AGROSAVETNIK, 9. februar 2020.

AGROSAVETNIK, 9. februar 2020.

Ako se nastavi period sa malo padavina, nedostatak vlage u zemljištu može biti problem za voćne zasade. Naročito su neophodne snežne padavine koje su dragocene za zasade jer predstavljaju važan resurs u kretanju asimilativa u stablima na početku vegetacije. Voćari koji očekuju dobar rod moraju predvideti i odgovarajuće sisteme za navodnjavanje ukoliko se sušni period nastavi do aprila ili maja

0

U Beogradu je od 30. januara do 1. februara održan prvi Međunarodni specijalizovani sajam voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva „Agro Belgrade“, kojem su prisustvovali i voćari i povrtari iz Čačka, predstavnici Službe za poljoprivredu, Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj i predstavnici čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe. Sajam je bio kombinacija izložbenog sajma i konferencije, a okupio je preko 500 proizvođača i otkupljivača voća i povrća, zadrugara, proizvođača opreme i mehanizacije, stručnjaka iz oblasti zaštite i prehrane bilja i druge organizacije i kompanije iz ove oblasti. Prateći konferencijski programi i okrugli stolovi na kojima su učestvovali agrarni stručnjaci, bavili su se uglavnom aktuelnim izazovima u rešavanju problema i primeni savremenih tehnoloških rešenja u poljoprivredi, kaže Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

– U halama Beogradskog sajma imali smo priliku da vidimo jedan od vodećih izložbenih konferencijskih događaja u regionu zapadnog Balkana i šire i osvežimo naše informativne resurse pravim zbivanjima iz poljoprivrede.  Uz razmenu znanja i iskustva, održane su konferencije sa više prezentacija iz poljoprivrednih inovacija i državnih podsticaja, obuhvaćen je jedan veći deo lanca od proizvodnje preko tehnologije, do samog plasmana proizvoda. Ovom posetom imali smo priliku i direktno da razgovaramo sa preko 500 izlagača uključujući i vodeće slvetske kompanije u ovom sektoru. Prateći konferencijski programi i okrugli stolovi na kojima su učestvovali agrarni stručnjaci, bavili su se uglavnom aktuelnim izazovima u rešavanju problema i primeni savremenih tehnoloških rešenja u poljoprivredi, ali i nekim  temama iz organske proizvodnje za koju vlada sve veće  interesovanje građana, a i poljoprivrednih proizvođača.  Bilo je reči i o uticaju klimatskih promena na proizvodnju hrane, ali i uticaju politike Evropske Unije na poljoprivredu u Srbiji i regionu. Cilj sajma je da se postigne modernija, naprednija poljoprivreda sa sistemima u proizvodnji i preradi koji bi trebalo da idu u korak sa savremenijom produkcijom, ali i u korak sa radom i plasmanom naših konkurenata na svetskom tržištu što bi značajno popravilo nastup Srbije kod inostranih partnera. Od organizatora sajma moglo su čuti  da bi trebalo učiniti iskorak iz tradicionalne u profesionalnu proizvodnju, što nam upravo i nedostaje u poslednje vreme. Moj utisak je da je sajam opravdao očekivanja i ostvario značajne rezultate što se može zaključiti po interesovanju posetilaca. Nadam se da će u budućnosti ponuda savremenijih brendova sertifikovanog voćnog sadnog materijala biti dostupnija i našim proizvođačima, jer za njih postoji veliko interesovanje, pogotovu u domenu novih selekcionisanih programa u voćarstvu ali i vinogradarstvu, za koje potrebe naši resursi još uvek nisu spremni, a naročito u oblasti organske proizvodnje, rekao je Tanasković.

Prvi pupoljci

Tokom januara, naročito u drugoj polovini meseca, imali smo proleće usred zime sa neuobičajeno visokim temperaturama tokom dana. To je zbunilo neke biljne vrste koje su u stanju mirovanja, pa su se pojavile visibabe, a na pojedinim stablima mogao se primetiti i po neki pupoljak. Iz tog razloga, voćari su bili zabrinuti  i sa nestrpljenjem iščekivali kišu i sneg plašeći se da kasniji mraz ne nanese štete ranom voću čiji se pupoljci naziru. Branko Tanasković kaže da je zabrinutost voćara bila opravdana, ali i pored toga što su prvi dani februara bili topli, zahlađenje i sneg u brdsko planinskim predelima onemogućiće ranije cvetanje ranog voća.

– Još uvek mislimo da su voćni zasadi u potpunom zimskom mirovanju, naročito većina kontinentalnih voćnih vrsta na našim prostorima. Ali postoji bojazan kod poljoprivrednih proizvođača, koja je sasvim opravdana, budući da smo izlaskom na teren, najviše na sunčanim padinama, videli veoma razvijene pupoljke rano cvetajućih vrsta i sorata. S obzirom na to da smo na sredini zime i da nas očekuju tek prave hladnoće, očekivano je da  voćari brinu da li će voćke izneti rod. Inače, toplo vreme u prethodnom periodu nije dugo trajalo, pa te neuobičajene temperature za ovo doba godine ipak nisu dovoljne da isprovociraju pokretanje voćnih sokova. Poljoprivrednici mogu za sada mirno da očekuju nastavak sezone i početak vegetacije, odnosno sve druge fenofaze. To se posebno može sagledati kod vrsta koje su u potpunom zimskom mirovanju, poput jabučastog i dobrog dela koštičavog voća koje je još uvek u biološkom zimskom mirovanju sa potpunim mirovanjem svih metaboličkih i fizioloških procesa u samim biljkama. Ali za razliku od njih, kod vrsta kao što su kajsija, badem, neke ranije sorte breskve, nektarine i slično, postoji opravdana zebnja svih nas u voćarstvu da njihovo inače kratko i nestabilno zimsko mirovanje mogu poremetiti više temperature. U svakom slučaju, voćkama ovaj režim ne odgovara, ali za sada mogu  konstatovati da ne bi trebalo da bude velikih šteta imajući u vidu da su noći dosta hladne i da niske temperature usporavaju buđenje biljaka iz dubokog zimskog mirovanja.

Ukoliko u daljem periodu ne bude većih vremenskih oscilacija, ne bi trebalo da dođe ni do ranijeg kretanja vegetacije, što bi kasnije moglo da se odrazi na rod, kaže Tanasković. On je ovom prilikom napomenuo da je najvažnija priprema voćnjaka za zimu, odnosno da stabla u fazu zimskog mirovanja uđu sa dovoljno hranljivih materija. Ipak, vremenske prilike su nepredvidive, a klimatske promene poslednjih nekoliko godina zastupljene su i na našem području, ali na njih se navikavaju kako voćari tako i same voćke.

– Veoma je važno da proizvođači to imaju na umu i sledećih godina, a voćari sa dugogodišnjim iskustvom u svakom slučaju znaju da je za dobar bilans i dobru kondiciju zasada u voćnjacima, od presudne važnosti da budu dobro pripremljeni. Važno je da u fazu zimskog mirovanja uđu dobro snabdeveni hranljivim materijama i da vlaga koja se nakupila tokom jeseni i zimskog perioda bude dovoljna da omogući da se mineralna i organska đubriva, koja su dodata tokom jeseni, dovoljno rastvore i da se otpreme preko korenovog sistema i nadzemnih delova voćaka. Generalno gledajući, za sada nema nikakvih problema što se tiče zasada, pogotovu ukoliko se period zimskog dubokog biološkog mirovanja nastavi. Međutim, ukoliko se u ovom periodu jave nešto više temperature, to može dovesti do oštećenja voćaka, a ukoliko se jave u periodu ovog prinudnog ekološkog zimskog mirovanja mogu izazvati i kretanje vegetacije. Naravno, priroda je krajnje nepredvidiva budući da smo i mi u poslednjih nekoliko godina, u jednom kvantitativnom promenjenom statusu klime u našem regionu. Tako da i nešto više temperature, ne mogu destabilizovati radove kod voćara  i ne mogu izazvati neke veće šokove u zasadima.

Iako je ove sedmice u mnogim delovima Srbije bilo snežnih padavina, koje su nažalost napravile velike probleme stanovništvu tih krajeva, u čačanskom kraju je bilo kiše, ali nedovoljno. Ukoliko se nastavi period sa malo padavina, nedostatak vlage u zemljištu može biti problem za voćne zasade, kaže Tanasković. Po njegovim rečima, ovo je period kada voćari imaju pune ruke posla.

– Naročito su neophodne snežne padavine koje su dragocene za same zasade jer predstavljaju važan resurs u kretanju asimilativa u stablima na početku vegetacije. Tako da voćari koji očekuju dobar rod i rodni potencijal, moraju predvideti i odgovarajuće sisteme za navodnjavanje ukoliko se sušni period nastavi do aprila ili maja. Što se tiče radova u voćnjacima, proizvođači u ovom periodu imaju pune ruke posla, pre svega u obnovi starih i dotrajalih voćnih zasada, oštećenih stabala, ili pak u obnavljanju i postavljanje novih zasada, a ovo je upravo vreme kada im zemljišni uslovi to dozvoljavaju sve do početka vegetacije. Ovo je i period osnovnog đubrenja koje bi voćari  trebalo da preduzmu prema zahtevima voćaka, odnosno prema agrohemijskim analizama koje su već obavili. Ono što moram naglasiti je da su više temperature u prethodnom periodu pogodovale pojavi glodara. Tako da je važno da poljoprivrednici na vreme preduprede štete koje bi oni mogli da naprave. Kada su dnevne temperature između 5 i 7 stepeni, može se obaviti krečenje stabala što značajno može produžiti vegetaciju, a treba obaviti i tretiranje voćnih zasada smešom plavog kamena i kreča koji se poslednjih decenija veoma dobro pokazao kako u dezinfekciji zasada, tako i u odlaganju perioda početka vegetacije, objasnio je Tanasković.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR