AGROSAVETNIK, 5. jul 2020.

AGROSAVETNIK, 5. jul 2020.

Mala količina padavina tokom zime i sušni prolećni period otežali su prolećnu setvu. Nakon toga usledio je period obilnih padavina, a junske poplave su uništile mnoge useve i napravile veliku štetu u Arilju, gornjem Dragačevu u slivu reke Bjelice, u slivu Moravice, a nešto manje i u čačanskom kraju

0
Foto: Dženarika Info

Mala količina padavina tokom zime i sušni prolećni period otežali su prolećnu setvu. Nakon toga usledio je period obilnih padavina, a junske poplave su uništile mnoge useve, poljoprivredno zemljište kao i puteve koji su od velikog značaja u vreme berbe malina i drugih poljoprivrednih kultura. Obilne padavine i poplave su u Moravičkom okrugu oštetile oko 1000 hektara poljoprivrednog zemljišta koji čine dva do tri posto ukupnog obradivog zemljišta na teritoriji našeg okruga, kaže Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

– Imali smo izrazito sušnu zimu, a i proleće je bilo sa malo padavina sušno, tako da je glavni period setve povrtarskih i ratarskih kultura dočekan sa velikim deficitom vlage u zemljištu. U proteklih 20-ak dana došlo je do enormnih padavina. Za nekih 13 dana na terenu Moravičkog okruga je palo između 200 i 400 litara kiše po kvadratnom metru. Godišnji prosek padavina na našim terenima je oko 650 litara po kvadratnom metru, što znači da je za nekih 10 dana, a negde i čak za dva do tri dana, pala polovina godišnjih padavina. Dok je zemljište imalo kapacitet da primi vlagu jer je bilo presušeno, nije bilo problema, međutim kada je zemljišna vlaga popunjena krenule su i intenzivne padavine koje su prouzrokovale probleme i došlo je do prilično velike štete na terenu Moravičkog okruga. Najveće štete su u Arilju, gornjem Dragačevu u slivu reke Bjelice, u slivu Moravice, a nešto manje u čačanskom kraju, gde su stradali usevi u samom priobalnom pojasu Morave u donjem delu opštine prema Kraljevu. Bilo je izlivanja i u slivovima reka i potoka u opštini Gornji Milanovac, pa do potpunog uništenja useva blizu vodotokova. Neka gruba procena za sada je da je oko 1000 hektara poljoprivrednog zemljišta potpuno uništeno. Srećom, tamo gde su uređeni vodotokovi ili gde nije bilo takvih uslova, štete su neuporedivo manje. Trenutno stanje useva je raznoliko i tamo gde je bilo poplava praktično nemamo ništa od poljoprivrede, ali to je ipak relativno mali procenat, jer na teritoriji celog Moravičkog okruga to je nekih 2 – 3 posto obradivih površina.

Očekuje se natprosečan prinos pšenice

Žetva pšenice u Vojvodini je počela, a za nekoliko dana se očekuje da ona počne i u Moravičkom okrugu. Damljanović kaže da očekuje natprosečan prinos, ali su padavine doprinele pojavi fuzarioze klasa. Kukuruz je imao manji zastoj u razvoju, ali se brzo oporavio, stanje u usevima krompira za sada je odlično, što nije slučaj sa ostalim povrtarskim kulturama.

– Ovde bi takođe žetva mogla da počne na nekim parcelama ovsa i ječma, ali je zemljište još uvek previše vlažno pa mehanizacija teže može da uđe, ali se nadamo da će za nekoliko dana početi. Stanje pšenice je dosta dobro, bilo je dosta vode u vreme nalivanja zrna tako da je hektolitar dobar, apsolutna težina zrna je dobra i prinos bi trebalo da bude natprosečan. Međutim, nešto je slabije zdravstveno stanje pšenice zato što je došlo do razvoja fuzarijoze na klasu jer se na našem terenu uglavnom strnine ne prskaju protiv fuzarijoze u vreme klasanja, što je velika greška jer kad su nepogodni uslovi može da dođe do značajnog pada prinosa, ali srećom na našem terenu nije bilo mnogo poleglih useva tako da očekujem da će prinos pšenice biti natprosečan.

Kukuruz je posejan u optimalnom roku i njegovo nicanje i razvoj do 5 – 6 lista je bilo odlično. Potom je nastupilo hladnije vreme što nije pogodovalo razvoju kukuruza, tako da je došlo do zastoja, jer nije mogao da pređe u sledeću fazu, a to je omogućilo korovima da se više razviju. Međutim, sada kada su nastupile velike vrućine, kukuruz se za nekoliko dana oporavio i sada je u dosta dobrom stanju.

Krompiru su ovi vremenski uslovi pogodovali tako da su usevi uglavnom dobri, ali se moraju štititi redovno protiv plamenjače i bakterioze, jer je bujnost u krompirištima velika. Njemu pogoduje vlažno vreme za razvoj tako da su usevi krompira odlični, što se ne bi moglo reći za ostale povrtarske kulture na otvorenom gde je došlo do značajnog zastoja u razvoju rasada pod svim kulturama.

Krompir je najugroženiji od plamenjače, zbog čega proizvođači moraju redovno da obilaze parcele i primenjuju preventivne mere u toku cele sezone. Nekih posebnih uslova za plamenjaču u hladnijem periodu nije bilo iako je bilo vlage, ali nije bilo značajnijih oscilacija u dnevnim i noćnim temperaturama da bi došlo do masovnije pojave plamenjače. Sa druge strane, sada su se temperature podigle iznad 30 stepeni, a plamenjača se ne razvija na temperaturama višim od 27-28 stepeni. I pored toga, zbog relativno velike bujnosti usevi se moraju redovno tretirati hemijskim sredstvima, jer su vremenski uslovi nestabilni i ne znamo da li će opet za pet – šest dana nastupiti neki period hladnog vremena ili period sa smenom sunca i kiše koji pogoduje razvoju plamenjače, a onda mehanizacija neće moći da uđe u parcele zbog prevlaženosti zemljišta. Zbog toga je bitno da se usevi krompira na svakih sedam do deset dana štite od plamenjače. Naravno da ona može da se pojavi na svim povrtarskim kulturama, ali u principu je krompir najugroženiji što se toga tiče. Povrtari koji se bave proizvodnjom paprike ili paradajza imaju manje površine koje mogu lakše da se tretiraju i ručno sa leđnim kantama i sa lakom mehanizacijom, za razliku od krompira koji se često gaji na površinama od 5 – 10 hektara i sličnim površinama u brdsko-planinskom kraju gde kada dođe do jakih padavina, mehanizacija ne može da uđe po nekoliko dana u parcele, a to je sasvim dovoljno da plamenjača uništi useve. Zato se mora preventivno tretirati nekim polusistemicima ili bakarnim preparatima koji preventivno deluju na pojavu plamenjače.

Od davnina je poznato da naplavi zemljišta praktično pogoduju obnovi i poboljšanju kvaliteta i sastava zemljišta. Međutim, problem je u tome što je to dobro u zimskom periodu kada nema useva na površinama, a ne kada su usevi u razvoju i kada mogu da se naprave ovakve štete. Trenutno poljoprivrednici praktično ne mogu ništa da urade kako bi poboljšali stanje, jednostavno moraju da sačekaju da se površine prosuše, da mehanizacija može da uđe da obradi zemjište i da sačekaju setvu sledećih kultura. Preporuka bi bila ipak da se poljoprivredni proizvođači angažuju oko toga da se ti potoci i manji vodotokovi u planinskim i brdovitim predelima očiste od rastinja, granja, starog drveća, a nažalost često tu ima i divljih deponija, jer sve to u uslovima kada dođe do iznenadnih i obilnih padavina može da prouzrokuje poplave i onda nastradaju usevi.

Krtica – zaštićena životinjska vrsta

Damjanović kaže da su česte kiše u proteklom periodu uslovile i povećanu brojnost i pojavu puževa. On je podsetio i na to da krtice, koje su zaštićena životinjska vrsta, nisu štetočine jer ne jedu biljke, već insekte, pa su u neku ruku korisne.

– Krtica je zaštićena životinjska vrsta i protivzakonito ju je ubiti. Ona se ne hrani biljnim ostacima, već insektima i zbog toga je poželjna u zemljištima, ali ne obradivim gde svojim kopanjem i prolaskom kroz zemlju fizički uništava koren i pravi štetu. Često je ta šteta vizuelno veća nego što je stvarno velika. Mnogo su opasniji poljski glodari, miševi i slično, ali trenutno ih nema. Obično se javljaju u kasno leto tako da ukoliko je veći broj aktivnih rupa nego što je uobičajeno na parcelama, obavezno treba proći, postaviti mamce za glodare i sprečiti njihovu veću pojavu. Trenutno na našem terenu što se tiče tih štetočina na ratarskim i povrtarskim kulturama imamo problema sa puževima, ali postoje preparati kojima se oni mogu suzbiti. To su „pužolini“, mamci za puževe, ima ih pet – šest vrsta na tržištu i uglavnom su svi dobri, ali se mora voditi računa pri njihovoj upotrebi jer oni spadaju u najotrovnije pesticide u poljoprivrednoj primeni. Taj preparat se nikako ne sme rasturati recimo po kupusnjačama, već se to mora raditi precizno, da se baca van biljaka ili da se pažljivo po zemljištu postave mamci da ne bi došlo do zavijanja u glavicu kupusa ili slično što može posle da prouzrokuje probleme.

Malinjaci u delovima Ivanjice u katastrofalnom stanju

Savetodavci kraljevačke Poljoprivredne stručne službe obišli su u četvrtak delove Ivanjice gde su poplave uništile malinjake. Branko Galović, savetodavac za zaštitu bilja, kaže da je situacija veoma loša, malinjaci koji su bili pod vodom su počeli da se suše, a mnogi izdanci se ove godine neće oporaviti. On je dodao da su bujične vode nanele velike štete malinjacima i na području Kraljeva.

– Malinjaci se nalaze u jako lošem stanju. Pojedini su potpuno bili pod vodom i sada je došlo do situacije da se većina zasada suši jer je voda ugušila korenov sistem, a dolazi i do pojave plamenjače. Berba je počela, stigla je negde do trećeg branja, a veliki je problem sa sušenjem izdanaka koji su doneli rod i beleži se pojava truleži. Iako su proizvođači odradili kompletne tretmane protiv truleži plodova, ovakvi vremenski uslovi i obilne padavine su uslovili pojavu ove bolest. Sada je i sam kvalitet maline lošiji, a pre mesec dana je stanje bilo odlično jer su se malinjaci bili oporavili od prošlogodišnjih problema. Ne možemo proizvođačima preporučiti da sada nešto rade po pitanju zaštite, jedino je moguće da koriste neke bio i organske preparate i da pokušaju da izdanke održe i sačuvaju za sledeću godinu. Dosta izdanaka koji se pripremaju za sledeću godinu su oštećeni i više su stradali nego sami malinjaci, tako da je zaista dosta problema na terenu.

U Kraljevu berba maline traje nekih 20-ak dana i više od pola berbe je završeno.

– Ima dosta proizvođača u Žičkom polju koji se bave gajenjem Polke i rade organski sistem proizvodnje. Ona se nalazi sada u fenofazi cvetanja tako da je veliki problem i za ovdašnje proizvođače. Polka se gaji na nekih 20 hektara i većina je uništena. Temperature su bile niske sa dosta padavina, što je pogodovalo malini i ima dosta krupnijih plodova, posle kiše imali smo odlične prinose, ali temperatura od 35 stepeni potpuno je smanjila prinos i pad je neverovatan, za više nego duplo.

Grad je ove godine značajne štete naneo u studeničkom kraju gde su uništene velike površine pod malinom i drugim poljoprivrednim kulturama.

– Preporuka svim poljoprivrednim proizvođačima je da osiguravaju svoje useve. Na studeničkom terenu grad je ove godine potpuno opustošio malinjake, i ne samo malinjake, već i druge useve, i neće ni biti roda maline iz tog kraja. Grad se desio u prvom delu vegetacije tako da se novi izdanci pripremaju za sledeću godinu. Problem se javlja i sa košenjem trave, ljudi nisu mogli zbog velikih padavina da obave taj posao trebali su sada da imaju neki drugi otkos, a ni su ni prvi skinuli.

Po rečima Branka Galovića, vremenski uslovi ove godine utiču na primenu zaštitnih sredstava od kojih u velikoj meri zavise rod i prinos poljoprivrednih kultura.

– Vađenje krompira je negde već krenulo, recimo u Zablaću, a dosta problema ima sa plasteničkom proizvodnjom. Javlja se crna pegavost – alternaria, a usled velikih padavina i vlage imamo problema sa bakterioznom plamenjačom. Kod kruške i jabuke se javlja ervinia, tako da i u voćarskoj i ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji ove godine ima problema što se tiče zaštite. Mi imamo plan i program zaštite ali ne možemo da predvidimo kakvi će vremenski uslovi biti kako bi se pridržavali tog plana i programa. Ervinija je najznačajnija bolest kod dunje, mada se ove godine više javila kod kruške, što inače nije uobičajeno. Preporuka je uvek bila uklanjanje zaraženih grana spaljivanjem, ali kada dođe do visokih temperatura koje traju duži vremenski period, onda uklanjanje treba vršiti mehanički. Bitno je da se pribor koji se tom prilikom koristi potapa u rastvor hlora ili alkohola jer se tako vrši dezinfekcija i sprečava širenje zaraze. Poželjna je i primena bakarnih preparata naravno i u vegetaciji je dozvoljena količina od samo 50 grama na 100 litara vode ili 5 grama na 10 litara i može se kombinovati uz ostale preparate. Što se tiče plasteničke proizvodnje, mogu se primeniti preparati sa malom karencom protiv plamenjače i crne pegavosti.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR