Мала количина падавина током зиме и сушни пролећни период отежали су пролећну сетву. Након тога уследио је период обилних падавина, а јунске поплаве су уништиле многе усеве, пољопривредно земљиште као и путеве који су од великог значаја у време бербе малина и других пољопривредних култура. Обилне падавине и поплаве су у Моравичком округу оштетиле око 1000 хектара пољопривредног земљишта који чине два до три посто укупног обрадивог земљишта на територији нашег округа, каже Милан Дамљановић, саветодавац за ратарство у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби.
– Имали смо изразито сушну зиму, а и пролеће је било са мало падавина сушно, тако да је главни период сетве повртарских и ратарских култура дочекан са великим дефицитом влаге у земљишту. У протеклих 20-ак дана дошло је до енормних падавина. За неких 13 дана на терену Моравичког округа је пало између 200 и 400 литара кише по квадратном метру. Годишњи просек падавина на нашим теренима је око 650 литара по квадратном метру, што значи да је за неких 10 дана, а негде и чак за два до три дана, пала половина годишњих падавина. Док је земљиште имало капацитет да прими влагу јер је било пресушено, није било проблема, међутим када је земљишна влага попуњена кренуле су и интензивне падавине које су проузроковале проблеме и дошло је до прилично велике штете на терену Моравичког округа. Највеће штете су у Ариљу, горњем Драгачеву у сливу реке Бјелице, у сливу Моравице, а нешто мање у чачанском крају, где су страдали усеви у самом приобалном појасу Мораве у доњем делу општине према Краљеву. Било је изливања и у сливовима река и потока у општини Горњи Милановац, па до потпуног уништења усева близу водотокова. Нека груба процена за сада је да је око 1000 хектара пољопривредног земљишта потпуно уништено. Срећом, тамо где су уређени водотокови или где није било таквих услова, штете су неупоредиво мање. Тренутно стање усева је разнолико и тамо где је било поплава практично немамо ништа од пољопривреде, али то је ипак релативно мали проценат, јер на територији целог Моравичког округа то је неких 2 – 3 посто обрадивих површина.
Очекује се натпросечан принос пшенице
Жетва пшенице у Војводини је почела, а за неколико дана се очекује да она почне и у Моравичком округу. Дамљановић каже да очекује натпросечан принос, али су падавине допринеле појави фузариозе класа. Кукуруз је имао мањи застој у развоју, али се брзо опоравио, стање у усевима кромпира за сада је одлично, што није случај са осталим повртарским културама.
– Овде би такође жетва могла да почне на неким парцелама овса и јечма, али је земљиште још увек превише влажно па механизација теже може да уђе, али се надамо да ће за неколико дана почети. Стање пшенице је доста добро, било је доста воде у време наливања зрна тако да је хектолитар добар, апсолутна тежина зрна је добра и принос би требало да буде натпросечан. Међутим, нешто је слабије здравствено стање пшенице зато што је дошло до развоја фузаријозе на класу јер се на нашем терену углавном стрнине не прскају против фузаријозе у време класања, што је велика грешка јер кад су непогодни услови може да дође до значајног пада приноса, али срећом на нашем терену није било много полеглих усева тако да очекујем да ће принос пшенице бити натпросечан.
Кукуруз је посејан у оптималном року и његово ницање и развој до 5 – 6 листа је било одлично. Потом је наступило хладније време што није погодовало развоју кукуруза, тако да је дошло до застоја, јер није могао да пређе у следећу фазу, а то је омогућило коровима да се више развију. Међутим, сада када су наступиле велике врућине, кукуруз се за неколико дана опоравио и сада је у доста добром стању.
Кромпиру су ови временски услови погодовали тако да су усеви углавном добри, али се морају штитити редовно против пламењаче и бактериозе, јер је бујност у кромпириштима велика. Њему погодује влажно време за развој тако да су усеви кромпира одлични, што се не би могло рећи за остале повртарске културе на отвореном где је дошло до значајног застоја у развоју расада под свим културама.
Кромпир је најугроженији од пламењаче, због чега произвођачи морају редовно да обилазе парцеле и примењују превентивне мере у току целе сезоне. Неких посебних услова за пламењачу у хладнијем периоду није било иако је било влаге, али није било значајнијих осцилација у дневним и ноћним температурама да би дошло до масовније појаве пламењаче. Са друге стране, сада су се температуре подигле изнад 30 степени, а пламењача се не развија на температурама вишим од 27-28 степени. И поред тога, због релативно велике бујности усеви се морају редовно третирати хемијским средствима, јер су временски услови нестабилни и не знамо да ли ће опет за пет – шест дана наступити неки период хладног времена или период са сменом сунца и кише који погодује развоју пламењаче, а онда механизација неће моћи да уђе у парцеле због превлажености земљишта. Због тога је битно да се усеви кромпира на сваких седам до десет дана штите од пламењаче. Наравно да она може да се појави на свим повртарским културама, али у принципу је кромпир најугроженији што се тога тиче. Повртари који се баве производњом паприке или парадајза имају мање површине које могу лакше да се третирају и ручно са леђним кантама и са лаком механизацијом, за разлику од кромпира који се често гаји на површинама од 5 – 10 хектара и сличним површинама у брдско-планинском крају где када дође до јаких падавина, механизација не може да уђе по неколико дана у парцеле, а то је сасвим довољно да пламењача уништи усеве. Зато се мора превентивно третирати неким полусистемицима или бакарним препаратима који превентивно делују на појаву пламењаче.
Од давнина је познато да наплави земљишта практично погодују обнови и побољшању квалитета и састава земљишта. Међутим, проблем је у томе што је то добро у зимском периоду када нема усева на површинама, а не када су усеви у развоју и када могу да се направе овакве штете. Тренутно пољопривредници практично не могу ништа да ураде како би побољшали стање, једноставно морају да сачекају да се површине просуше, да механизација може да уђе да обради земјиште и да сачекају сетву следећих култура. Препорука би била ипак да се пољопривредни произвођачи ангажују око тога да се ти потоци и мањи водотокови у планинским и брдовитим пределима очисте од растиња, грања, старог дрвећа, а нажалост често ту има и дивљих депонија, јер све то у условима када дође до изненадних и обилних падавина може да проузрокује поплаве и онда настрадају усеви.
Кртица – заштићена животињска врста
Дамјановић каже да су честе кише у протеклом периоду условиле и повећану бројност и појаву пужева. Он је подсетио и на то да кртице, које су заштићена животињска врста, нису штеточине јер не једу биљке, већ инсекте, па су у неку руку корисне.
– Кртица је заштићена животињска врста и противзаконито ју је убити. Она се не храни биљним остацима, већ инсектима и због тога је пожељна у земљиштима, али не обрадивим где својим копањем и проласком кроз земљу физички уништава корен и прави штету. Често је та штета визуелно већа него што је стварно велика. Много су опаснији пољски глодари, мишеви и слично, али тренутно их нема. Обично се јављају у касно лето тако да уколико је већи број активних рупа него што је уобичајено на парцелама, обавезно треба проћи, поставити мамце за глодаре и спречити њихову већу појаву. Тренутно на нашем терену што се тиче тих штеточина на ратарским и повртарским културама имамо проблема са пужевима, али постоје препарати којима се они могу сузбити. То су „пужолини“, мамци за пужеве, има их пет – шест врста на тржишту и углавном су сви добри, али се мора водити рачуна при њиховој употреби јер они спадају у најотровније пестициде у пољопривредној примени. Тај препарат се никако не сме растурати рецимо по купусњачама, већ се то мора радити прецизно, да се баца ван биљака или да се пажљиво по земљишту поставе мамци да не би дошло до завијања у главицу купуса или слично што може после да проузрокује проблеме.
Малињаци у деловима Ивањице у катастрофалном стању
Саветодавци краљевачке Пољопривредне стручне службе обишли су у четвртак делове Ивањице где су поплаве уништиле малињаке. Бранко Галовић, саветодавац за заштиту биља, каже да је ситуација веома лоша, малињаци који су били под водом су почели да се суше, а многи изданци се ове године неће опоравити. Он је додао да су бујичне воде нанеле велике штете малињацима и на подручју Краљева.
– Малињаци се налазе у јако лошем стању. Поједини су потпуно били под водом и сада је дошло до ситуације да се већина засада суши јер је вода угушила коренов систем, а долази и до појаве пламењаче. Берба је почела, стигла је негде до трећег брања, а велики је проблем са сушењем изданака који су донели род и бележи се појава трулежи. Иако су произвођачи одрадили комплетне третмане против трулежи плодова, овакви временски услови и обилне падавине су условили појаву ове болест. Сада је и сам квалитет малине лошији, а пре месец дана је стање било одлично јер су се малињаци били опоравили од прошлогодишњих проблема. Не можемо произвођачима препоручити да сада нешто раде по питању заштите, једино је могуће да користе неке био и органске препарате и да покушају да изданке одрже и сачувају за следећу годину. Доста изданака који се припремају за следећу годину су оштећени и више су страдали него сами малињаци, тако да је заиста доста проблема на терену.
У Краљеву берба малине траје неких 20-ак дана и више од пола бербе је завршено.
– Има доста произвођача у Жичком пољу који се баве гајењем Полке и раде органски систем производње. Она се налази сада у фенофази цветања тако да је велики проблем и за овдашње произвођаче. Полка се гаји на неких 20 хектара и већина је уништена. Температуре су биле ниске са доста падавина, што је погодовало малини и има доста крупнијих плодова, после кише имали смо одличне приносе, али температура од 35 степени потпуно је смањила принос и пад је невероватан, за више него дупло.
Град је ове године значајне штете нанео у студеничком крају где су уништене велике површине под малином и другим пољопривредним културама.
– Препорука свим пољопривредним произвођачима је да осигуравају своје усеве. На студеничком терену град је ове године потпуно опустошио малињаке, и не само малињаке, већ и друге усеве, и неће ни бити рода малине из тог краја. Град се десио у првом делу вегетације тако да се нови изданци припремају за следећу годину. Проблем се јавља и са кошењем траве, људи нису могли због великих падавина да обаве тај посао требали су сада да имају неки други откос, а ни су ни први скинули.
По речима Бранка Галовића, временски услови ове године утичу на примену заштитних средстава од којих у великој мери зависе род и принос пољопривредних култура.
– Вађење кромпира је негде већ кренуло, рецимо у Заблаћу, а доста проблема има са пластеничком производњом. Јавља се црна пегавост – алтернариа, а услед великих падавина и влаге имамо проблема са бактериозном пламењачом. Код крушке и јабуке се јавља ервиниа, тако да и у воћарској и ратарској и повртарској производњи ове године има проблема што се тиче заштите. Ми имамо план и програм заштите али не можемо да предвидимо какви ће временски услови бити како би се придржавали тог плана и програма. Ервинија је најзначајнија болест код дуње, мада се ове године више јавила код крушке, што иначе није уобичајено. Препорука је увек била уклањање заражених грана спаљивањем, али када дође до високих температура које трају дужи временски период, онда уклањање треба вршити механички. Битно је да се прибор који се том приликом користи потапа у раствор хлора или алкохола јер се тако врши дезинфекција и спречава ширење заразе. Пожељна је и примена бакарних препарата наравно и у вегетацији је дозвољена количина од само 50 грама на 100 литара воде или 5 грама на 10 литара и може се комбиновати уз остале препарате. Што се тиче пластеничке производње, могу се применити препарати са малом каренцом против пламењаче и црне пегавости.
