Istraživanje rodno zasnovanog nasilja u školama, koje je u 50 osnovnih i srednjih škola u Srbiji sprovelo Ministarstvo prosvete u saradnji sa UNICEF-om, uvelo je ovaj pojam kao nov u obrazovni sistem. Različitim obukama na temu nasilja zasnovanog na rodnim ulogama obučeno je više od 1800 zaposlenih u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Srbiji, navodi se u Izveštaju Ministarstva.
U nastojanju da kroz projekat „Rodno zasnovano nasilje u školama” istražimo učestalost pojavljivanja ove vrste nasilja u čačanskim obrazovnim ustanovama, obučenost nadležnih u njegovom prepoznavanju kao i mehanizme za njegovu prevenciju, razgovarali smo sa različitim akterima u postupku bezbednosti mladih i prevenciji vršnjačkog nasilja na teritoriji Čačka.
Da li u okviru školskog sistema u Čačku postoje stručna i obučena lica koja se bave ovom temom i da li je ovaj vid nasilja uopšte potrebno stavljati u posebnu kategoriju u kojoj bi se prepoznavale disfunkcionalne mlade osobe koje prerastaju u nasilnike u mladalačkim vezama i bračnim zajednicama, pitanje je kojim smo se vodili?
Polazna osnova za sprovođenje ovog projekta bio je podatak iz istraživanja o bezbednosti mladih u Čačku, koje su u 16 osnovnih i 6 srednjih škola u Čačku sprovele Katarina Dunjić Mandić, školski psiholog i Rada Karanac, sociolog i prosvetni savetnik u Školskoj upravi u Čačku. Rezultati istraživanju su pokazali, između ostalog, da je 4,8 odsto anketiranih učenika doživelo seksualno uznemiravanje i da seksualno nasilje, kao oblik rodno zasnovanog nasilja, zauzima peto mesto po učestalosti događanja. Takođe, rezultati su pokazali da nešto veći procenat učenika (6,7) ima saznanje da je neko od vršnjaka doživeo seksualno nasilje, 11,7 odsto je čulo za takve osobe, dok 5,1 odsto učenika nije želelo da odgovori na ovo pitanje.
Podaci su zabrinjavajući ako se ima u vidu činjenica da se rodno zasnovano nasilje u čačanskim školama ne prepoznaje kao takvo, pa samim tim izostaju i adekvatni i konkretni mehanizmi za njegovu prevenciju.
– Dešava se da škole prijavljuju nasilje koje su prepoznale kao verbalno, odnosno psihičko, a koje je u osnovi rodno zasnovano nasilje jer je neko nekoga maltretirao zbog toga što postoje određene rodne predrasude i rodno ukalupljivanje – a to je ono da se svako mora ponašati shodno ulozi u kojoj je rođen, kaže Rada Karanac i ističe da su to stvari o kojima treba više da pričamo jer tema roda u našoj državi nije dovoljno zastupljena kroz plan i program srednjih i osnovnih škola.
Katarina Dunjić Mandić smatra da kao društvo nismo dovoljno informisani i edukovani da prepoznamo rodno zasnovano nasilje jer su predrasude o rodnim ulogama deo naše tradicionalne svesti.
U prilog tome govori i činjenica da svako nasilje među vršnjacima na osnovu pola, roda ili seksualne orijentacije, Centar za socijalni rad u Čačku prepoznaje kao vršnjačko nasilje.
– Mi nasilje ne karakterišemo kao rodno zasnovano jer smatramo da deca još uvek nemaju razvijenu svest o rodu. Jedine kategorizacije nasilja koje mi imamo jesu fizičko i psihičko, odnosno verbalno nasilje, kaže Sanela Božović, rukovodilac internog tima za nasilje u okviru Centra za socijalni rad.
Postavlja se pitanje da li deca zaista nisu svesna svojih rodnih uloga ili ih obrazovni sistem ne edukuje na pravi način i prenebregava verbalno i vizuelno seksualno uznemiravanje podvodeći ga pod vršnjačke šale i zadirkivanja između adolescenata?
Ono što smo saznali u razgovoru sa učenicima Mašinsko-saobraćajne škole je da dobacivanja, vulgarne poruke i crteže, provokacije na račun oblačenja, izgleda i drugačije seksualne orijentacije, oni shvataju kao deo svakodnevne komunikacije među mladima, odbacujući pojam verbalnog seksualnog uznemiravanja i objektifikacije.
– U školi nam nikada nisu govorili o rodno zasnovanom nasilju, nikada nisu organizovani časovi ili predavanja na tu temu. Mi se svakodnevno susrećemo sa nekim od ovih vrsta maltretiranja, mada ja ne bih rekao da je to nasilje, više su u pitanju grube vršnjačke šale, kaže srednjoškolac.
Dakle, deca nisu u potpunosti lišena pojma rodnih uloga i svesna su rodnog ukalupljivanja, kao i verbalnog seksualnog uznemiravanja i objektifikacije Međutim, akteri u procesu prevencije nasilja, a posebno školsko-obrazovni sistem, su ti koji treba da im na adekvatan način, odgovarajućim mehanizmima, ukažu na ovu vrstu nasilja i nauče ih kako da razlikuju adolescentske šale i zadirkivanja od rodno zasnovanog nasilja.
Da bi se mehanizmi razvili u pravom smeru i da bi svaki od učesnika u procesu prevencije rodno zasnovanog nasilja dao svoj doprinos, potrebna je veća transparentnost.
Zabrinjavajuće saznanje do koga smo u razgovoru sa saradnicima na ovom projektu došli je da se nasilje zataškava ili se ne prijavljuje.
U toku prošle godine, Policijskoj upravi u Čačku je prijavljeno oko 30 događaja u osnovnim i srednjim školama na području Čačka koji se odnose na razne vidove uznemiravanja i sukoba, rekao nam je Vladan Gojković, oficir Odeljenja policije i koordinator za bezbednost učenika i škola na teritoriji Moravičkog okruga. Gojković je naveo da Policijska uprava nije imala prijave koje se tiču rodno zasnovanog nasilja, ali je istakao da se pojedini oblici nasilja koji se dešavaju u školama uopšte i ne prijavljuju što je, kako je rekao, veoma zabrinjavajuće.
Vesna Kuveljić, pedagog Prehrambeno-ugostiteljske škole navela je da su rezultati ankete koja je na temu nasilja sprovedena u ovoj školi pokazali da čak 70 odsto učenika koji su doživeli neki oblik nasilja to nisu prijavili nadležnima.
Nameće se pitanje zbog čega je ovaj procenat veliki? Da li učenici ne znaju kome treba da se obrate kada pretrpe neprijatnost ili ih je strah da to učine plašeći se posledica?
U razgovorima sa školskim psiholozima saznali smo da svaka škola ima tim za borbu protiv nasilja, kao i to da sve škole sprovode mere kako bi svi zaposleni znali kako treba da reaguju kada se nasilje dogodi. Svi akteri u procesu prevencije nasilja izjavili su da ohrabruju učenike da nasilje prijavljuju.
Zbog čega se onda dešava da se nasilje ne prijavljuje, a da se do podatka o pretrpljenom nasilju dolazi kroz anonimne školske ankete?
Rada Karanac smatra da je strah glavni razlog koji odvraća decu od prijavljivanja nasilja.
– Mislim da učenici nemaju dovoljno poverenja u institucije. Često čujemo da su neki podaci, koji treba da budu zaštićeni, procureli u medije, pa se samim tim javlja strah da ukoliko prijavimo nasilje nećemo postići ništa drugo nego da neko upire na nas prstom ili da nam se osveti zbog toga.
Naš sagovornik iz Mašinsko-saobraćajne škole kaže da nikada ne bi prijavio nasilje jer smatra „da to nema efekta“.
– Oni koji prave probleme obično prođu nekažnjeno, zaključio je iz iskustva ovaj srednjoškolac.
Da bi se kod dece razvila svest o važnosti reagovanja i prijavljivanja nasilja škola treba da bude ta koja će transparentnim i pravovremenim reagovanjem dati primer đacima da je neprijavljivanje nasilja jednako samom nasilju.
– Postoje slučajevi kada škole zataškaju nasilje i to se verovatno dešava zbog straha od medijske propraćenosti. Cela škola se tada nalazi „pod lupom”. Mislim da je to glavni razlog skrivanja nasilja ali to nikako ne opravdavam, kaže Rada Karanac.
Ono što je posebno zabrinjavajuće je to što roditelji učenika takođe ne prijavljuju nasilje. U većini slučajeva pokušavaju da prikriju problem ili da na svoju ruku izvuku dete iz problema, ali dešava se samo da situacija postane još gora.
Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je stupio na snagu u oktobru prošle godine, pored već poznatih odgovornosti učenika i zaposlenih sada prepoznaje i odgovornost roditelja za bilo koju vrstu nasilja koje je dete počinilo. Ako učenik prekrši zabranu nasilja propisanu Zakonom, roditeljima preti kazna od 30.000 do 100.000 hiljada dinara.
Budući da su roditelji prva instanca u vaspitavanju deteta, neophodno je njihovo veće angažovanje na prevenciji nasilja kroz podizanje svesti o značaju prepoznavanja prvih znakova nasilja – kako kod deteta nasilnika tako i kod deteta koje trpi nasilje.
Priručnik za prevenciju rodno zasnovanog nasilja, namenjen školama, roditeljima i učenicima, jasno je razgraničio rodne predrasude, rodno ukalupljivanje i verbalno i vizuelno seksualno uznemiravanje između učenika. Priručnik predstavlja korisno štivo za sve učesnike u procesu prevencije rodnog nasilja u školama, prevashodno za učenike i roditelje.
Važno je da se učenici i roditelji upoznaju sa pojmom rodno zasnovanog nasilja u školama, da znaju da ga razlikuju od adolescentskih šala i zadirkivanja, jer samo saznanje i svest o ovoj vrsti nasilja predstavljaju polaznu osnovu za prevenciju nasilja.
Školske ustanove i njihovi timovi moraju imati otvoreniji pristup ovoj temi. Cela zajednica mora biti aktivna na prevenciji rodnog nasilja u školama, jer se upravo aktivnim učešćem i zalaganjem svih aktera u procesu stiče dobra osnova za izgradnju mehanizama za prevenciju nasilja.
