У Београду је од 30. јануара до 1. фебруара одржан први Међународни специјализовани сајам воћарства, виноградарства и повртарства „Агро Белграде“, којем су присуствовали и воћари и повртари из Чачка, представници Службе за пољопривреду, Градске управе за локални економски развој и представници чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе. Сајам је био комбинација изложбеног сајма и конференције, а окупио је преко 500 произвођача и откупљивача воћа и поврћа, задругара, произвођача опреме и механизације, стручњака из области заштите и прехране биља и друге организације и компаније из ове области. Пратећи конференцијски програми и округли столови на којима су учествовали аграрни стручњаци, бавили су се углавном актуелним изазовима у решавању проблема и примени савремених технолошких решења у пољопривреди, каже Бранко Танасковић, саветодавац за воћарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби.
– У халама Београдског сајма имали смо прилику да видимо један од водећих изложбених конференцијских догађаја у региону западног Балкана и шире и освежимо наше информативне ресурсе правим збивањима из пољопривреде. Уз размену знања и искуства, одржане су конференције са више презентација из пољопривредних иновација и државних подстицаја, обухваћен је један већи део ланца од производње преко технологије, до самог пласмана производа. Овом посетом имали смо прилику и директно да разговарамо са преко 500 излагача укључујући и водеће слветске компаније у овом сектору. Пратећи конференцијски програми и округли столови на којима су учествовали аграрни стручњаци, бавили су се углавном актуелним изазовима у решавању проблема и примени савремених технолошких решења у пољопривреди, али и неким темама из органске производње за коју влада све веће интересовање грађана, а и пољопривредних произвођача. Било је речи и о утицају климатских промена на производњу хране, али и утицају политике Европске Уније на пољопривреду у Србији и региону. Циљ сајма је да се постигне модернија, напреднија пољопривреда са системима у производњи и преради који би требало да иду у корак са савременијом продукцијом, али и у корак са радом и пласманом наших конкурената на светском тржишту што би значајно поправило наступ Србије код иностраних партнера. Од организатора сајма могло су чути да би требало учинити искорак из традиционалне у професионалну производњу, што нам управо и недостаје у последње време. Мој утисак је да је сајам оправдао очекивања и остварио значајне резултате што се може закључити по интересовању посетилаца. Надам се да ће у будућности понуда савременијих брендова сертификованог воћног садног материјала бити доступнија и нашим произвођачима, јер за њих постоји велико интересовање, поготову у домену нових селекционисаних програма у воћарству али и виноградарству, за које потребе наши ресурси још увек нису спремни, а нарочито у области органске производње, рекао је Танасковић.
Први пупољци
Током јануара, нарочито у другој половини месеца, имали смо пролеће усред зиме са неуобичајено високим температурама током дана. То је збунило неке биљне врсте које су у стању мировања, па су се појавиле висибабе, а на појединим стаблима могао се приметити и по неки пупољак. Из тог разлога, воћари су били забринути и са нестрпљењем ишчекивали кишу и снег плашећи се да каснији мраз не нанесе штете раном воћу чији се пупољци назиру. Бранко Танасковић каже да је забринутост воћара била оправдана, али и поред тога што су први дани фебруара били топли, захлађење и снег у брдско планинским пределима онемогућиће раније цветање раног воћа.
– Још увек мислимо да су воћни засади у потпуном зимском мировању, нарочито већина континенталних воћних врста на нашим просторима. Али постоји бојазан код пољопривредних произвођача, која је сасвим оправдана, будући да смо изласком на терен, највише на сунчаним падинама, видели веома развијене пупољке рано цветајућих врста и сората. С обзиром на то да смо на средини зиме и да нас очекују тек праве хладноће, очекивано је да воћари брину да ли ће воћке изнети род. Иначе, топло време у претходном периоду није дуго трајало, па те неуобичајене температуре за ово доба године ипак нису довољне да испровоцирају покретање воћних сокова. Пољопривредници могу за сада мирно да очекују наставак сезоне и почетак вегетације, односно све друге фенофазе. То се посебно може сагледати код врста које су у потпуном зимском мировању, попут јабучастог и доброг дела коштичавог воћа које је још увек у биолошком зимском мировању са потпуним мировањем свих метаболичких и физиолошких процеса у самим биљкама. Али за разлику од њих, код врста као што су кајсија, бадем, неке раније сорте брескве, нектарине и слично, постоји оправдана зебња свих нас у воћарству да њихово иначе кратко и нестабилно зимско мировање могу пореметити више температуре. У сваком случају, воћкама овај режим не одговара, али за сада могу констатовати да не би требало да буде великих штета имајући у виду да су ноћи доста хладне и да ниске температуре успоравају буђење биљака из дубоког зимског мировања.
Уколико у даљем периоду не буде већих временских осцилација, не би требало да дође ни до ранијег кретања вегетације, што би касније могло да се одрази на род, каже Танасковић. Он је овом приликом напоменуо да је најважнија припрема воћњака за зиму, односно да стабла у фазу зимског мировања уђу са довољно хранљивих материја. Ипак, временске прилике су непредвидиве, а климатске промене последњих неколико година заступљене су и на нашем подручју, али на њих се навикавају како воћари тако и саме воћке.
– Веома је важно да произвођачи то имају на уму и следећих година, а воћари са дугогодишњим искуством у сваком случају знају да је за добар биланс и добру кондицију засада у воћњацима, од пресудне важности да буду добро припремљени. Важно је да у фазу зимског мировања уђу добро снабдевени хранљивим материјама и да влага која се накупила током јесени и зимског периода буде довољна да омогући да се минерална и органска ђубрива, која су додата током јесени, довољно растворе и да се отпреме преко кореновог система и надземних делова воћака. Генерално гледајући, за сада нема никаквих проблема што се тиче засада, поготову уколико се период зимског дубоког биолошког мировања настави. Међутим, уколико се у овом периоду јаве нешто више температуре, то може довести до оштећења воћака, а уколико се јаве у периоду овог принудног еколошког зимског мировања могу изазвати и кретање вегетације. Наравно, природа је крајње непредвидива будући да смо и ми у последњих неколико година, у једном квантитативном промењеном статусу климе у нашем региону. Тако да и нешто више температуре, не могу дестабилизовати радове код воћара и не могу изазвати неке веће шокове у засадима.
Иако је ове седмице у многим деловима Србије било снежних падавина, које су нажалост направиле велике проблеме становништву тих крајева, у чачанском крају је било кише, али недовољно. Уколико се настави период са мало падавина, недостатак влаге у земљишту може бити проблем за воћне засаде, каже Танасковић. По његовим речима, ово је период када воћари имају пуне руке посла.
– Нарочито су неопходне снежне падавине које су драгоцене за саме засаде јер представљају важан ресурс у кретању асимилатива у стаблима на почетку вегетације. Тако да воћари који очекују добар род и родни потенцијал, морају предвидети и одговарајуће системе за наводњавање уколико се сушни период настави до априла или маја. Што се тиче радова у воћњацима, произвођачи у овом периоду имају пуне руке посла, пре свега у обнови старих и дотрајалих воћних засада, оштећених стабала, или пак у обнављању и постављање нових засада, а ово је управо време када им земљишни услови то дозвољавају све до почетка вегетације. Ово је и период основног ђубрења које би воћари требало да предузму према захтевима воћака, односно према агрохемијским анализама које су већ обавили. Оно што морам нагласити је да су више температуре у претходном периоду погодовале појави глодара. Тако да је важно да пољопривредници на време предупреде штете које би они могли да направе. Када су дневне температуре између 5 и 7 степени, може се обавити кречење стабала што значајно може продужити вегетацију, а треба обавити и третирање воћних засада смешом плавог камена и креча који се последњих деценија веома добро показао како у дезинфекцији засада, тако и у одлагању периода почетка вегетације, објаснио је Танасковић.
