Deca su žrtve poremećenog sistema vrednosti

Deca su žrtve poremećenog sistema vrednosti

- Deca su nam danas agresivna, bezvoljna i destruktivna i žive po pogubnom modelu koji im serviraju mediji. Lično, ne vidim budućnost sa ovim generacijama, kaže Bora Radišić, školski pedagog u penziji.

0

Nekada su deca imala spokojnije detinjstvo, bila su privrženija porodici, roditelji su imali daleko više vremena da se bave njihovim odrastanjem i rešavanjem njihovih problema, a svi oni zajedno nisu bili pritisnuti teretom duhovnog siromaštva, oskudice, netrpeljivosti, agresivnosti kao danas.

Prema rečima Bore Radišić, školskog pedagoga u penziji, deca su nam danas agresivna, bezvoljna i destruktivna. Ona ne umeju da reše najobičnije životne situacije, fizički su potpuno neaktivna, emotivno hendikepirana i žive po pogubnom modelu koji im serviraju mediji.

Bora Radišić je svoj radni vek provela u OŠ „Filip Filipović“ u Čačku. Odahnula je, kako kaže, kada je otišla u penziju, svesna kao stručnjak da je u današnjim okolnostima odrastanja veoma teško uticati na formiranje ličnosti jedne mlade osobe i da deca danas podnose možda i najteži teret sunovrata moralnih vrednosti.

U formiranje ličnosti deteta mora biti uključeno celo društvo

– Danas, kao penzioner, mišljenja sam da bi pojedince za kaznu trebalo staviti da rade u prosveti pa da vide kakav je to rudarski posao. Posao u kome treba formirati čoveka, odnosno dete koje dolazi iz problematične porodice i u nju se svakodnevno vraća,  je veoma težak posao za pojedinca.

U formiranje ličnosti deteta moraju biti uključeni svi, sistemski, kompletno društvo, jer recept za uspeh u tom poslu leži u međusobnoj saradnji svih aktera, kaže Radišić.

– U školi gde sam radila nekada nije bilo vršnjačkog nasilja, pa ni onog rodno zasnovanog, jer smo se mnogo posvećivali deci, doslovno svi – počev od rukovodstva škole, preko roditelja, nastavnika, pa čak i pomoćnih radnika. Svakog đaka smo znali po imenu i prezimenu. Recept za taj rezultat je bila međusobna saradnja svih. Bili smo bliski i sa decom i sa roditeljima, ali smo uvek imali granicu dokle ide saradnja sa roditeljem, sa kim i na koji način možete da razgovarate da predupredite neke pojave. Nasilja ovakvog kao danas nije bilo, a ono što smo nekada rešavali kao sporne situacije bili su dečji nestašluci koji su, u poređenju sa ovim što se danas dešava u školama, bili potpuno bezazleni. Nastavnici danas nemaju neophodan stepen autoriteta kod đaka, a vreme kada je roditelj verovao nastavniku je odavno za nama, kaže Bora Radišić.

Verbalni sukobi su opasno oružje

– Nažalost, danas je porodica izgubila svaki značaj u odrastanju i vaspitavanju dece. Većina roditelja se bori sa egzistencijalnim problemima. Ili nemaju posao ili su, ako ga imaju, pritisnuti finansijskim i drugim problemima koji uz to idu. Umesto da se fokusiraju na dete i na njegovo vaspitavanje, kada sednu da razgovaraju sa decom roditelji usmeravaju problem na drugu stranu, odnosno na svoje muke. Ako roditelji nisu sposobni da se suoče sa svojim, mnogo većim problemima, kako će kao takvi da rešavaju probleme svoje dece. Došli smo do toga da zbog nagomilanog nezadovoljstva, oskudice, duhovnog siromaštva i neusmeravanja dece u vaspitanju, danas imamo sve češće verbalne sukobe koji su postali i te kako opasno oružje. Oni se prenose na decu koja takav model ponašanja ispoljavaju u školi.

Prisutan je još jedan veoma važan problem, kaže Bora Radišić, a to je da se detetu sve veruje, što je često daleko od realnosti.

– Deca takvu situaciju koriste za manipulaciju jer, u zavisnosti od situacije u porodici, dete će svesno manipulisati svojim iskazom. Ta pojava je uzrok dubokog jaza u poverenju na relaciji dete-roditelj-nastavnik, kaže naša sagovornica.

Današnja omladina ima fond reči petogodišnjeg deteta

Uzroke zbog kojih današnja deca komunikaciju svode na „brate“, „ekstra“ i „vrh“, penzionisani školski pedagog vidi u pojedinim medijima koji odavno nemaju edukativni karakter i koji pogubno utiču na govornu kulturu mladih, ali i na njihov psihofizički razvoj.

– Zbog nedostatka kritike i zbog promocije nevaspitanja, mladima su uzori postali kojekakvi modeli i starlete. Pitajte ih kada je neko pročitao neku knjigu, ili da li znaju da navedu bar 10 znamenitih Srba, kaže Radišić i dodaje da su moderna sredstva komunikacije, nažalost, doprinela tome da današnja omladina ima fond reči petogodišnjeg deteta.

– Tačno je da su današnja deca preopterećena, ali složićete se da su u najvećoj meri opterećena onim što nije za njih. Čemu danas detetu u školi služi mobilni telefon? Razumem roditelje koji imaju potrebu da u svakom trenutku vole da znaju gde je i šta radi njihovo dete, ali treba da budu svesni da ti uređaji imaju veoma štetan uticaj. Telefoni deci smetaju u održavanju koncentracije na času, a o zloupotrebama poput snimanja i slikanja, i da ne govorim.

Pred nasiljem zatvaramo oči jer je tako lakše

Današnja deca nisu naučena da poštuju različitosti i autoritete, da budu tolerantna, da gaje empatiju prema drugima, a otuda i nasilje u školama koje je sve prisutnije, kaže Radišić.

– Svako nasilje izaziva novo nasilje, a kao rezultat toga imamo vršnjačko nasilje koje se u školama svakodnevno dešava. Danas je nasilje u porodici u porastu, pa samim tim i vršnjačko, odnosno rodno zasnovano nasilje u školama. A kako i da ne bude kada vas, čim otvorite oči, sa ekrana ili sa novinskih stranica zapljusnu scene nasilja, crne hronike i slično. Svega ovoga pre 20 ili 30 godina nije bilo, navodi Bora Radišić i dodaje da je poremećen sistem vrednosti doprineo tome da, umesto da osuđujemo nasilje, mi pred njim zatvaramo oči jer je tako lakše.

– Danas, kada čujemo za neku porodičnu dramu, mi je ne osuđujemo u meri u kojoj bi trebalo, već se sklanjamo, ćutimo i idemo logikom onih koji razmišljaju na način: pametan je onaj koji ćuti, ja ću to isto da uradim. Ovakvo razmišljanje podstiče nasilje u svakom obliku, kaže naša sagovornica.

Deca treba da imaju obaveze i odgovornosti

– Neophodno je ponovo uspostaviti poverenje između porodice i škole, a svi zajedno moramo raditi na promociji pozitivnih vrednosti i stavova. Pritom, deca treba da budu u fokusu, da rade, da imaju obaveze i odgovornosti, da se osećaju kao korisni članovi porodice i društva, kaže Bora Radišić i podseća da svaka adekvatna pohvala i motivisanje deteta vrede više nego stotine izrečenih kazni koje nisu postigle svrhu kažnjavanja.

napomena-za-medijski-projekat-rzn

POSTAVI ODGOVOR