, ima i pčelarstva. Mi još uvek nemamo dovoljan broj pčela koji je neophodan za oprašivanje biljaka. Obično su potrebne tri do četiri košnice po hektaru. U Čačku trenutno postoje dva udruženja pčelara, a ranije ih je bilo četiri. Dva udruženja su se pripojila Udruženju čiji sam ja predsednik, tako da je ostalo još jedno samostalno, ali se nadam da će se i ono pripojiti kako bismo bili snažni i prepoznatljivi u Srbiji. Na teritoriji Čačka imamo ukupno 8.950 pčelinjih zajednica, a potencijali su da to bude i do 14 ili 15 hiljada.

Neophodno je omasoviti udruženja čačanskih pčelara

Profesor Stamenković smatra da mladi ljudi u velikoj meri mogu da doprinesu da ova grana poljoprivrede zauzme mesto koje po svom značaju i zaslužuje.

– Najvažnije je da se omasove udruženja pčelara Čačka, pre svega mladim ljudima. Biti pčelar i baviti se ovim poslom je veoma humano. Kada bi pčele nestale, nestalo bi i čovečanstvo jer ne bi bilo dovoljno hrane da se čovečanstvo ishrani. Pčele su glavni oprašivači gajnih biljaka i kod voća povećavaju prinos od 20 do 80 odsto, a kod ratarskih kultura do 40 odsto. Dakle, ogromno je povećanje prinosa zahvaljujući oprašivačkoj funkciji pčela. Prema tome, što više pčela, biće i više hrane, a da bi bilo više pčela, mora biti i više pčelara, više učenja, prakse, druženja. Priroda je naklonjena nama, pčele se mogu seliti, za njih se ne plaća porez. Svi mogu biti pčelari, osim onih koji su alergični na njihov ubod.

U Americi i pojedinim evropskim zemljama, unosniji posao od proizvodnje meda postalo je iznajmljivanje pčela za oprašivanje useva, kaže Stamenković i dodaje da u Srbiji to još uvek nije slučaj.

– U Evropi, pa i u Americi, pčele se iznajmljuju od strane proizvođača hrane. U Americi se plaća 87 dolara po jednom pčelinjem društvu za oprašivačku funkciju. U Kaliforniji badem počinje da cveta sredinom februara i pčele su tad već u zasadima badema, a odatle idu u zasade kajsije, breskve, jabuke, kruše i sve do lucerke na kraju. Pčelari dosta zarađuju od oprašivačke funkcije, tako da med za njih nije interesantan. Isti je slučaj i u Evropi. Kod nas još uvek to nije praksa, ali mi samo molimo voćare da sačuvaju pčele jer oni imaju više koristi od pčela nego sami pčelari. Jedna grupa istraživača iz Švajcarske, Nemačke i Holandije izračunala je da jedno pčelinje društvo vredi 1.070 evra, a od toga pčelar ima samo 100 evra. Ostalo je oprašivačka funkcija. Kada bi svi shvatili kolika je korist od pčela, niko ih ne bio ubijao, zgazio ili prskao.

Biljke je najbolje prskati uveče i noću

Profesor Stamenković je na kraju podsetio voćare da nekontrolisano prskanje voća nanosi veliku štetu pčelama i još jednom istakao značaj uzgoja pčela.

– Ja sam se tokom celog radnog veka bavio zaštitom bilja, a to i danas radim. Uvek sam preporučivao voćarima da ne prskaju biljke u sred dana, kada su visoke temperature i kada ima vetra. Najbolje bi bilo to raditi u toku noći ili u toku večernjih časova zbog toga što nema isparenja. U toku dana kada su visoke temperature, 30 do 40 odsto preparata ispari, ode u atmosferu i nikad se ne vrati. U toku noći su pčele u košnici i ne postoji opasnost od trovanja. Mnogi naši voćari su prihvatili to i prskanje voća obavljaju tokom noći, zbog čega sam zadovoljan, ali u narednom periodu moramo uticati i na one koji to još uvek nisu prihvatili, kako bismo sačuvali pčele.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Воће цвета кад му време није

28.02.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Рок за подношење захтева за подстицаје у биљној производњи продужен

26.02.2024