Liberalni koncept vaspitanja i procvat dečjih prava, bez obaveza i odgovornosti, uzima sve više svoj danak kroz različite bezbednosne rizike i izazove – od raznih pojavnih oblika fizičkog i digitalnog nasilja na društvenim mrežama, do zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci među decom školskog uzrasta.
Prema rezultatima istraživanja „Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu“, koje su među čačanskim osnovcima i srednjoškolcima sprovele Rada Karanac, prosvetni savetnik u Školskoj upravi u Čačku i Katarina Dunjić Mandić, školski psiholog, samo 24,1% ispitanih učenika uvek se oseća bezbedno u Čačku, svaki četvrti ispitanik se ponekad oseća bezbedno a njih 5,7% nikada se ne oseća bezbedno.
„Rang lista razloga nesigurnosti mladih u Čačku pokazuje da je na prvom mestu nasilje u svim oblicima (kriminal, tuče, pucnjave, krađe, pedofilija, siledžijstvo, razbojništvo, uznemiravanje…)“. Na drugom mestu su strahovi od osoba koje zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance (narkomani, dileri, alkoholičari, …)”, navodi se u Istraživanju. Ostali razlozi su komunalni problemi (psi lutalice, neadekvatna rasveta u gradu), vršnjačko nasilje i bezbednost u saobraćaju.
Lokalne aktivnosti na unapređenju bezbednosti mladih
Nadležni iz Gradskog veća Čačka zaduženi za oblast praćenja i unapređenja bezbednosti, uzeli su ove rezultate kao polazište za rešavanje problema bezbednosti i nasilja među mladima u gradu. Kao rezultat toga, već nekoliko godina se sprovode aktivnosti na polju unapređenja bezbednosti učenika kroz različite forme i vidove upozorenja na opasnosti koje nosi savremeni svet – droga, kriminal, vršnjačko nasilje, rodno zasnovano i digitalno nasilje.
Protokolom o saradnji koji je Čačak potpisao sa MUP-om i Ministarstvom prosvete obuhvaćene su aktivnosti na unapređenju bezbednosti dece kroz osam tematskih oblasti: bezbednost dece u saobraćaju, policija u službi građana, nasilje kao negativna društvena pojava, prevencija i zaštita dece od zloupotrebe opojnih droga i alkohola, bezbedno korišćenje interneta, zaštita dece od trgovine ljudima i zaštita od požara. U Policijskoj upravi u Čačku određena su 44 predavača obučena za realizaciju ovih tema.
Do sada su realizovana različita stručna predavanja i tribine, u formi dinamičnih i zanimljivih prikaza, kako bi se privukla pažnja učenika, navode iz Gradskog veća. Dobar primer su „Digitalne priče”, čiji su autori učenici Ekonomske škole i Gimnazije. Predstava obuhvata nekoliko kratkih priča čije se teme odnose na digitalno nasilje, digitalnu zavisnost i brojne prevare koje se dešavaju putem interneta i društvenih mreža. Drugi primer je predstava „Zašto se plašim” koja se odnosi na vršnjačko nasilje, namenjena učenicima viših razreda osnovnih škola i srednjoškolcima. U njoj su prikazana dobra i loša ponašanja, a cilj je da se mladima pokaže da je rešenje svih problema zdrava komunikacija.
Fizičko nasilje – najlakše se prepoznaje i najčešće prijavljuje
Najzastupljeniji oblik nasilja je i onaj koji je najvidljiviji a to je fizičko nasilje, najlakše ga prepoznajemo jer dolazi do konkretnog sukoba, kaže Rada Karanac, prosvetni savetnik u Školskoj upravi u Čačku. Ona navodi da je protekle školske godine ukupno prijavljeno 94 oblika nasilja u celom Moravičkom okrugu, a ove godine broj prijavljenih slučajeva je 76. Karanac objašnjava da ovi podaci ne garantuju da se nasilje smanjuje, već ukazuju na to da postajemo svesniji kako da predupredimo sve oblike nasilja koje nosi moderno doba.
– U sklopu mera koje se preduzimaju radi ostvarivanja bezbednosti i dece i učenika a i zaposlenih u obrazovno-vaspitnim ustanovama, već 12 godina Policijska uprava u Čačku i Školska uprava u Čačku organizuju sastanak kome prisustvuju predstavnici svih relevantnih institucija što se tiče zaštite dece odnosno mladih od nasilja. To su predstavnici svih odeljenja Policijske uprave u Čačku, predstavnici Osnovnog i Višeg tužilaštva, predstavnici Prekršajnog suda, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja u Čačku i predstavnici lokalne samouprave kao i direktori i koordinatori timova iz obrazovno-vaspitnih ustanova. Kao i svake godine, teme za ovaj sastanak se odnose na analize bezbednosne situacije u obrazovno-vaspitnim ustanovama, a takođe pričamo o stvaranju uslova za poboljšanje bezbednosti dece i učenika. Ono što je interesantno i što uvek skrene pažnju svih prisutnih su analize koje već godinama vodimo o tome koliko je prijavljenih situacija nasilja školama i drugim nadležnim institucijama. U prošloj godini, broj prijavljenih situacija nekih oblika nasilja od strane škola i od strane roditelja manji je nego što je to bilo u prethodnoj godini. To ne garantuje da se nasilje smanjuje, već možemo reći da postajemo svesniji kako da reagujemo i predupredimo nasilje. Ono što je bitno to su preventivne aktivnosti i neprestan rad škola sa roditeljima i učenicima, pozivanje stručnjaka iz svih oblasti, upoznavanje sa problematikom nasilja i diskriminacije a posebno sa onim što je danas aktuelno a to su nasilni ekstremizam i trgovina ljudima.
Edukacija o nasilju mora biti prioritet
Mora postojati svest da se navedeni oblici nasilja ne dešavaju samo van granica naše zemlje već da su prisutni i kod nas, u našem gradu i okruženju, te da moramo imati sve informacije kako bismo sprečili njihovu pojavu i reagovali ukoliko vidimo i čujemo da se dešava nešto što možemo nazvati nasiljem, objašnjava Karanac.
– Vrlo je bitno da smo informisani o svim oblicima nasilja kako bismo preventivno delovali, naročito kada je u pitanju digitalno nasilje odnosno svet interneta, gde su roditelji najmanje informisani a deca uvek idu korak napred. Vrlo je važno da shvate da to nije potpuno bezbedno mesto i da ne treba da budu potpuno sigurni ako su im deca non-stop na internetu. Koliko ima dobrih strana toliko nosi i opasnosti i zato je vrlo bitna edukacija o digitalnom nasilju i o digitalnim tehnologijama.
Prijava nasilja više nije tabu tema, kaže Karanac, i objašnjava zašto je važno prijaviti nasilje.
– Moramo reagovati, jer u suprotnom dolazimo u veliki problem kada dete može pretrpeti stres koji opet može prerasti u traume koje teško zaceljuju. U obavezi smo da prijavimo svaki oblik nasilja za koji čujemo ili koji vidimo – ne samo kao roditelji već i kao građani. Tu su Policija, Tužilaštvo ili bilo koja osoba u Školskoj upravi – svi će reagovati onako kako treba. Savet za decu je da se uvek obrate roditeljima kada imaju problem, naročito kada su u pitanju digitalne tehnologije jer oni sada zapravo „žive na internetu“. Iako roditelji nisu dovoljno upoznati sa digitalnim tehnologijama, deca moraju biti svesna da su roditelji ipak iskusniji od njih i da znaju kako treba reagovati, zaključuje Karanac.
