Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 5. мај 2019.

Пролеће је већ поодмакло, а воћари на почетку овог најлепшег годишњег доба увек стрепе од позних пролећних мразева. Иако је зима била умерено блага, пролећни мразеви крајем марта и почетком априла оштетили су одређене воћне врсте као што су кајсија, која цвета међу првима, и јабука.

Према оцени Бранка Танасковића, саветодавца за воћарство из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, ова година практично не наликује претходној, судећи према досадашњем родном потенцијалу који је веома разнолик. Томе су значајно допринели позни пролећни мразеви на крају марта и почетком априла, који су у чачанском крају спуштали температуре и до минус пет степени. Иако је зима била умерена, без јаких мразева, пролећне појаве мраза оштетиле су одређене врсте воћа, као што су кајсија и јабука. Већих оштећења цветова било је код заметнутих плодова у долинама Чемернице, Мораве, Дичине, као и у нижим крајевима Миоковаца. Причињена је и до осамдесетопроцентна штета кајсији у цветању на појединим парцелама, док су долински засади јабуке у фази отварања цветова пострадали до тридесет одсто, поједини и више.

– Значајније смрзавање родног потенцијала у фази цветања забележили смо и у доњим селима низ Мораву: Заблаћу, Балузи, Трнави, Горичанима. Генерално говорећи, чак и тамо где није било већих пролећних мразева, код јабучастих плодова је слабије заметање него претходне године, што смо поготово приметили у засадима крушке, али и воћњацима трешње и вишње. За разлику од набројаних мразних подручја, на брдским локалитетима познатим по гајењу кајсије, као што су Пријевор и Горњи Миоковци, засади су са натпросечним, обећавајућим родом за ову сезону, примећује Танасковић.

Кајсија спада међу биљке најосетљивије на позне пролећне мразеве, који могу знатно оштетити ову важну врсту. Њени затворени цветови се смрзавају на минус три до минус четири степена, а отворени на минус два-три, док сасвим младим плодовима чак и један степен изнад нуле може нанети одређену штету. Генеративни органи су, иначе, најосетљивији управо у периоду цветања. Ипак, вреди се борити, што подразумева и коришћење осигурања за произвођаче, како услед штете од мразева, тако и код смањења квалитета самих плодова. У нашем крају, подсећа Танасковић, држава омогућава повраћај од седамдесет одсто на цену осигурања.

Облици заштите

– Поред тога, произвођачима препоручујемо активне методе заштите као што су покривање биљака, замагљивање или задимљавање, прскање или орошавање које је један од најсигурнијих начина. Њиме се вештачком кишом ствара фина покорица, односно, омот од ледног омотача око самог цвета, у циљу заштите његових најосетљивијих делова, првенствено тучка. Овом методом се не повећава сама температура ваздуха, већ се воћке штите конзервирањем температуре у самој култури, које не дозвољава да падну испод тачке смрзавања. Ледена скрамица прекрива површину цвета или тек формираних плодића, па је ткиво органа заштићено од замрзавања на ризичној температури. Ту су и могућности додавања топлоте у самим засадима кроз сламну струготину у старим, натрулим балама сена, али се морам осврнути на једну важну превентиву, практично пасивну методу заштите од мразева – а то је одабир локације за сађење. Морају се избегавати котлине, уски басени, депресије, а фаворизовати падине и брда у близини већих водених површина. Појава мраза у рано пролеће један је од највећих проблема, а сама осетљивост култура зависи од фазе развића, тј. стадијума када су цветови отворени. Због тога је веома битно постављати засад на северним падинама, како би се избегло рано цветање, објашњава наш саговорник.

Осим ових, у пасивне методе спада повећавање влажности земљишта, које у току дана акумулира више топлоте од сувог, а површински слој се у току ноћи спорије хлади услед спровођења топлоте из дубљих слојева. Због тога је изнад таквог земљишта препоручљиво обрађивање и растресање услед појаве мраза. Када се створи више хладног ваздуха него изнад необрађеног земљишта, већи су ризици од смрзавања захваћених култура. Пресудна је покривеност земљишта травом. Препоручљиво је да се терени са очекиваном појавом позних пролећних мразева одржавају голи или са ниским травнатим прекривачима. Наиме, слабије покривено земљиште се дању спорије загрева, а брже хлади током ноћи, услед транспирације биљака. Стари метод кречења стабала би требало примењивати крајем јесени или почетком зиме, јер белило на биљкама одбија светлост, па и превремено кретање. Уз постављање баријера и коришћење неких других метода, ово су неке од пасивних метода превентиве, како нас не би изненадили пролећни мразеви у ризичним подручјима, као ове године.

У Ариљском селу Крушчица, фарма коза Гојка Вучићевића пример добре праксе

У Србији последњих година често можемо чути како људи, уморни од напорног живота у граду, желе да напусте посао и живот наставе на селу где би се бавили повртарством, воћарством или сточарством. Чињеница је да темпо живљења у урбаним срединама постаје све бржи и захтевнији, са све више обавеза а мање слободног времена. Али питање је да ли живети на селу значи и бити растерећенији. Ако би питали неког пољопривредника, верујемо да би одговор био да је живот на селу неизвестан и тежак, да раде од јутра до сутра, али да никада не знају колико и да ли ће им се труд исплатити.

Приликом недавног обиласка села Крушчица, председник општине Ариље, Милош Недељковић, посетио је газдинство Гојка Вучићевића, власника фарме коза на којој производи млеко и млечне производе.

– Он има триста коза, а имање је уређено тако да на њему може да се врши сеоски туризам. Код њега долазе из Холандије, Белгије, Словеније, била је једна делегација из Јапана и сви су одушевљени. Стално причамо о томе како задржати младе на селу, ето, Гојко Вучићевић је добар пример и због сеоског туризма, али и млекаре у којој производи дванаест врста козјих сирева, а све то извози. Њему је велики проблем што нема довољно млека. Пре неколико дана је морао да оде триста километара од Ариља, како би купио млеко за производњу и испоштовао иностране купце. Било би добро да се укључи Министарство пољопривреде, помажући у проширењу фарме, јер власник сигурно може да пласира сир, гајећи две до три хиљаде коза, каже Недељковић, истичући како је Гојко Вучићевић радио у иностранству и целокупну уштеђевину уложио у своје газдинство, па би требало да га Министарство подржи и помогне. Сличан пример представља фарма оваца Тома Ковачевића из истог села, за чије испуњење радног потенцијала такође фали средстава.

Недељковић нам је потврдио и то да се у склопу бивше задруге у Ариљу гради фабрика за прераду малине, као заједнички подухват Србије и Мађарске. Представници мађарског инвеститора ове недеље су боравили у Ариљу, са руководством општине разговарајући о решавању проблема Иновационог центра који не ради од прошле године. Досадашњи проблем представљала је нерешена власничка структура, а након што се она регулише, пољопривредници из Ариља ће поново моћи да у Иновационом центру врше анализу земљишта, испитивање воћа и поврћа на пестициде, али и добију стручне савете из области пољопривреде.

– Неколико фирми је имало учешће, као и држава. Сви су имали удео од по двадесет пет одсто. Остало је удружење, али је дошло до промена на правној основи, тако да би ускоро све требало да крене да ради пуном паром. Било је потребно активирати учеснике који су до сада били незаинтересовани, што значи да нису долазили на скупштину нити доносили одлуке. Центар се налази у склопу Општине, предстоји нам да све оживимо и акредитујемо, кренемо у озбиљна испитивања, тако да сви заинтересовани за воћарство и сточарство добију стручну помоћ и подршку. Важно нам је да уматичимо краве и овце, како људи не би више били приморани да одлазе у друге општине да реше свој проблем, јер не могу добити повраћај средстава из Министарства уколико све није претходно регулисано.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024