Prošlog vikenda je u Beogradu održan Međunarodni Sajam voćarstva koji je pre svega bio posvećen upotrebi svežeg voća, a prema rečima Zorana Radovanovića, direktora „Florive” iz Ivanjice, sajam je organizovala firma iz Poljske u saradnji sa srpskim partnerima.
– Osnovni cilj je bio da se profesionalni poljoprivredni proizvođači koji se bave voćarstvom edukuju kroz niz prezentacija, ali isto tako da vide neke novitete koji se tiču novih tehnologija proizvodnje, nabavke sadnica ili opreme koja je neophodna za proizvodnju. Skup je prošao u najboljem redu, prvi dan je bio posvećen jabučastom voću, najviše jabuci, dok je drugi dan posvećen jagodastom voću, tačnije jagodi i borovnici.
Radovanović kaže da „Floriva“ već nekoliko godina unazad zastupa mišljenje da je Srbiji potreban ovakav sajam posebno ako se uzme u obzir da je naša zemlja već prepoznata u Evropi kao ozbiljan dobavljač svežeg voća, podjednako jabučastog i jagodastog.
– Mi smo kao firma ponudili proizvođačima program jagodastih voćki, maline kojih ima sedam sorti, šumske jagode, pitome jagode, ribizle i još neke vrste. Osnovni fokus je bio na proizvodnji maline jer mi kao područje imamo odličan kvalitet tog ploda u smislu ukusa i prinosa. Velika je potražnja za svežim jagodastim voćem, naročito za malinama i borovnicama iz Srbije, zbog čega se veliki broj proizvođača odlučuje za tu proizvodnju.
„Floriva“ je pokrenula proces proizvodnje nove sorte konzumne maline čiji je naziv „en rosadira“ i čiji će se zasadi ovog proleća naći na parcelama u okolini Ivanjice i Arilja. Radovanović naglašava da ova sorta potiče iz italijanskog rasadnika „Vivai molari“ i dodaje da je budućnost voćarstva u Srbiji u gajenju novih sorti koje traže evropsko i svetsko tržište.
– Pred Sajam su nam dolazili kupci iz Italije koji su izuzetno zainteresovani za otkup sveže maline, borovnice, ribizle i kupine. To je tržište koje se sve više razvija, a neka je procena da u poslednjih deset godina prosečna potražnja za svežim jagodastim voćem raste za 12 odsto, a svetska proizvodnja odgovara sa 1 odsto, na osnovu čega vidimo da je veliki disparitet u tim odnosima. Mi propagiramo da se moraju gajiti nove sorte koje tržište traži, a ne one koje mi želimo da gajimo.
Ipak, direktor „Florive“ kaže da i dalje ne treba u potpunosti odustajati od već dobro poznatih sorti.
– Imamo na primer bezvirusni vilamet, to je čista elita među sadnicama i poljoprivredni proizvođači mogu imati dobre i kvalitetne prinose, a ono što mi savetujemo svim proizvođačima jeste da se rade manje površine, da se ne angažuje dodatna radna snaga u velikoj meri jer je postala problem, ne zato što je skupa, već zato što je nedostupna. Treba da prekopiramo modele koji postoje na severu Italije, velike kooperative koje to rade, a pored toga je neophodna i stalna edukacija proizvođača.
Radovanović podseća da svaki zasad maline ima svoj rok trajanja i da to dobro znaju stari i iskusni proizvođači ovog voća.
– Zasadi malina ne mogu trajati večno, već imaju rok trajanja od nekih desetak ili petnaestak godina, zavisi kako ko radi i koju tehnologiju primenjuje. Kada iskusni proizvođači kažu da je vreme da se zasadi menjaju, to znači da kada se već očekuje da cene padaju, vreme je da se promeni, jednu godinu neće imati roda kad iskrče stare zasade. Takođe, naredne godine neće imati pun rod već nekih 50 ili 60 odsto, a već godinu kasnije očekuje se pun rod. Znači, oni očekuju godinu ili dve dana lošiju cenu, a posle će ona opet porasti. Oni koji se ozbiljno bave proizvodnjom treba da se trude da imaju što bolji kvalitet i što veće prinose.
Upotreba adekvatnih đubriva pred cvetanje voćaka
Posle zime i perioda mirovanja, a pred cvetanje voćaka, Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe iz Čačka, podseća na đubriva koja u ovo doba godine nikako ne treba koristiti.
– Na proleće se ne koriste đubriva NPK formulacije u zasadima voćaka, što je često uobičajeno kod naših proizvođača, već se koriste ona koja imaju oko 20 odsto azota, to su KAN i slična. Što se tiče okvirnih količina đubriva, oko sadnica starih godinu ili dve godine, rastura se nekih 50 do 100 grama đubriva, kod sadnica koje su u rodu rastura se oko 300 do 500 grama, dok za stara i velika stabla moramo koristiti mnogo veće količine. Đubrivo treba rasturati pred padavine, kao i pred cvetanje, a dobro je uneti ga u zemlju okopavanjem, freziranjem, tanjiračama i slično. Poslednja prihrana se obavlja jedno tri nedelje pred samo zrenje plodova.
Tanasković savetuje da posebnu pažnju treba posvetiti đubrenju mladih voćki.
– To su zasadi u periodu intenzivnog rasta i razvoja, a to je period od sadnje sadnica pa sve dok se na stablima ne razviju dobre skeletne grane. Taj period je nešto kraći kod zasada koji se intenzivno gaje. Smisao redovnog đubrenja kod mladih voćaka je pre svega da bi se ubrzao njihov rast i razvoj, kao i da bi što pre stupili u period plodonošenja. Prve godine, početkom vegetacije obavlja se prihrana sa oko 100 grama na zemljištima neutralne reakcije i alkalnim zemljištima u koje se može dodati određena količina UREE, a krajem maja, ili početkom juna obavlja se još jedno prihranjivanje. Pre svega moramo uraditi agrohemijsku analizu koja će nam pokazati šta je deficitarno u zemljištu.
Unošenje osnovnih hraniva u zemljište, takozvano meliorativno đubrenje, podiže sva hraniva na potrebni optimum čime se obezbeđuje da biljka ima dobro snabdevanje i biljnim hranivima na duži niz godina, kaže savetodavac za voćarstvo.
– Od osnovnih hraniva to su azot, fosfor, kalijum, kalcijum,a moramo imati na umu i magnezijum i sumpor. Uz makro elemente, moraju se unositi i mikro elementi, a potrebna hraniva, odnosno njihove količine, se utvrđuju opet agrohemijskoм analizom. Takođe, unose se i organska đubriva, a jedno od njih koje se može koristiti jeste treset. Ukoliko je zemljište kiselo, potrebno je uneti kalcijum, a zavisno od agrohemijske analize unosi se negde od 4 do 7 tona po hektaru. Analizu je poželjno obaviti nekih godinu dana pre meliorativnog đubrenja ili direktno unošenjem organskih đubriva.
Srednji nivo obezbeđenosti hraniva u zemljištu određuju stručnjaci koji se bave voćem zbog čega Tanasković podseća da svaka vrsta i sorta voća ima različite potrebe za đubrivom.
– Daću primer jabuke koja je kod nas dominantna i najzaslužnija za izvozne kapacitete. Recimo, ukoliko je očekivani prinos 40 do 45 tona po hektaru, potrebno nam je oko 150 kilograma azota, 50 kg fosfora, 220 kg kalijuma i oko 30 kg magnezijuma. Situacija je ista kod kruške, samo što je doza azota negde oko 170 kg, dok je dovoljno oko 150 kg kalijuma. Što se tiče šljive, ukoliko je očekivani prinos negde oko 25 tona, potrebno je oko 80 kg azota, 60 kg fosfora, 150 kg kalijuma i slično. Jagoda i sitno voće je mnogo zahtevnije što se tiče hraniva, pogotovo kasnije u prihranjivaju. Ako je očekivani prihod od 20 do 25 tona po hektaru, treba nam oko 120-200 kg azota, 80 kg fosfora i 120-140 kg kalijuma. Pozivam sve naše proizvođače da uradimo i agrohemijsku analizu, naravno sa adekvatnim uzorcima zemljišta, što će naša služba ubrzo i početi da radi kako bi dobili najrelevantnije preporuke za samo đubrenje.
