Prva asocijacija mladih na termin „nasilje” je fizički sukob, međutim, treba znati da nasilje ne podrazumeva samo fizičku povredu, već i povredu osećanja. Posledice nasilja mogu biti fizičke, psihološke i seksualne, a pod nasiljem se podrazumevaju i pretnje, oduzimanje slobode i prisiljavanje.
Različita istraživanja su pokazala da su u većini slučajeva pripadnici muškog pola nasilnici, dok su žene te koje trpe nasilje. Zbog toga se najčešće rodno zasnovano nasilje izjednačava sa muškim nasiljem nad ženama.
Rodno zasnovano nasilje najzastupljenije između partnera
Autonomni ženski centar iz Beograda se od 2016. godine u okviru svog projekta „Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje” bavi ovom vrstom nasilja. Pokazalo se da je najučestaliji oblik rodno zasnovanog nasilja zapravo porodično nasilje, dok je u okviru porodice najzastupljenije nasilje između partnera. Sprovodeći svoj projekat u školama širom Srbije, Autonomni ženski centar došao je do saznanja da je partnersko nasilje među mladima veoma prisutno i da ono ima vrlo slične karakteristike kao i nasilje koje se dešava među odraslim osobama koje su u partnerskoj vezi.
– Na terenu smo videli da je nasilje među mladima koji su u partnerskim odnosima veoma prisutno. Tokom razgovora sa učenicima uvideli smo da su mnoge devojke doživele neki vid nasilja od svog partnera, ali da čak nisu ni bile svesne da je to nasilje i da je kažnjivo zakonom, kaže Sanja Pavlović, aktivistkinja ovog ženskog centra.
Devojčice su manje tolerantne na nasilje
Autonomni ženski centar je u okviru svog projekta sproveo i malu anketu među mladima o njihovim stavovima o nasilju.
– Svaki četvrti dečak smatra da jedan šamar nije nasilje, ali tek svaka deseta devojka deli to mišljenje. Zaključak je da postoji neka vrsta razlike, odnosno da su devojčice ipak manje tolerantne na nasilje, a smatram da je to zbog toga što su one češće izložene nasilju i znaju kakve su posledice toga. Mladi su ponajviše skloni tome da budu tolerantni na nasilje i ta pojava je nešto što je sveprisutno u celom našem društvu, u medijima, školama, komšiluku, zapravo svuda oko nas, kaže Sanja Pavlović.
Pomoć mladima kroz interaktivne igrice
Na sajtu Autonomnog ženskog centra mogu se pronaći brojne informacije o nasilju, njegovim vrstama, o tome kako prepoznati nasilnika, kome se obratiti za pomoć, postoje odeljci za roditelje i nastavnike, a mladi uz pomoć interaktivnih igrica mogu proveriti da li se nalaze u kvalitetnoj vezi.
Takođe, na ovom sajtu prikazan je infografik, odnosno preliminarni podaci istraživanja:
– Kada je reč o stavovima koje mladi imaju prema različitostima i nasilju, devojčice pokazuju značajno više tolerancije za različitosti od dečaka, ali mnogo manje tolerancije prema nasilničkim ponašanjima. Oko 52 odsto mladih izražava potpuno neslaganje sa tvrdnjom da jedan šamar nije nasilje (26,9 odsto dečaka i 59,4 odsto devojčica), dok se sa ovom tvrdnjom slaže 28 odsto dečaka i 9,7 odsto devojčica.
Najveći broj mladih se ne slaže sa tvrdnjom da ima situacija u kojima je opravdano da mladić udari svoju partnerku (81 odsto), ali i za ovu tvrdnju postoje razlike između devojčica i dečaka (87,2 odsto devojčica, za razliku od 59,1 odsto dečaka). Razlike u stavovima između njih dolaze do izražaja i kada se sa ovim stavom slažu (12,9 odsto dečaka misli da je ponekad opravdano da mladić udari svoju partnerku, a samo 3,2 odsto devojčica ima to mišljenje).
Više od polovine mladih misli da su programi i aktivnosti za podizanje bezbednosti devojčica u odnosu na seksualno i rodno zasnovano nasilje neophodni u školama, a 65,5 odsto njih bi učestvovalo u ovim aktivnostima, pokazala su istraživanja koje je sproveo Autonomni ženski centar.
