Aktivnosti na unapređenju bezbednosti mladih u Čačku

Aktivnosti na unapređenju bezbednosti mladih u Čačku

U proteklih godinu i po dana gradska vlast je u saradnji sa Školskom upravom, Policijskom upravom, Domom zdravlja i drugim organizacijama sprovela niz aktivnosti koje se tiču bezbednosti dece u školama

0

Istraživanje koje su Rada Karanac, sociolog i prosvetni savetnik u Školskoj upravi u Čačku i Katarina Dunjić Mandić, školski psiholog, sprovele među čačanskim osnovcima i srednjoškolcima 2015. godine, pokazalo je da se učenici u ovom gradu ne osećaju u potpunosti bezbedno.  O tom problemu, ali i o drugim pitanjima vezanim za bezbednost dece u obrazovno-vaspitnim ustanovama i o nasilje među mladima, razgovarali smo sa Miroslavom Vukosavljevićem, članom Gradskog veća zaduženim za bezbednost.

Gradska vlast sprovodi niz aktivnosti na poboljšanju bezbednosti učenika

bezbednost-maldih_cacak1Istraživanje koje je pokazalo da se školarci u Čačku ne osećaju bezbedno je bilo, kako Vukosavljević kaže, polazna tačka odakle su krenuli da rešavaju probleme bezbednosti i nasilja među mladima. Prema njegovim rečima, u proteklih godinu i po dana gradska vlast je u saradnji sa Školskom upravom, Policijskom upravom, Domom zdravlja i drugim organizacijama sprovela niz aktivnosti koje se tiču bezbednosti dece u školama.

– Sproveli smo niz aktivnosti koje se tiču bezbednosti učenika, a sve one su bile realizovane uz konsultaciju stuke, počev od samog izbora aktivnosti, nosioca realizacije, pa sve do opredeljenja ciljnih grupa. Želja nam je bila da decu upozorimo na opasnosti koje nosi savremeni svet, a koje se odnose na drogu, kriminal, vršnjačko nasilje, rodno zasnovano i digitalno nasilje. Realizovali smo različita stručna predavanja i tribine sa po dva ili više predavača i trudili smo se da sve to bude dinamično i zanimljivo, kako bismo privukli pažnju učenika, kaže naš sagovornik.

Zabeleženo više slučajeva digitalnog i porodičnog nasilja

Na teritoriji Čačka je u školskoj 2016/2017 godini zabeleženo 54 slučaja nasilja među učenicima, kaže Vukosavljević i ističe da je tada primećeno povećano prisustvo digitalnog nasilja, ali i porodičnog.

– Primetili smo da je zabeleženo više slučajeva digitalnog nasilja zbog čega smo organizovali jednu interesantnu pozorišnu predstavu, „Digitalne priče”, čiji su autori učenici Ekonomske škole i Gimnazije. Predstava se sastojala od nekoliko kratkih priča čije su se teme odnosile na digitalno nasilje, digitalnu zavisnost i brojne prevare koje se dešavaju putem interneta i društvenih mreža. Takođe, primećeno je i povećano nasilje u porodici koje najčešće sprovode muškarci nad ženama, ali ono što je zanimljivo jeste da su istraživanja pokazala da 12,4 odsto žena vrši nasilje nad muškarcima, kaže Vukosavljević.

Rešenje problema se postiže zdravom komunikacijom

Prema njegovim rečima, prethodne godine je sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom prosvete potpisan Protokol o saradnji kroz koji će se realizovati osam tematskih oblasti: bezbednost dece u saobraćaju, policija u službi građana, nasilje kao negativna društvena pojava, prevencija i zaštita dece od zloupotrebe opojnih droga i alkohola, bezbedno korišćenje interneta, zaštita dece od trgovine ljudima i zaštita od požara.

– Fiksirane su određene ciljne grupe, a to su učenici 4. i 6. razreda osnovnih škola, a realizacija, koja je počela u septembru prošle godine, obuhvata sve osnovne škole na teritoriji Čačka. U Policijskoj upravi su određena 44 predavača koji su obučeni za realizaciju ovih tema. Istakao bih da ćemo uskoro organizovati još jednu predstavu pod nazivom „Zašto se plašim”, koja se odnosi na vršnjačko nasilje. Ona je namenjena učenicima viših razreda osnovnih škola i srednjoškolcima. U njoj su prikazana dobra i loša ponašanja, a cilj je da mladima pokažemo da je rešenje svih problema zdrava komunikacija, objašnjava naš sagovornik.

4,8 odsto učenika anketiranih u istraživanju doživelo seksualno uznemiravanje

Istraživanjem koje su sprovele Rada Karanac i Katarina Dunjić Mandić obuhvaćeno je i seksualno partnersko nasilje među učenicima, kao vid sve učestalijeg rodno zasnovanog nasilja među mladima. Analizom rezultata u istraživanju došlo se do podatka da je 4,8 odsto učenika (4,8 odsto iz OŠ i 4,7 odsto iz SŠ) doživelo seksualno uznemiravanje i da seksualno nasilje, na osnovu rezultata, zauzima peto mesto po učestalosti događanja. Nešto veći procenat učenika (6,7) zna da je neko doživeo seksualno nasilje, 11,7 odsto je čulo za takve osobe, dok 5,1 odsto učenika nije želelo da odgovori na ovo pitanje.

napomena-za-medijski-projekat-rzn

POSTAVI ODGOVOR