Климатске промене запажене су у целом свету, а велике последице, између осталог, остављају на пољопривреду. Већ месец дана имамо кишни период, обилне падавине и град у појединим подручјима. У низијама се вода дуже задржава на пољопривредним парцелама што оставља последице на воћарске, повртарске и ратарске културе. Милан Дамљановић, саветодавац за ратарство у чачанској Пољопривредној и стручној служби каже да тренутна ситуација и није толико забрињавајућа имајући у виду шта је све пољопривреднике снашло овог пролећа.
– Временске прилике су изузетно нестабилне, клима се у последњих пет-шест година све драстичније мења и практично смо изгубили прелазне периоде. Сада безмало имамо два периода у току године, један хладнији који траје од децембра па понекад чак и до јуна, а затим изразито топао и сушан период од јула до октобра-новембра. Прелазна годишња доба су се изгубила и нема више стабилних метеоролошких услова када се знало време за кишу, снег или сунце, и када је било лепо и пријатно време. Изненада долази до великих осцилација, до наглог пада температуре или до великих врућина и високе инсолације, односно сунчеве радијације, што неповољно утиче како на људе тако и на биљке. Ипак, тренутно стање у пољопривреди је релативно добро, мада није онако како би требало да буде, све зависи од усева. Што се тиче стрнина, оне су углавном у добром стању, али је дошло до полегања усева на многим парцелама због јаких ветрова и великих количина падавина, а такође и до појаве болести на класу, пре свега фузариозе, једне од економски најзначајнијих болести пшенице.
Ако се кишни период настави жетва пшенице и осталих стрнина ће каснити.
– Што се тиче жетве, сада ништа не можемо да кажемо са сигурношћу. О пшеници, јечму и овсу не можемо да говоримо ништа док се не ставе у амбар. Тренутно стање је просечно, надам се да ће ускоро бити лепих дана да би жетва могла да се изведе по сувом времену. Морамо да чекамо суво време јер не можемо да жањемо мокру пшеницу по расквашеним парцелама када тешко и механизација улази у њиве. Искрено се надам да ће се после 1. јула падавине смањити, јер чим дође топло време, а има неких најава да се очекују високе температуре, то ће за пар дана омогућити да жетва може успешно да се обави.
Тренутни временски услови највише погодују кромпиру
Када су у питању пролећне културе у најбољем стању тренутно је кромпир, каже Дамљановић, додајући да је кукуруз ове године посејан на време, али кише погодују убрзаном расту корова што успорава развој кукуруза.
– У најбољем стању је кромпир јер њему овакво време погодује, он воли хладније време и доста падавина. На парцелама на којима су примењене све мере заштите од појаве биљних болести, он је у доста добром стању, за разлику од осталих повртарских култура које се због оваквог времена и недостатка сунца успорено развијају и долази до појаве гљивичних и бактеријских обољења. Кукуруз је ове године посејан у оптималном року и његов развој је био добар. Међутим, због честих и обилних киша долази до бујања корова и повећане закоровљености парцела, а самим тим и до застоја у расту кукуруза тако да се примећује да је његов развој за око две недеље у заостатку јер му недостаје топлота. За сваку биљну врсту постоји одређена температура која јој је потребна за прелазак из фенофазе у другу фазу развоја, тако да због свих околности долази до одређеног застоја у развоју појединих биљних култура.
Пластеничка производња није угрожена, барем не на нашем подручју јер није било јаких удара града као ранијих година када се дешавало да пластеници у великој мери буду оштећени, објашњава Дамљановић.
– На срећу, до сада на нашем подручју није било јаког града који је некада знао да направи велика оштећења на пластеницима. Било га је спорадично, али не много и не јаког интензитета. Што се тиче услова у пластеницима, усеви су боље заштићени и у добром стању, нарочито тамо где је квалитетна пластика, где су нове фолије, а мањи проблеми постоје тамо где је стара фолија која је изгубила прозирност, што у оваквим условима смањење светлости и топлоте утиче на раст и развој биљака, али ипак је то много боље него што је на отвореном пољу.
Што се тиче задржавања воде на парцелама, Дамљановић наводи да ситуација није драматична.
– Има местимично таквих парцела, углавном тамо где нису добри услови за пољопривредну производњу, где су микродепресије или су парцеле непосредно уз токове бујичних вода, којих код нас има доста, али мали је проценат парцела на којима се вода дуже задржала. Далеко већа опасност је од недостатка топлоте и од оваквих временских услова који погодују развоју гљивичних и бактеријских обољења на усевима.
Кишно време утиче на косидбу и квалитет покошене траве
Поред тога што утиче на пољопривредне културе, кишно време омета косидбу и чување покошене траве која губи квалитет ако се добро не осуши.
– Пољопривредници имају проблема и са косидбом ливада и травњака. Покошена трава не може лепо да се осуши и онда долази до пада квалитета сена, а у најгорем случају до потпуног пропадања и немогућности да се сено остави за сточну храну. Сено се у стоговима све ређе чува, највише се тај начин примењује у планинским крајевима, као што је Пештерска висораван где је то још увек основни начин чувања сена. Оно се код нас у већини случајева балира и чува у балама, а у последње време све више и у великим роло балама које се вакумирају, облажу фолијом, тако да могу да остану и на самим парцелама све до употребе. То је неупоредиво лакши и механизован начин и сено се много боље чува у таквим условима. Са друге стране, проблем механизованог, односно машинског остављање сена, захтева и повољне временске услове, јер се не може балирати сено које је влажно, које није добро просушено, тако да овакво време и ту прави проблем.
Временски услови ће бити све непредвидљивији каже Дамљановић и саветује пољопривредницима да осигурају своје усеве.
– Дешавало се да невреме захвати једно село у коме направи катастрофу, а да у селу до тог не буде уопште штете. Непогоде се јављају местимично, сва срећа је да не захватају велике површине, али без обзира на то пољопривредницима чије су парцеле захваћене невременом може сва летина да пропадне и штета је огромна. Из тог разлога саветујем пољопривредним произвођачима да озбиљно размисле о осигурању својих усева и пољопривредних парцела, јер у оваквим условима нестабилног времена, које ће нажалост бити још горе у наредним годинама, треба да осигурају макар главне усеве од којих очекују највећу производњу и највећу зараду.
