AGROSAVETNIK, 8. novembar 2020.

AGROSAVETNIK, 8. novembar 2020.

Na domaćem tržištu preko 60 odsto dunje, ali i rakije od ovog voća, dolazi iz Tavnika, a skoro svako domaćinstvo u ovom selu ima zasade dunje. Jedno od takvih je domaćinstvo Vladete Obradovića...

0
Foto: Branko Obradović

Selo Tavnik koje se nalazi između Kraljeva i Čačka poznato je po proizvodnji dunja i to ne samo u Srbiji već, kako mnogi tvrde, ovo selo ima najviše dunja u čitavoj Evropi. Tome su doprineli geografski položaj, specifičan sastav zemljišta, ali i ruže vetrova koje pogoduju voćnjacima. Na domaćem tržištu preko 60 odsto dunje, ali i rakije od ovog voća, dolazi iz Tavnika, a skoro svako domaćinstvo ima zasade dunje. Jedno od takvih je domaćinstvo Vladete Obradovića koji na svojoj očevini sa porodicom gaji dunje na površini od oko 5 hektara. Iako ne žive u Tavniku već u Kragujevcu gde imaju redovne poslove, rešili su da se u ovom selu ozbiljno bave proizvodnjom dunje za rakiju, pa su pre četiri godine napravili i destileriju, ispričao nam je Vladeta koji je prvi voćnjak zasadio još kao gimnazijalac, 1974. godine.

– Prvi voćnjak, od nekih 50 ari, zasadio sam uz pomoć roditelja, tako su se deca tada vaspitavala. Danas od tog voćnjaka nije ostala ni jedna dunja jer smo izvadili sva stabla zbog mašinske obrade i drugačijeg načina gajenja dunje. U to vreme voće se nije prskalo jer tada nije bilo nikakvih bolesti koje su napadale dunju. Tek krajem 80-ih i početkom 90-ih godina počela je da je napada ervinija i sve ostale bolesti koje su došle preko okeana.

Ozbiljnom proizvodnjom Obradovići su počeli da se bave pre 6-7 godina, a danas na svom imanju imaju oko 3.500 stabala dunje. Vladeta kaže da su zadovoljni dosadašnjim rezultatima.

Foto: Branko Obradović

– Mi živimo i radimo u Kragujevcu. Ova zemlja u Tavniku je delom moja očevina, a delom okolna zemlja koju smo kupili. U ozbiljniji posao gajenja dunje ušli smo ćerka, sin i ja. Dok je voćnjak stasavao, napravili smo destileriju i sve ono što je neophodno po HASAP-u tako da smo zaokružili ciklus. Danas najveći deo posla obavljamo sin i ja i zadovoljni smo onim što radimo.

Stabla su još uvek mlada, u svojoj 6. godini, ali dobro rađaju, kaže sagovornik. Svake godine daju sve više plodova, a puna rodnost može da se očekuje za dve do tri godine.

Od pre četiri decenije kada je zasadio prve dunje, mnogo toga se promenilo u proizvodnji ovog voća. Danas to nije lak posao, potrebno je dosta rada i ulaganja do trenutka kada se može očekivati ekonomska isplativost, kaže Obradović.

– Proces od trenutka branja do trenutka ekonomske isplativosti je dosta mučan i težak. Ima dosta bolesti koje napadaju dunju i dosta posla, gotovo kao oko jabuke. Ako hoćete da imate dobar plod, morate oko nje dosta da radite. Mi smo uložili ogroman novac u tu plantažu i zato nemamo nameru da se bavimo ovim poslom neozbiljno.

Problem sa kojim se meštani Tavnika suočavaju je nedostatak vode za zalivanje, ali sa druge strane, ovo područje je vrlo retko na udaru gradonosnih oblaka, pa voće nije izloženo gradu kao što je to slučaj u mnogim čačanskim i kraljevačkim selima.

– Kada su vremenski uslovi takvi kakvi su bili ove godine, dobijete rod kakav nije viđen. Dunja je specifična voćka jer bolje podnosi sušu nego neke druge vrste. Plod zato može biti sitan, ali vrlo kvalitetan jer sadrži dosta šećera.

Foto: Branko Obradović

Obradovići su otvorili destileriju pre četiri godine i u njoj proizvode rakiju tavničanku.

– U Tavniku ima mnogo dunje. Međutim, potražnja je ove godine dosta manja zbog aktuelne epidemiološke situacije. Takođe, mnogo ima i krivotvorene dunjevače, neki je prave od jabuke. Mi to nikada nismo radili i nemamo nameru time da se bavimo. Kada bi država stala na put falsifikovanju rakije, tada biste mogli da kažete da možete pošteno da radite. Našu rakiju kontrolišu ovlašćene kuće i stalno nam dolazi inspekcija. Naša destilerija je po HASAP-u i mi nemamo taj problem.

Obradovići planiraju proširenje zasada i kapaciteta destilerije, a ono što im trenutno nedostaje je hladnjača. Sagovornik kaže da će pokušati da dobiju sredstva kroz državne ili gradske subvencije, ali dodaje da ne polaže velike nade u subvencije jer novca za njih ima vrlo malo, ne isplaćuju se redovno a, kako navodi, oni nemaju vremena da čekaju.

Pored dunje, Obradovići na svom imanju imaju i druge voćne vrste. Poslove obavljaju sami, ali kada je potrebna pomoć angažuju sezonske radnike. Ono što je za njih velika prednost je to što su uspeli da obezbede dovoljno poljoprivrednih mašina za voćarstvo, navodi sagovornik.

Imamo sve voćne kulture – trešnje, višnje, kajsije, breskve, grožđe, sve starinske sorte jabuka, ali one su samo za porodicu. Na poslovima smo angažovani supruga, sin i ja. Ako nam je potrebna pomoć, platimo radnike koje dovozimo iz Kragujevca jer ih u Tavniku nema – svi su zaposleni. Što se tiče priključnih mašina, imamo kompletno sve što postoji, a možda čak i više nego što nam treba, kaže Vladeta Obradović.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR