AGROSAVETNIK, 5. maj 2019.

AGROSAVETNIK, 5. maj 2019.

0
Foto: Dženarika Info

Proleće je već poodmaklo, a voćari na početku ovog najlepšeg godišnjeg doba uvek strepe od poznih prolećnih mrazeva. Iako je zima bila umereno blaga, prolećni mrazevi krajem marta i početkom aprila oštetili su određene voćne vrste kao što su kajsija, koja cveta među prvima, i jabuka.

Prema oceni Branka Tanaskovića, savetodavca za voćarstvo iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak, ova godina praktično ne nalikuje prethodnoj, sudeći prema dosadašnjem rodnom potencijalu koji je veoma raznolik. Tome su značajno doprineli pozni prolećni mrazevi na kraju marta i početkom aprila, koji su u čačanskom kraju spuštali temperature i do minus pet stepeni. Iako je zima bila umerena, bez jakih mrazeva, prolećne pojave mraza oštetile su određene vrste voća, kao što su kajsija i jabuka. Većih oštećenja cvetova bilo je kod zametnutih plodova u dolinama Čemernice, Morave, Dičine, kao i u nižim krajevima Miokovaca. Pričinjena je i do osamdesetoprocentna šteta kajsiji u cvetanju na pojedinim parcelama, dok su dolinski zasadi jabuke u fazi otvaranja cvetova postradali do trideset odsto, pojedini i više.

– Značajnije smrzavanje rodnog potencijala u fazi cvetanja zabeležili smo i u donjim selima niz Moravu: Zablaću, Baluzi, Trnavi, Goričanima. Generalno govoreći, čak i tamo gde nije bilo većih prolećnih mrazeva, kod jabučastih plodova je slabije zametanje nego prethodne godine, što smo pogotovo primetili u zasadima kruške, ali i voćnjacima trešnje i višnje. Za razliku od nabrojanih mraznih područja, na brdskim lokalitetima poznatim po gajenju kajsije, kao što su Prijevor i Gornji Miokovci, zasadi su sa natprosečnim, obećavajućim rodom za ovu sezonu, primećuje Tanasković.

Kajsija spada među biljke najosetljivije na pozne prolećne mrazeve, koji mogu znatno oštetiti ovu važnu vrstu. Njeni zatvoreni cvetovi se smrzavaju na minus tri do minus četiri stepena, a otvoreni na minus dva-tri, dok sasvim mladim plodovima čak i jedan stepen iznad nule može naneti određenu štetu. Generativni organi su, inače, najosetljiviji upravo u periodu cvetanja. Ipak, vredi se boriti, što podrazumeva i korišćenje osiguranja za proizvođače, kako usled štete od mrazeva, tako i kod smanjenja kvaliteta samih plodova. U našem kraju, podseća Tanasković, država omogućava povraćaj od sedamdeset odsto na cenu osiguranja.

Oblici zaštite

– Pored toga, proizvođačima preporučujemo aktivne metode zaštite kao što su pokrivanje biljaka, zamagljivanje ili zadimljavanje, prskanje ili orošavanje koje je jedan od najsigurnijih načina. Njime se veštačkom kišom stvara fina pokorica, odnosno, omot od lednog omotača oko samog cveta, u cilju zaštite njegovih najosetljivijih delova, prvenstveno tučka. Ovom metodom se ne povećava sama temperatura vazduha, već se voćke štite konzerviranjem temperature u samoj kulturi, koje ne dozvoljava da padnu ispod tačke smrzavanja. Ledena skramica prekriva površinu cveta ili tek formiranih plodića, pa je tkivo organa zaštićeno od zamrzavanja na rizičnoj temperaturi. Tu su i mogućnosti dodavanja toplote u samim zasadima kroz slamnu strugotinu u starim, natrulim balama sena, ali se moram osvrnuti na jednu važnu preventivu, praktično pasivnu metodu zaštite od mrazeva – a to je odabir lokacije za sađenje. Moraju se izbegavati kotline, uski baseni, depresije, a favorizovati padine i brda u blizini većih vodenih površina. Pojava mraza u rano proleće jedan je od najvećih problema, a sama osetljivost kultura zavisi od faze razvića, tj. stadijuma kada su cvetovi otvoreni. Zbog toga je veoma bitno postavljati zasad na severnim padinama, kako bi se izbeglo rano cvetanje, objašnjava naš sagovornik.

Osim ovih, u pasivne metode spada povećavanje vlažnosti zemljišta, koje u toku dana akumulira više toplote od suvog, a površinski sloj se u toku noći sporije hladi usled sprovođenja toplote iz dubljih slojeva. Zbog toga je iznad takvog zemljišta preporučljivo obrađivanje i rastresanje usled pojave mraza. Kada se stvori više hladnog vazduha nego iznad neobrađenog zemljišta, veći su rizici od smrzavanja zahvaćenih kultura. Presudna je pokrivenost zemljišta travom. Preporučljivo je da se tereni sa očekivanom pojavom poznih prolećnih mrazeva održavaju goli ili sa niskim travnatim prekrivačima. Naime, slabije pokriveno zemljište se danju sporije zagreva, a brže hladi tokom noći, usled transpiracije biljaka. Stari metod krečenja stabala bi trebalo primenjivati krajem jeseni ili početkom zime, jer belilo na biljkama odbija svetlost, pa i prevremeno kretanje. Uz postavljanje barijera i korišćenje nekih drugih metoda, ovo su neke od pasivnih metoda preventive, kako nas ne bi iznenadili prolećni mrazevi u rizičnim područjima, kao ove godine.

U Ariljskom selu Kruščica, farma koza Gojka Vučićevića primer dobre prakse

U Srbiji poslednjih godina često možemo čuti kako ljudi, umorni od napornog života u gradu, žele da napuste posao i život nastave na selu gde bi se bavili povrtarstvom, voćarstvom ili stočarstvom. Činjenica je da tempo življenja u urbanim sredinama postaje sve brži i zahtevniji, sa sve više obaveza a manje slobodnog vremena. Ali pitanje je da li živeti na selu znači i biti rasterećeniji. Ako bi pitali nekog poljoprivrednika, verujemo da bi odgovor bio da je život na selu neizvestan i težak, da rade od jutra do sutra, ali da nikada ne znaju koliko i da li će im se trud isplatiti.

Prilikom nedavnog obilaska sela Kruščica, predsednik opštine Arilje, Miloš Nedeljković, posetio je gazdinstvo Gojka Vučićevića, vlasnika farme koza na kojoj proizvodi mleko i mlečne proizvode.

– On ima trista koza, a imanje je uređeno tako da na njemu može da se vrši seoski turizam. Kod njega dolaze iz Holandije, Belgije, Slovenije, bila je jedna delegacija iz Japana i svi su oduševljeni. Stalno pričamo o tome kako zadržati mlade na selu, eto, Gojko Vučićević je dobar primer i zbog seoskog turizma, ali i mlekare u kojoj proizvodi dvanaest vrsta kozjih sireva, a sve to izvozi. Njemu je veliki problem što nema dovoljno mleka. Pre nekoliko dana je morao da ode trista kilometara od Arilja, kako bi kupio mleko za proizvodnju i ispoštovao inostrane kupce. Bilo bi dobro da se uključi Ministarstvo poljoprivrede, pomažući u proširenju farme, jer vlasnik sigurno može da plasira sir, gajeći dve do tri hiljade koza, kaže Nedeljković, ističući kako je Gojko Vučićević radio u inostranstvu i celokupnu ušteđevinu uložio u svoje gazdinstvo, pa bi trebalo da ga Ministarstvo podrži i pomogne. Sličan primer predstavlja farma ovaca Toma Kovačevića iz istog sela, za čije ispunjenje radnog potencijala takođe fali sredstava.

Nedeljković nam je potvrdio i to da se u sklopu bivše zadruge u Arilju gradi fabrika za preradu maline, kao zajednički poduhvat Srbije i Mađarske. Predstavnici mađarskog investitora ove nedelje su boravili u Arilju, sa rukovodstvom opštine razgovarajući o rešavanju problema Inovacionog centra koji ne radi od prošle godine. Dosadašnji problem predstavljala je nerešena vlasnička struktura, a nakon što se ona reguliše, poljoprivrednici iz Arilja će ponovo moći da u Inovacionom centru vrše analizu zemljišta, ispitivanje voća i povrća na pesticide, ali i dobiju stručne savete iz oblasti poljoprivrede.

– Nekoliko firmi je imalo učešće, kao i država. Svi su imali udeo od po dvadeset pet odsto. Ostalo je udruženje, ali je došlo do promena na pravnoj osnovi, tako da bi uskoro sve trebalo da krene da radi punom parom. Bilo je potrebno aktivirati učesnike koji su do sada bili nezainteresovani, što znači da nisu dolazili na skupštinu niti donosili odluke. Centar se nalazi u sklopu Opštine, predstoji nam da sve oživimo i akreditujemo, krenemo u ozbiljna ispitivanja, tako da svi zainteresovani za voćarstvo i stočarstvo dobiju stručnu pomoć i podršku. Važno nam je da umatičimo krave i ovce, kako ljudi ne bi više bili primorani da odlaze u druge opštine da reše svoj problem, jer ne mogu dobiti povraćaj sredstava iz Ministarstva ukoliko sve nije prethodno regulisano.

POSTAVI ODGOVOR