AGROSAVETNIK, 21. jun 2020.

AGROSAVETNIK, 21. jun 2020.

Zbog nestabilnih vremenskih uslova i klimatskih promena za koje se predviđa da će biti još veće u narednim godinama, poljoprivrednim proizvođačima se savetuje da osiguraju bar glavne useve od kojih očekuju najveću proizvodnju i najveću zaradu

0
Foto: Dženarika Info

Klimatske promene zapažene su u celom svetu, a velike posledice, između ostalog, ostavljaju na poljoprivredu. Već mesec dana imamo kišni period, obilne padavine i grad u pojedinim područjima. U nizijama se voda duže zadržava na poljoprivrednim parcelama što ostavlja posledice na voćarske, povrtarske i ratarske kulture. Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj i stručnoj službi kaže da trenutna situacija i nije toliko zabrinjavajuća imajući u vidu šta je sve poljoprivrednike snašlo ovog proleća.

– Vremenske prilike su izuzetno nestabilne, klima se u poslednjih pet-šest godina sve drastičnije menja i praktično smo izgubili prelazne periode. Sada bezmalo imamo dva perioda u toku godine, jedan hladniji koji traje od decembra pa ponekad čak i do juna, a zatim izrazito topao i sušan period od jula do oktobra-novembra. Prelazna godišnja doba su se izgubila i nema više stabilnih meteoroloških uslova kada se znalo vreme za kišu, sneg ili sunce, i kada je bilo lepo i prijatno vreme. Iznenada dolazi do velikih oscilacija, do naglog pada temperature ili do velikih vrućina i visoke insolacije, odnosno sunčeve radijacije, što nepovoljno utiče kako na ljude tako i na biljke.  Ipak, trenutno stanje u poljoprivredi  je relativno dobro, mada nije onako kako bi  trebalo da bude, sve zavisi od useva. Što se tiče strnina, one su uglavnom u dobrom stanju, ali je došlo do poleganja useva na mnogim parcelama zbog jakih vetrova i velikih količina padavina, a takođe i do pojave bolesti na klasu, pre svega fuzarioze, jedne od ekonomski najznačajnijih bolesti pšenice.

Ako se kišni period nastavi žetva pšenice i ostalih strnina će kasniti.

– Što se tiče žetve, sada ništa ne možemo da kažemo sa sigurnošću. O pšenici, ječmu i ovsu ne možemo da govorimo ništa dok se ne stave u ambar. Trenutno stanje je prosečno, nadam se da će uskoro biti lepih dana da bi žetva mogla da se izvede po suvom vremenu. Moramo da čekamo suvo vreme jer ne možemo da žanjemo mokru pšenicu po raskvašenim parcelama kada teško i mehanizacija ulazi u njive. Iskreno se nadam da će se posle 1. jula padavine smanjiti, jer čim dođe toplo vreme, a ima nekih najava da se očekuju visoke temperature, to će za par dana omogućiti da žetva može uspešno da se obavi.

Trenutni vremenski uslovi najviše pogoduju krompiru

Kada su u pitanju prolećne kulture u najboljem stanju trenutno je krompir, kaže Damljanović, dodajući da je kukuruz ove godine posejan na vreme, ali kiše pogoduju ubrzanom rastu korova što usporava razvoj kukuruza.

– U najboljem stanju je krompir jer njemu ovakvo vreme pogoduje, on voli hladnije vreme i dosta padavina. Na parcelama na kojima su primenjene sve mere zaštite  od pojave biljnih bolesti, on je u dosta dobrom stanju, za razliku od ostalih povrtarskih kultura koje se zbog ovakvog vremena i nedostatka sunca usporeno razvijaju i dolazi do pojave gljivičnih i bakterijskih oboljenja. Kukuruz je ove godine posejan u optimalnom roku i njegov razvoj je bio dobar. Međutim, zbog čestih i obilnih kiša dolazi do bujanja korova i povećane zakorovljenosti parcela, a samim tim i do zastoja u rastu kukuruza tako da se primećuje da je njegov razvoj za oko dve nedelje u zaostatku jer mu nedostaje toplota. Za svaku biljnu vrstu postoji određena temperatura koja joj je potrebna za prelazak iz fenofaze u drugu fazu razvoja, tako da zbog svih okolnosti  dolazi do određenog zastoja u razvoju pojedinih biljnih kultura.

Plastenička proizvodnja nije ugrožena, barem ne na našem području jer nije bilo jakih udara grada kao ranijih godina kada se dešavalo da plastenici u velikoj meri budu oštećeni, objašnjava Damljanović.

– Na sreću, do sada na našem području nije bilo jakog  grada koji je nekada znao da napravi velika oštećenja na plastenicima. Bilo ga je sporadično, ali ne mnogo i ne jakog intenziteta. Što se tiče uslova u plastenicima, usevi su bolje zaštićeni i u dobrom stanju, naročito tamo gde je kvalitetna plastika, gde su nove folije, a manji problemi postoje tamo gde je stara folija koja je izgubila prozirnost, što u ovakvim uslovima smanjenje svetlosti i toplote utiče na rast i razvoj biljaka, ali ipak je to mnogo bolje nego što je na otvorenom polju.

Što se tiče zadržavanja vode na parcelama, Damljanović navodi da situacija nije dramatična.

– Ima mestimično takvih parcela, uglavnom tamo gde nisu dobri uslovi za poljoprivrednu proizvodnju, gde su mikrodepresije ili su parcele neposredno uz tokove bujičnih voda, kojih kod nas ima dosta, ali mali je procenat parcela na kojima se voda duže zadržala. Daleko veća opasnost je od nedostatka toplote i od ovakvih vremenskih uslova koji pogoduju razvoju gljivičnih i bakterijskih oboljenja na usevima.

Kišno vreme utiče na kosidbu i kvalitet pokošene trave

Pored toga što utiče na poljoprivredne kulture, kišno vreme ometa kosidbu i čuvanje pokošene trave koja gubi kvalitet ako se dobro ne osuši.

– Poljoprivrednici imaju problema i sa kosidbom livada i travnjaka. Pokošena trava ne može lepo da se osuši i onda  dolazi do pada kvaliteta sena, a u  najgorem slučaju do potpunog propadanja i nemogućnosti da se seno ostavi za stočnu hranu. Seno se u stogovima sve ređe čuva, najviše se taj način primenjuje u planinskim krajevima, kao što je Pešterska visoravan gde je to još uvek osnovni način čuvanja sena. Ono se kod nas u većini slučajeva balira i čuva u balama, a u poslednje vreme sve više i u velikim rolo balama koje se vakumiraju, oblažu folijom, tako da mogu da ostanu i na samim parcelama sve do upotrebe. To je neuporedivo lakši i mehanizovan način i seno se mnogo bolje čuva u takvim uslovima. Sa druge strane, problem mehanizovanog, odnosno mašinskog ostavljanje sena, zahteva i povoljne vremenske uslove, jer se ne može balirati seno koje je vlažno, koje nije dobro prosušeno, tako da ovakvo vreme i tu pravi problem.

Vremenski uslovi će biti sve nepredvidljiviji kaže Damljanović i savetuje poljoprivrednicima da osiguraju svoje useve.

– Dešavalo se da nevreme zahvati jedno selo u kome  napravi katastrofu, a da u selu do tog ne bude uopšte štete. Nepogode se javljaju mestimično, sva sreća je da ne zahvataju velike površine, ali bez obzira na to poljoprivrednicima čije su parcele zahvaćene nevremenom može sva letina da propadne i šteta je ogromna. Iz tog razloga savetujem poljoprivrednim proizvođačima da ozbiljno razmisle o osiguranju svojih useva i poljoprivrednih parcela, jer u ovakvim uslovima nestabilnog vremena, koje će nažalost biti još gore u narednim godinama, treba da osiguraju makar glavne useve od kojih očekuju najveću proizvodnju i najveću zaradu.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR